Ponekad komentator mora da prizna da je pogrešio. Danas je takav dan. Pre četiri nedelje sam, pošto sam prognozirao duge koalicione pregovore, napisao da bi Nemci mogli da strpljivo sačekaju ishod jer zemlja dobro funkcioniše i bez prave vlade.
Ono što je za vreme formiranja vlade pre četiri godine bilo ispravno, usred pandemije bilo je pogrešno. Naime, iako su virusolozi opominjali da može da se ostvari upravo ovaj scenario – Nemačka se već u poslednjoj fazi predizborne kampanje za parlamentarne izbore, a još jače u nedeljama posle izbora, suočila sa četvrtim pandemijskim talasom. Izgleda da se zbog toga niko nije zabrinuo.
-pročitajte još: Olaf Šolc: potcenjeni je postao kancelar
Letargija i zaokupljenost sobom
Stara vlada, koja je još dva meseca posle izbora imala tehnički mandat, nije pokazala neku veću ambiciju, ostavši letargična, kao i često do tada u prethodnom mandatu. Nova koalicija je, nasuprot tome, bila zaokupljena sama sobom i traženjem onoga što im je zajedničko. Tako je došlo do velikih grešaka kao što je zatvaranje centara za vakcinisanje (kao da nisu ni slutili da će biti potrebna i treća doza) ili javna diskusija o mogućoj proslavi priželjkivanog kraja ograničenja – kao da je sve prošlo.
Pritom je aktuelna situacija dramatična – posle rekordnih brojeva novozaraženih, sada snažno raste i broj umrlih. Da tako više ne može dalje, shvatila je u međuvremenu i nova vlada, pokazujući odjednom žurbu i odlučnost: već sledeće nedelje Bundestag će doneti odluku o obaveznom vakcinisanju pojedinih profesionalnih grupa, a smatra se da je na proleće izvesna odluka o opštem obaveznom vakcinisanju.
Time vlada Olafa Šolca polazi putem, koja će je, kao i politiku uopšte, koštati velikog gubitka poverenja građanki i građana: sve partije u predizbornoj kampanji, pa i posle toga, obećavale su, da sigurno neće biti obaveznog vakcinisanja. Iz moguće radikalizacije protivnika vakcinisanja može uskoro nastati poseban izazov za novu vladu.
Mora li novi socijaldemokratski kancelar u rat?
Novog kancelara Šolca i njegovu vladu potencijalno čeka veoma neugodan izazov, ako Vladimir Putin bude mislio ozbiljno i svojim trupama, nagomilanim uz istočnu granicu Ukrajine izda naređenje da napadnu Ukrajinu. Doduše, kaže se da se istorija ne ponavlja. Ali situacija jako podseća na proleće 1999. kada su novi socijaldemokratski kancelar i zeleni ministar spoljnih poslova poslali nemačke vojnike na prvi ratni zadatak od 1945. I tada, u kosovskom ratu, radilo se o zaštiti jednog naroda, što nije automatska obaveza na osnovu savezništva u Severnoatlanskom paktu.
Imaju li se u vidu ti hitni problemi, veliki reformski planovi nove koalicije, koja hoće da se „usudi više napretka“ potisnuti su u drugi plan. Ionako će se pokazati, do koje mere Nemce još uvek drži oduševljenje za borbu protiv klimatskih promena (prema anketama je to za najveći deo stanovništva najhitniji problem), kada primete, šta to konkretno znači za njihovo blagostanje i standard. Naime, neće biti dovoljno da povremeno država donosi odluke, koje niko ne bi osetio ni u svojoj svakodnevici ni u svom novčaniku. „Klimatska neutralnost“ se na taj način neće postići.
Koliko će dugo blistati Šolcova zvezda?
Da je Olaf Šolc sada izabran za kancelara jeste iznenađenje godine. Pre šest meseci jedva da bi se neko (uključujući i mene) na to kladio. A demohrišćani su naročito u nedeljama posle izbora jasno pokazali da nisu sposobni da vladaju. Ipak, Šolc ne bi smeo da zaboravi da je prednost u glasovima koju je stekao na parlamentarnim izborima, i na osnovu koje je postao kancelar, veoma mala. Nju Šolc može brzo izgubiti.
Doduše, Nemci su u proteklih 50 godina svakog kancelara birali makar još jednom. Ali iz toga ne proizilazi zakonsko pravo na reizbor. Ne, Šolc i njegov kabinet sada moraju da se pokažu na delu. Inače bi „semaforska koalicija“ mogla da ostane samo epizoda.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.