Kancelar Šolc: „Ne treba nam diktirani mir”

Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je punu podršku Ukrajini uoči mirovne konferencije u Švajcarskoj koja se održava 15. i 16 juna. Konferencija je važan prvi korak, rekao je kancelar u intervjuu za nemački javni servis ARD. 

Osvrćući se upravo završeni samit G7 u Italiji i odluku o paketu pomoći Ukrajini vredan 50 milijardi dolara, Šolc je rekao:

„To je znak Ukrajini da može da se osloni na nas i znak Putinu da ne može da računa na to da će naša podrška s vremenom oslabiti".

„Ono što nam treba nije diktirani mir"

Šolc je negativno komentarisao predloge ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Ono što on u suštini predlaže jeste da svoj imperijalistički napadozvaniči u dokumentima. Ono što nam treba nije diktiat mira, već pošten i pravedan mir koji uzima u obzir integritet i suverenitet Ukrajine", rekao je Šolc.

Zato je konferencija u Švajcarskoj „prvi važan korak" na kojoj se „neće odlučivati o velikim, važnim pitanjima", rekao je nemački kancelar, ali će se stvoriti „osnove za napredak i stvaranje uslova za moguću konferenciju koja bi usledila".

Na pitanje novinara u kojoj meri je Putinov predlog cilja na unutrašnju politiku država kao što su Nemačka, Francuska ili Italija i šta time hoće da postigne - Šolc je odgovorio da je to „sasvim sigurno usmereno na unutrašnju politiku različitih zemalja. Putin zna da ima mnogo ljudi koji žele da razvoj ide u pravcu mira. I zato hoće da izbriše i zamagli činjenicu da je on taj koji je započeo brutalni rat i da ga kao takvog nastavlja".

„Mnogi građani žele mir, kažete. To je svakako nešto što se može zaključiti iz evropskih izbora. Da li razmišljate da ponovo uspostavite kontakt sa Putinom" pitao je Šolca novinar ARd-a Markus Prajs.

„Uvek sam govorio da ću to jednom učiniti", rekao je Šolc. „Ali za to mora da postoji pravi trenutak. Razgovor ima smisla samo ako se ima o čemu da se razgovara", rekao je kancelar. Šolc je naglasio da ne želi da se stekne utisak da isključuje mogućnost razgovora sa Putinom.

„Ako se zalažete za mir i bezbednost, ne smete ostaviti samu zemlju koja je napadnuta" jer bi to „na kraju značilo da Ukrajina mora da kapitulira", rekao je još Olaf Šolc.

Putinov predlog

Ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je u petak svoj mirovni predlog. „Kurs Zapada i Kijeva je da nas poraze. Ali, kao što znate, to nije uspelo. Danas iznosimo još jedan konkretan, pravi mirovni predlog", rekao je Putin u govoru u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukrajinske trupe se moraju potpuno povući iz četiri regiona - Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja, rekao je Putin, precizirajući da se  radi o oblstima „unutar njihovih administrativnih granica".

Čim Kijev bude spreman na to i zvanično otkaže svoje planove za ulazak u NATO, doći će do prekida vatre i pregovora „odmah, bukvalno istog trenutka".

Ostali zahtevi uključuju nenuklearni status Ukrajine, ograničenja njene vojne moći i zaštitu interesa ruskog govornog stanovništva u zemlji. Takođe - moraju biti ukinute sve zapadne sankcije Rusiji.

„Pozivamo da okrenemo ovu tragičnu stranicu istorije i, korak po korak, obnovimo jedinstvo između Rusije i Ukrajine i Evrope uopšte", rekao je Putin.

Ako Kijev i zapadne prestonice odbiju ovu ponudu, oni su politički i moralno odgovorni za nastavak krvoprolića.

Ruski predsednik je rekao da je to mirovni predlog o potpunom okončanju sukoba. Međutim, ako ga Ukrajina i Zapad odbiju  - uslovi za novi predlog će promeniti, a situacija na frontu neće ići u korist Ukrajine.

Putin hoće petinu Ukrajine

Rusija nema potpunu kontrolu ni nad jednim od četiri regiona koje je nezakonito anektirala 2022. U Zaporožju Rusija još uvek ne kontroliše istoimenu administrativnu prestonicu. U susednoj Hersonskoj oblasti, Moskva se u novembru 2022. povukla iz istoimene prestonice.

To znači: Pored ukrajinske teritorije koju je Rusija već okupirala, Putin hoće dodatnu teritoriju. Odnosno, traži da se Ukrajina odrekne oko 20 odsto sopstvene nacionalne teritorije.