Da li se Amfilohije umorio od guslanja?
11. maj 2011.
„Dužnost je Crkve da brine o svakoj duši pod kapom nebeskom, a kamoli o dušama ljudi koji su njeni članovi. Sve ostalo pripada onima koji se bave drugim pitanjima i stvarima“, odgovorio je mitropolit Amfilohije na pitanje da li će njegova izjava o nuđenju utočišta tadašnjem beguncu od Suda u Hagu Radovanu Karadžiću štetiti ugledu Srpske pravoslavne crkve i njemu lično. Mitropolit crnogosko-primorski je potvrdio da mu je Karadžić prijatelj, kao i njegova rodbina, i da ga ne doživljava kao ratnog zločinca.
Tvrdo krilo SPC
Uz bivšeg episkopa hercegovačkog Atanasija Jevtića i vladiku bačkog Irineja Bulovića, Amfilohije Radović se već dve i po decenije svrstava u tvrdo, nacionalističko krilo Srpske pravoslavne crkve.
Zbog praktično svetačkog života doskorašnjeg patrijarha Pavla izuzetno mobilni i učeni Amfilohije (doktorirao u Rimu i govori sedam stranih jezika) često je označavan kao ključna ličnost SPC. Takvim angažmanom i svojim izjavama je, međutim, navlačio na sebe podozrivost, pa i gnev, nekih episkopa u Svetom sinodu SPC, posebno javnosti, kako one u Srbiji tako još više one u Crnoj Gori, iako je rođeni Crnogorac.
Država u državi
„Reč je o militantnoj verskoj organizaciji koja širi podele i nesporazume, ne priznaje Crnogorsku pravoslavnu crkvu, državu i naciju“, kaže za Dojče vele publicista i novinar Veseljko Koprivica.
„Srpski mitropolit Amfilohije je obilazio ratišta i uz gusle hrabrio srpsku vojsku, veličao je i najverovatnije skrivao Radovana Karadžića, kleo i vređao Crnogorce i njihovu crkvu, okupio oko sebe na stotine sumnjivih osoba izbeglih iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova, tako da se može reći da se SPC u Crnoj Gori ponaša kao ’država u državi’“, tvrdi Koprivica.
No, činjenica je takođe da je u svim istraživanjima javnog mnenja Srpska pravoslavna crkva najpopularnija institucija u Crnoj Gori.
San o tronu
Lider opozicione narodne stranke Predrag Popović kaže za Dojče vele da je mitropolit Amfilohije uvek imao viziju i vršio svoju hrišćansku misiju. „On je čovek kojeg ljudi nisu želeli da shvate na pravi način, a ne da je on bio nejasan pa da je to izazivalo nedoumice“, smatra Popović.
Amfilohije kaže da se sada, ipak, kaje za neke svoje izjave u protekle dve decenije. Navodi i da mu je patrijarh Pavle jednom prilikom rekao da bi „potpisao sve ono što napiše, ali ne i sve ono što kaže“.
A Amfilohijev san svakako ostaje da, kao njegov saplemenik Gavrilo Dožić, jednom zasedne na tron Srpske pravoslavne crkve. Možda uspe bar u nečem velikom za što se zalagao u ovozemaljskom životu.
Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković