Koliko dugo će vakcina da nam pruža zaštitu?
4. decembar 2020.
Vesti bude nadu: kandidat firme Moderna i u Britaniji već odobrena vakcina Bajontek-Fajzer, navodno nude više od 90 odsto zaštite od kovida 19. Vakcina britansko-švedskog farmaceutskog koncerna AstraZeneka štiti najmanje 70 odsto. Sve nade su usmerene u to da će cepiva u dogledno vreme sprečiti širenje korona-virusa i obuzdati pandemiju. Pitanje je, međutim, koliko dugo ljudsko telo zadržava zaštitu od virusa?
Još nema dugoročnih studije, pa nema ni odgovora na to pitanje. Dosadašnje studije, naime, trajale su samo po nekoliko meseci. Prema nedavno objavljenom istraživanju kalifornijskog Instituta za imunologiju La Hola, najmanje pet meseci nakon pojave simptoma moglo se dokazati postojanje antitela i takozvanih T-ćelija – a to su dva glavna oružja odbrambenog sistema ljudskog tela. Studija je objavljena u takozvanom preprint-obliku, dakle još nije prošla proveru nezavisnih stručnjaka.
-pročitajte još: Distribucija vakcine Bajontek-Fajzer: mamutska logistika
Antitela i T-ćelije
Tomas Jakobs sa hamburškog instituta za tropsku medicinu „Bernhard Noht“, smatra da su to ohrabrujući podaci. On posebno izdvaja dve stvari: u studiji postoji takozvani „sterilni imunitet“ koji zavisi od velikog broja neutralizujućih antitela. Ako postoji mnogo takvih antitela, ona uništavaju virus pre nego što on prodre u ćelije. Pritom bi efikasna vakcina čak mogla da izazove i bolji odgovor antitela nego prirodna reakcija.
Uz to, pokazuje se da više meseci postoje i T-ćelije, limfociti odgovorni za imunitet ćelija. Na osnovu toga može se očekivati slabljenje simptoma oboljenja od kovida19, objašnjava Jakobs. Takav klinički imunitet omogućava da oboleli imaju samo blage simptome, kao kod prehlade. I iako se za sada ne može govoriti o trajnom sterilnom imunitetu izazvanom vakcinom. rezultati preprint-studije kalifornijskog instituta su ohrabrujući, smatra Jakobs.
U jednoj drugoj studiji nedavno je objavljeno da se postojanje T-ćelija moglo dokazati i šest meseci nakon infekcije virusom Sars-CoV-2. „To su obećavajuće vesti. Ako prirodna infekcija virusom može da izazove tako snažan odgovor preko T-ćelija, to možda znači da bi cepivo moglo da postigne isto“, piše Fiona Vat, predsednica britanskog Saveta za medicinska istraživanja u članku objavljenom u stručnom časopisu „The BMJ“.
-pročitajte još: AstraZeneka: dobra vakcina, loša komunikacija
Nada u dugotrajni imunitet
Karsten Vacl, imunolog na Lajbnicovom institutu za istraživanje rada pri Tehničkom univerzitetu u Dortmundu, podseća na to da je kod drugih korona-virusa, koji izazivaju obične prehlade, čovek od novog oboljenja zaštićen prosečno do godinu i po dana. Ali, prirodna infekcija ne može se porediti sa vakcinisanjem, jer odgovor imunog sistema nakon vakcinisanja bude mnogo delotvorniji, kaže Vacl. „Nadamo se da imunitet izazvan cepivom traje znatno duže“.
Da li je za imunitet važno postojanje antitela ili T-ćelija ili mešavina te dve stvari? To za sada još uvek ne može da se kaže, odgovara Vacl. A i Imunolog Jakobs dodaje: „Sterilni imunitet verovatno zavisi pre svega od velikog broja neutralizujućih antitela, dok težina razvoje infekcije zavisi od T-ćelija. Zato ne možemo reći da je nešto od toga važnije, a nešto manje važno“, ukazuje Jakobs.
Imajući u vidu osetljive, rizične grupe, kao što su osobe u staračkim domovima, važno je imati vakcinu koje razvija sterilni imunitet negovatelja, dakle onih koji intenzivno rade s rizičnim grupama, kaže Tomas Jakobs. Oni će verovatno morati češće da se vakcinišu. „Za ostale ljude, za široke slojeve društva, klinički imunitet bi verovatno bio dovoljan.“
-pročitajte još: Kako se Nemačka priprema za vakcinaciju
Možda će biti neophodno redovno vakcinisanje
Osim toga, trenutno još uvek nije jasno da li će vakcina da štiti i od prenošenja virusa na druge osobe. „Kada postoji jak odgovor antitela, verovatnoća prenošenja virusa veoma je mala“, kaže Jakobs. Ali, kod kliničkog imuniteta mogao bi i dalje da postoji rizik od prenošenja virusa na druge osobe. O tome bi tek trebalo da budu sprovedene dalje studije.
Sve u svemu, zaključuje imunolog Vacl, vakcina bi se najpre postarala za smirivanje situacije. „Čak i ako zaštita traje samo dve godine, ljudi mogu ponovo da se vakcinišu“, kaže nemački imunolog. To bi ljudima išlo na živce, ali bi bilo sprovodljivo. Virus Sars-CoV-2 bio bi još jedan od uzročnika bolesti protiv kojeg moramo redovno da se vakcinišemo. „Ali ne bismo više imali pandemiju“, naglašava nemački imunolog.