Koliko crkava treba Crnoj Gori?

Ogromna je podela među pravoslavnim vernicima u Crnoj Gori i to predstavlja problem za stabilnost crnogorskog društva. A bez stabilnosti nema razvoja, smatraju u crnogorskoj vladajućoj partiji.

Lider te stranke Milo Đukanović kaže da bi pravoslavna crkva u toj državi morala biti samostalna. „Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve (SPC) nije u saglasju sa državnim interesima Crne Gore“, ističe on i navodi da joj je „centrala u drugoj zemlji, koja ne gleda blagonaklono na crnogorsku nezavisnost“.

Kanoni na strani SPC

Ali, na tu ideju ne gledaju blagonaklono ni u SPC. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović je poručio crnogorskim čelnicima da ne diraju u kanonsko ustrojstvo Crkve, što je stav i zamenika predsednika prosrpske Narodne stranke Dejana Vučićevića. „To je flagrantno mešanje u unutrašnje stvari, u ovom slučaju Crkve. Postoje jasna kanonska pravila o priznavanju jedne crkve. Svaka ostala priča je samo dnevnopolitička ili DPS zaista misli da mu dozvoljeno da se u sve meša, pa i u ustrojstvo SPC u Crnoj Gori“, dodaje Vučićević.

Istovremeno, u kanonski nepriznatoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) smatraju da je dobro što je crnogorska vlast shvatila da se crkveno pitanje u toj zemlji mora rešiti. Visoki funkcioner CPC Stevo Vučinić kaže da su u toj organizaciji spremni da sednu za sto i da, uz posredovanje vlasti, pregovaraju sa SPC oko otvaranja crkvenih objekata za sve vernike.

„Onda ćemo u, da tako kažem, nekom pristojnom vremenu razrešavati ostala važna pitanja. U svakom slučaju, smatramo da je CPC domicilna, da je ona ta koja treba da bude okosnica i, naravno, ona treba da povrati sve svoje nadležnosti: duhovne, materijalne i ostale“, ocenjuje Vučinić.

Više državno nego crkveno pitanje

No, tu će svakako biti dosta problema. Naime, činjenica je da je u svim anketama SPC najpopularnija institucija u Crnoj Gori i da upravo nju kao svoju doživljava najveći broj pravoslavnih vernika. Ta crkva ima najbolju organizaciju i upravlja sa ogromnom većinom crkvenih objekata i manastira u toj zemlji. Takođe, ona ima podršku ključnih crkava u pravoslavnom svetu, uključujući i Rusku pravoslavnu crkvu.

Međutim, činjenica je da je CPC u vreme Kraljevine Crne Gore i do njenog nestanka 1918. godine bila autokefalna, kao i da su u pravoslavlju crkve nacionalne. Stoga analitičari u Podgorici smatraju da će rešavanje ovog pitanja biti dugo i teško i da je ono više državnog nego crkvenog karaktera.

Autor: Mustafa Canka, Ulcinj
Odg. urednik: Nemanja Rujević