Kome se žuri na beogradske izbore?

Vrh Srpske napredne stranke (SNS) navodno još nije doneo konačnu odluku, ali po svemu sudeći beogradski izbori bi, umesto na proleće iduće godine, mogli da budu održani već početkom decembra ove godine. Takva žurba sa vanrednim terminima izbora nije nikakva novost za vladajuće Naprednjake, i beogradski izbori će biti samo doprinos atmosferi stalne predizborne kampanje. Ako se pored toga ima u vidu da je šef Naprednjaka Aleksandar Vučić i do sada pokazivao veliku dozu nestrpljivosti kada je reč o terminima izbora, sasvim je moguće da Beograđani izađu na birališta i usred zime.

Delimičan osvrt na nedavne predsedničke izbore pokazuje da ih je obeležila izuzetno kratka kampanja i da su bili vidljivi gotovo histerični napori Naprednjaka da izbegnu drugi krug glasanja, što je samo bio dokaz velike nestrpljivosti u vrhu vlasti da se sve to oko izbora što pre završi. Tajming beogradskih izbora – ako se zaista održe u decembru – značio bi da Naprednjaci žele da kapitalizuju sve ono što je u ovom trenutku njihova velika prednost: totalna kontrola medija i formalnih i neformalnih centara moći. A od slučaja Savamala, Beograđani veoma dobro znaju i kako izgleda zajedničko delovanje formalnih i neformalnih centara moći.

Počelo je kršenjem Ustava

„Izbori u decembru, po eventualno lošem vremenu i kijametu, nisu baš najsrećnije rešenje“, ocenjuje za DW politikolog Duško Radosavljević. „Ali to naravno neće biti prepreka ukoliko vlast oceni da im je to potrebno. A to u ovoj zemlji samo jedan čovek zna kada će oni biti“.

Jednostavno se koristi trenutak u kome je protivnička strana ranjiva i nedovoljno konsolidovana, dodaje profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. „Opozicija se trenutno bavi sama sobom, procenama optimalnog broja kolona za izbore, i pokušava da nekako smisli neku strategiju dopiranja do birača – a da to ne bude samo borba protiv Vučića. Upravo zato će borba za Beograd biti veoma važna, jer bi pobeda vlasti revitalizovala režim, a gubitak opozicije bi mogao da dovede do trajnijeg gubitničkog sindroma“, kaže Stojiljković.

Sa mesta aktuelnog predsednika Srbije Aleksandar Vučić će biti prisutan i u kampanji za beogradske izbore – i to ni manje ni više nego kao nosilac liste na tim izborima. „To praktično znači ono na šta upozoravam već mesecima, a to je da predsednik Srbije Vučić direktno krši Ustav, po kome predsednik Republike ne može da ima nijednu drugu javnu funkciju“, ističe Radosavljević.

Ali, kako bi se to kršenje Ustava nekako zabašurilo, Aleksandar Vučić je sa mesta šefa stranke svojim stranačkim kolegama poručio da mogu da koriste njegov lik i ime za izbornu listu, ali da je to poslednji put. Poput namrgođenog učitelja dozvolio je sebi i stranačkim kolegama još jedan nestašluk (šta je danas malo kršenje Ustava), usput nehajno upozoravajući da im to ne pređe u naviku.

„U korist građana“

Kampanja za beogradske izbore je na neki način već započela krajem leta, kada je Beograd skoro potpuno raskopan. Na nekoliko bitnih tačaka u centru grada započeti su brojni radovi, rekonstrukcije tramvajskih šina, popravka fontane na Slaviji, pravljenje novih trgova, i još poneki radovi za koje ni gradske vlasti nisu sigurne šta tačno predstavljaju. Stvorene su neviđene saobraćajne gužve i poremećena gradska logistika, ali gradske vlasti se pravdaju da je sve to u korist samih građana. Očito se i samom vrhu beogradskih vlasti žuri sa izborima, pa se krenulo s radovima od kojih mnogi verovatno i neće biti završeni do decembra.

„Još jednom se pokazuje da SNS nije politička partija već široki pokret u kome je potrebno podmiriti različite interese“, ocenjuje Duško Radosavljević. „Jedan od velikih interesa je sam grad Beograd, koji stvara i više od 50 posto nacionalnog dohotka Srbije. Očito je potrebno staviti šapu na sve te privredne i novčane tokove, i tu se nekome takođe žuri. Možda je taj neko recimo Goran Vesić i možda on vrši pritisak da što pre bude gradonačelnik“, pita se Radosavljević.

Timski nastup SNS

Aktuelni gradonačelnik Beograda Siniša Mali navodi kako će se najverovatnije povući s tog mesta pre kraja mandata i kako se neće ponovo kandidovati. Zanimljivost izbornog nastupa Naprednjaka jeste i činjenica da će oni, kako kažu, nastupati kao tim i da neće imati svog kandidata za gradonačelnika. Međutim, odmah nakon toga pojavila se vest kako će prvi na listi SNS za Beograd biti Nikola Selaković, generalni sekretar u Predsedništvu Srbije, ali niko ne želi da kaže da li je on i kandidat za gradonačelnika. Šta je poenta tog navodno timskog nastupa?

„S jedne strane se govori o nekakvom timu, a sa druge strane se čeka da opozicija istakne nekog svog kandidata kako bi on onda bio meta napada“, smatra Zoran Stojiljković. „A onda se odmah postavlja i sledeće pitanje: gradonačelnik Beograda spada u top 5 najvažnijih funkcija u zemlji – i ko to može da bude tako visoko pored Aleksandra Vučića?“

Duško Radosaljević ocenjuje da „to na neki način predstavlja bežanje od odgovornosti. A takođe tu ima i stranačke sujete. Aleksandar Vučić je najmanje dva puta gubio izbore za gradonačelnika Beograda. I sada neko iz njegove partije pobedi na izborima za gradonačelnika – neko u stranci može da postavi pitanje kako je Pera mogao da pobedi, a Aca nije? Zato se sada govori o timu, jer samo tim može da nadoknadi ono što on nije mogao. A on je na čelu tog tima“.

Večno (ne)spremna opozicija

Opozicija za to vreme i dalje prebraja predizborne kolone i reklo bi se da nije ništa bolje pripremljena za beogradske izbore nego što je bila i uoči predsedničkih izbora. Stranke opozicije podelile su se i oko eventualnog bojkota tih izbora. Dveri su zagovornici bojkota, jer smatraju da ne postoje ravnopravni uslovi za izbore, ali tome se protivi proevropska opozicija, koja misli da se na izbore mora izaći. Zoran Stojiljković kaže da je sada osnovno pitanje „kako opozicija može da se izbori za ravnopravne izborne uslove i koliko je u tome spremna daleko da ide“. A bojkot izbora, prema rečima Stojiljkovića, nikada nije uspeo u Srbiji i donosi ograničene rezultate.

Potpuno drugačije mišljenje ima Duško Radosavljević, koji smatra kako opozicija ne može da dođe do ravnopravnih uslova za izbore ukoliko ne bojkotuje bar jedne izbore. „Jer, ne možete vi izlaziti na izbore pod ovakvim uslovima i onda nakon izbora tvrditi kako su oni bili nelegitimni. Postoji, naravno, veliki strah kako se niko na Zapadu neće uzbuditi ako opozicija bojkotuje izbore, ali mislim da to nije tako, i da nikome neće baš biti svejedno ukoliko maltene samo SNS i njihovi privesci izađu na beogradske izbore.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android