Kad mafija neguje stare i bolesne

U Nemačkoj je krajem 2013. bilo oko 2,6 miliona osoba koje zbog slabog zdravlja ili starosti ne mogu da se same staraju o sebi. Nešto više od 70 odsto njih dobija pomoć kod kuće, a o većini takvih ljudi se staraju članovi njihovih porodica. U specijalnim ustanovama – domovima – živelo je 764.000 ljudi. Pomenute godine (kada su poslednji put objavljene statistike o tome) u Nemačkoj je bilo 13.030 domova za negu kao i 12.745 firmi za kućnu negu. U branši je zaposleno više od milion ljudi. Prognoze kažu da će do 2050. godine broj lica kojima je potrebna nega da se poveća za dodatna dva miliona.

To je ogromno tržište za specijalizovane firme i službe, tržište na kojem su već godinama aktivni i prevaranti, pa i kriminalci svih vrsta. U Nemačkoj je upravo raskrinkana velika kriminalna mreža koja je godinama bila infiltrirana u sistem za kućnu negu – i u okviru koje je delovalo 230  firmi sa „personalom“ uglavnom iz Rusije i Ukrajine. Policija je te informacije sažela u izveštaj koji još uvek tretira kao „poverljiv“, a do javnosti su one doprle zahvaljujući novinarima dnevnika Velt koji su u njih imali uvid.

U „poslu“ su kriminalci svih vrsta

Prema navodima tog lista, prevarantske patronažne službe nemačkoj državi nanose štetu od milijardu evra godišnje. One su se specijalizovale za više vrsta prevara. Najčešća je pisanje lažnih obračuna u kojima se nalaze stavke kojih u stvarnosti nije bilo. Te stavke se, međutim, debelo naplaćuju od zdravstvenog osiguranja. U velikom broju slučajeva su pacijenti, odnosno klijenti, znali za manipulisanje računima ali nisu preduzimali ništa upravo zato što su stari i nemoćni, s druge strane zadovoljni činjenicom da dobijaju redovan tretman i uplašeni zbog moguće osvete prevaranata. No, postoji i veliki broj slučajeva u kojima su osobe – kako navodi policija, iz bivših sovjetskih republika – glumile pacijente, da bi sa firmom koju su angažovale da se ambulantno stara o njima potom delile „zaradu“.

Posebno veliki novac donose takozvani pacijenti kojima je potrebno intenzivno staranje. Na jednom takvom pacijentu može da se „zaradi“ oko 15.000 evra mesečno. Pri tome svaki peti evro koji isplate zdravstvena osiguranja odlazi u kase kriminalaca. U ilegalan posao su umešani i mnogi lekari i apoteke, jer samo lekari smeju da prepišu (izlišnu i skupu) terapiju a apoteke da prodaju prepisane lekove, tako da U rad fiktivnih službi za kućnu negu su se sve više uključivale i organizovane „klasične“ kriminalne bande koje su čitav posao pomešale i sa pranjem novca i ulaganjem „zarade“ u igre na sreću, a među osumnjičenim osobama ima i nekih koji su policiji odranije poznate kao plaćene ubice.

Država će postati saučesnik

Ovo nije prvi put da se razotkriva učešće kriminalnih bandi u poslu sa negom starih i bolesnih osoba; sličnih policijskih akcija je bilo i ranije, ali nikada pre one nisu bile ovako intenzivne i koordinisane u čitavoj Nemačkoj. Tako se saznalo da je neka vrsta centrale iz koje je koordinisan rad kriminalnih negovatelja bila u Berlinu, a da se međunarodna centrala nalazi u Moskvi. U Nemačkoj je rad nelegalnih ambulantnih službi najintenzivniji u saveznim pokrajinama Severnoj Rajni-Vestfaliji i Bavarskoj. Evo kako sve te događaje komentariše nemačka štampa.

Berlinski list Tagesšpigel piše da su „lekari, vođe ambulantnih smena, pomagači i pacijenti varali zdravstvena osiguranja i državu. Oni su proizvodili pacijente-simulante, neki pacijenti su imali više lažnih identiteta a firme za kućnu negu su korišćene za pranje novca. Sigurno je da većina takvih službi u Nemačkoj radi korektno, a njihovi zaposleni pomažu strpljivo i predano i to za malu platu. Ali, upravo zato što mali broj počinilaca nanosi državi toliku štetu, država mora da oštrije kontroliše tu branšu. Ako to ne učini, postaće saučesnik u organizovanoj socijalnoj prevari“.

Sistem nadzora mora biti delotvoran

List Ludvigsburger krajscajtung piše: „Beskrupulozne metode kriminalnih istočnoevropskih patronažnih službi koje je razotkrila nemačka kriminalistička policija, falsifikovani protokoli, pacijenti koji glume nemoć, lekari i apotekari koji su u istom košu sa mrežom zločinaca – to ima jednu novi dimenziju. Sada mora da delaju organi krivičnog gonjenja, ali i političari. Čak i istražiteljima nije lako razotkrivanje zločinačkih mreža. Prevarantima se što više mora otežati njihov posao. Potrebno je ojačati transparentnost i kontrolu.“

Na portalu nedeljnika Cajt piše da „organizacija Transparensi internešnal predlaže da se formiraju regionalni okrugli stolovi. Na tim sastancima bi učestvovali članovi porodica pacijenata, zdravstvenih osiguranja kao i policijski istražitelji – to bi bila mogućnost da svako kaže šta mu je upalo (ili ko mu je upao) u oči. U Švedskoj već postoji neka vrsta nadzornog tela koje radi na regionalnoj bazi. A i nenajavljene kontrole bi mogle da budu važan instrument. No, sve te mere neće funkcionisati dokle god se ne promeni stav društva. Jer, onaj kome je potrebna nega – ne može da se brani. A onaj kome nije potrebna nega, ne želi da razmišlja o tome šta će se desiti ako sam jednom dospe u tu situaciju. A na takvom stavu se ne može graditi sistem solidarnosti.“

priredio Saša Bojić