Erdogan – arapski junak ili neprijatelj?
12. jul 2018.
Mnogi u arapskom svetu oduševljeni su zbog pobede na izborima Redžepa Tajipa Erdogana. Međutim njegov odnos prema šefovima vlada tog regiona ostaje napet. To je svojevrsni paradoks turske politike.
Da je turski predsednik Redžep tajip Erdogan mogao da učestvuje na izborima u arapskom svetu, imao bi velike šanse da osvoji i više glasova nego u samoj Turskoj. Jer Erdogan tamo ima mnogo pristalica.
Razlozi za to su očigledni, navodi se u analizi internet portala „Arabi 21“. Erdogan je konačno eliminisao ostatke vojne vladavine. I barem u prvim godinama svoje vladavine znatno je poboljšao ekonomsku situaciju u Turskoj.
O takvom napretku i reformama mnogi ljudi u arapskom svetu mogu samo da sanjaju, čak i više nego pre, jer većina njih nakon protestne 2011. godine i dalje – ili opet – živi pod autoritarnim režimima.
Zato mnogi građani arapskog sveta Erdogana vide kao garanta islamske moderne, koju priželjkuju u svojim zemljama. „Predsednik Erdogan je u arapskom svetu popularan od zapadnih do istočnih područja – možda i popularniji nego u samoj Turskoj“, stoji u izveštaju portala „Arabi 21“.
U potrazi za „arapskim Erdoganom“
Ni Erdoganov oštar kurs prema političkim protivnicima nije umanjio njegovu popularnost u arapskom svetu – može se pročitati u jednoj analizi organizacije „Middle East Monitor“. „Želja da Erdogan pobedi na predsedničkim izborima, nije samo projekcija njihovih potisnutih želja i propalih snova. Ljudi se nadaju i da će u svojim zemljama pronaći jednog arapskog Erdogana.“
Svojim oduševljenjem, arapski građani se jasno razlikuju od njihovih političkih predstavnika. Njihov odnos prema ponovo izabranom turskom predsedniku je pretežno distanciran i to iz potpuno različitih razloga.
Tako su se pre nekoliko sedmica predstavnici jordanske vlade i Palestinske Narodne Samouprave sastali sa izraelskim kolegama kako bi razgovarali o pojačanom prisustvu Turske u Jerusalimu.
Tursko prisustvo u istočnom Jerusalimu
Neophodna je pažnja, ocenili su Jordanci i Palestinci, stoji u izveštaju izraelskog lista „Harec“: iz Turske je stizala pomoć islamistima iz fundamentalističkog Hamasa koji vlada u Pojasu Gaze. Primećeno je i povećano prisustvo turskih aktivista na – delom nasilnim – demonstracijama oko Hramovne gore u Jerusalimu, izveštavaju Jordanci.
Pored toga, Palestinci ukazuju i na to da turski državljani u dosad neviđenim razmerama kupuju zemlju u istočnom Jerusalimu. Nema potrebe „za novim gazdom u istočnom Jerusalimu“, poručuju predstavnici Palestinske Narodne Samouprave. U izveštaju stoji i da Jordanci strahuju da Turska želi da konkuriše njihovom statusu zaštitnika svetih islamskih mesta u Jerusalimu.
U Izraelu se povećane turske aktivnosti tumače kao pokušaj širenja uticaja: „Oni pokušavaju da dođu do nekretnina i da povećaju svoje političko prisustvo“, citira „Harec“ jednog neimenovanog predstavnika izraelske policije.
Sporni slučaj Muslimanska braća
Odnos većine vlada arapskog sveta prema vladi Erdogana je napet iz drugih razloga, kaže sociolog Ginter Majer, rukovodilac Centra za arapski svet (ZEFAW) na Univerzitetu u Majncu. Erdogan je politički blizak Muslimanskoj braći i podržava njihove aktivnosti, kojih ima u nizu arapskih zemalja.
Erdogan je, objašnjava sociolog Majer, posebno povezan sa emiratom Katar koji je takođe važan zaštitnik Muslimanske braće. To znači tenzije sa velikim protivnicima Katara: Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom i Egiptom. Zauzimanjem te pozicije, Erdogan nastoji i vojno prisustvo Turske da proširi u Kataru“, kaže Majer. Tu strategiju Erdogan će verovatno nastaviti da sledi i nakon izborne pobede.
„Napetosti mogu dalje da se povećavaju“
Prethodnih sedmica i meseci Erdogan nije samo iz Egipta dobijao manje prijateljske poruke: „Odnosi između arapskog sveta i Turske trenutno nisu baš najbolji“, kazao je Anvar Gargaš, ministar za spoljne poslove Ujedinjenih Arapskih Emirata. I Mohamed bin Salman, prestolonaslednik i ministar odbrane Saudijske Arabije, nedavno je izjavio da saudijsko Kraljevstvo ima tri glavna neprijatelja: Iran, Tursku i militantne sunitske grupe poput Hamasa i Muslimanske braće.
Nije slučajno da je Saudijska Arabija stala na čelo protivnika Turske, kaže Ginter Majer. „Politički islam, kakav zastupa Muslimansko bratstvo, za autoritarne režime na Arapskom poluostrvu važi za najvećeg neprijatelja. To može da vodi ka povećanju napetosti među autoritarnim vlastodršcima u arapskom svetu.“
U pojedinom delovima arapskog sveta i civilno društvo se znatno distanciralo od Erdogana. Prodor u severni deo Sirije nije uznemirio samo Kurde koji tamo žive, već i mnoge Sirijce. I u Iraku je porasla zabrinutost zbog mogućeg dolaska turskih snaga – i to ne samo od strane iračkih Kurda.