Ko to tamo glasa?
7. maj 2019.
Izbori za Evropski parlament nisu baš magnet za mase. Od 445 miliona građana sa pravom glasa 2014. je samo 43 procenta glasalo. Stručnjaci predviđaju da će sličan odziv biti zabeležen na izborima zakazanima za kraj maja. Na prvim izborima koji su održani 1972. glasalo je čak 62 odsto građana. Od tada taj procenat opada.
Očigledno je teško mobilisati ljude u predizbornoj kampanji. U 28 članica Evropske unije ne postoje ni jedinstvene partije ni zajednička kampanja. Svako se u svojoj zemlji bori za sebe i bira se isključivo po nacionalnim pravilima. Kandidata Demohrišćana za mesto predsednika Evropske komisije Manfreda Vebera građani kao evropposlanika mogu birati samo u Nemačkoj pošto on ima nemačko državljanstvo. A i u Nemačkoj je prema anketama tek svaki četvrti Nemac čuo za tog kandidata.
Skoro da nema predizbornih plakata i propagandnih slogana. Za stotinak partija koje su samo delimično povezane u osam „partijskih familija“ će 15. maja biti upriličena televizijska debata koju će prenositi širom Evrope. No, ni tu debatu neće uživo emitovati svi javni servisi zemalja članica.
Samo u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji će se odvijati javne debate glavnih kandidata. Prvi program nemačke televizije će u utorak prenositi debatu vodećeg evropskog demohrišćanina Manfreda Vebera i prvog čoveka evropske socijaldemokratije Holanđanina Fransa Timermansa.
Briselski analitičari smatraju da ovakve debate nemaju puno smisla. Nemačkom kandidatu Veberu bi bila potrebna široka koalicija sa Liberalima i Zelenima da bi bio izabran, a Holanđanina Timermans ima još manje šanse da bude predsednik Evropske komisije jer je broj socijaldemokratskih poslanika opao.
Verovatno će šefovi država i vlada koji imaju pravo predloga naći nekoga oko koga će se svi složiti. Čemu onda debate kandidata koji imaju male šanse da budu izabrani?
Skupljanje nezadovoljnika
Francuski predsednik Emanuel Makron ali i brojni drugi političari su majske izbore za Evropski parlament proglasili „sudbonosnim“. Makron je početkom predizborne kampanje pozvao sve članice da reformišu EU.
Za razliku od liberalnih političara, desničari su se organizovali bolje nego ranije. Italijanski ministar unutrašnjih poslova i radikalni desničar Mateo Salvini je na čelu saveza desnih populista koji prave mrežu od Italije, preko Francuske i Nemačke, do Austrije i Mađarske. Analitičari smatraju da bi ovi desničari mogli privući glasove besnih i nezadovoljnih građana i osvojiti do 20 odsto mandata u Evropskom parlamentu.
Savetnik ovih stranaka je Stiv Benon koji je pomogao Donaldu Trampu da postane predsednik. On je još prošle godine rekao da partijama centra u Evropi nedostaju „elan, snaga i mladost“. Salvini i Benon nameravaju da Evropsku uniju radikalno preurede. Da li će im birači dati veće poverenje nego liberalno-demokratskim strankama?
28 različitih izbora
Iza evropske zastave se u nacionalnim okvirima obično kriju nacionalne teme. U Nemačkoj su to oporezivanje emisije ugljen dioksida, filteri za skidanje podataka sa interneta, ali i budućnost velike koalicije.
U Mađarskoj su teme odbrana protiv migranata i isticanje hrišćanstva. U Italiji su majski izbori test za snagu desničarske Lege i njenog šefa Salvinija. Da li će, ako ojača, raskinuti koaliciju sa Pokretom Pet zvezdica da bi pokušao sam da preuzme vlast?
U Španiji izbori za Evropski parlament važe kao druga runda upravo održanih nacionalnih izbora. U Belgiji niko ne priča o Evropi jer su istog dana izbori i za nacionalni parlament. U Češkoj se diskutuje o autorskim pravima, tamo je Piratska partija na drugom mestu. U Poljskoj su izbori test za odnos snaga između vladajućih konzervativaca i umerene opozicije jer su nacionalni izbori zakazani za jesen.
U Slovačkoj ovi izbori ne interesuju nikoga. Na prethodne je izašlo svega 13 odsto građana. U Velikoj Britaniji će izbori, koje niko nije hteo, biti drugo glasanje o Bregzitu. Lista nacionalnih osobenosti se naravno može proširiti.
Manje novca za Evropu
Da li su partije koje zagovaraju EU zaista malaksale kao što tvrdi Benon? Statistika kaže da evropske familije partija ne daju previše novca za predizbornu kampanju. Na prošlim izborima je savez evropskih konzervativaca i demohrišćana izdvojio ukupno 1,67 miliona evra za troškove kampanje, a porodica liberalnih stranaka svega 260.000 evra. Na nacionalnom nivou u Nemačkoj Demohrišćani izdvajaju deset, a Socijaldemokrate jedanaest miliona evra za predizbornu kampanju.
Stranke imaju pred sobom dug put ako žele da svoje programe i kandidate približe običnim građanima. Ko je još u Evropi čuo ime Niko Kuej? Španac koji je poznati belgijski sindikalista je uz Slovenku Violetu Tomič glavni kandidat Evropske levice.
Šta stvarno zanima ljude u Evropi? Evropski parlament sprovodi redovne ankete koje su poznate pod imenom Evrobarometar. Ustanovljeno je da su za ljude najvažnije teme ekonomija, nezaposlenost mladih, migracije i klimatske promene.
Većina građana želi da ostane u Evropskoj uniji, osim u Velikoj Britaniji, Italiji i Češkoj. I dalje većina (61 odsto) građana Evropske unije smatra da je EU pozitivna za njihovu zemlju. Samo 20 odsto ispitanika misle da će njihov glas nešto promeniti. Brisel i Strazbur su očito jako daleko.