Junker: Postavljamo temelje za proširenje
10. januar 2018.
DW: Gdine Junker, vi ste optimistični u pogledu bugarskog predsedavanja Savetu EU. Na čemu se temelji Vaš optimizam?
Žan-Klod Junker: Bugarska je odlično pripremljena; vlada je pak samo za tu svrhu formirala specijalno ministarstvo. Ministarka Lilijana Pavlova je, baš kao i premijer Borisov, odlično pripremljena. Zajedno sa Marijom Gabrijel, koja u mojoj Komisiji odlično radi, Bugarska će doneti Evropi veliki napredak, u to sam ubeđen. Jer, Bugarska se posvetila evropskoj agendi i težište stavila baš na teme koje su za Evropljane od posebnog značaja: migraciju, digitalnu agendu, evropsku odbrambenu uniju i evropsku budućnost zemalja Zapadnog Balkana. Osim toga, slovo „B“ se ne odnosi na Bugarsku, već na bugarsku reč „budešte“ koja znači „budućnost“. Bugarska će voditi važnu debatu o budućnosti Evrope – a 2018. je godina u kojoj ćemo doneti važne promene za našu Uniju: od produbljivanja ekonomske i monetarne unije, preko budućeg uređenja našeg sistema azila, pa sve do budućeg budžeta EU. Bugarska će tu kao častan posrednik imati važnu ulogu jer će raditi na konsenzusu država EU.
Evropski mediji prate početak bugarskog predsedavanja Evropskom unijom delom vrlo kritično. Pri tome se stalno čuju dva superlativa: najsiromašnija zemlja EU i najkorumpiranija zemlja EU. Da li Bugarska zaslužuje tako negativnu ocenu?
Kada čujem takve klišee, najpre proverim činjenice. One izgledaju drukčije. Ne samo otkako je Bugarska predsedavajuća. Dobro poznajem Bugarsku, i svojevremeno sam kao premijer Luksemburga, koji je tada predsedavao Evropskom unijom, zapečatio prijem te zemlje. Otada je Bugarska postigla velike stvari, između ostalog u privredi. Ona je prošle godine imala rast od 3,9 odsto, zapošljavanje se razvija pozitivno, budžet je pod kontrolom. Državni dug je ispod 30 odsto što je malo, čak i u odnosu na zemlje koje su već uvele evro. Uz to je Bugarska jedna od najjače proevropski orijentisanih zemalja, tamo postoji jaka volja da se rešavaju problemi i traže zajednička rešenja. Zato imam pozitivno očekivanje, ne samo kada je reč o bugarskom predsedavanju, već i o onome što treba učiniti da se suzbije korupcija. Tu sa Bugarima tesno sarađujemo u okviru takozvanog kooperacionog i kontrolnog mehanizma i precizno pratimo napredak na planu suzbijanja korupcije.
- pročitajte još:
- Pravedna strategija za Zapadni Balkan?
- Evropska unija – štap ili šargarepa?
Sofija je kao jednu od najvažnijih tema proglasila približavanje Zapadnog Balkana EU. Kako Vi vidite perspektive pristupa balkanskih zemalja?
Dobro je što je Bugarska tako odlučila. Zemlje Zapadnog Balkana zaslužuju perspektivu pristupa EU. Ona neće biti sprovedena u delo za vreme mog mandata na čelu Evropske komisije, ali moramo postaviti temelje za to, a dotične zemlje moraju da se poduhvate neophodnih reformi da bi do pristupa uskoro moglo i da dođe. Bugarskoj vladi imamo da zahvalimo za važne korake koji su već učinjeni: samit o Zapadnom Balkanu koji se održava 17. maja će biti važan korak. Bugarska je prosto predodređena da gradi mostove među zemljama Zapadnog Balkana, jer poznaje taj region, kulturu i jezik – a i sama je uspešno prošla kroz proces proširenja EU.
Da li bi Bugarska za vreme svog predsedavanja trebalo, da li bi mogla da ima i posebnu ulogu u komunikaciji EU sa Ankarom?
Bugarska može da ima važnu ulogu u produbljivanju odnosa. U svakom slučaju je u našem interesu da sa Turskom tesno sarađujemo. Istovremeno je na samoj Turskoj, koja izgleda kao da se udaljava od EU, da joj se približi. Kao sused, Bugarska može da iskoristi tu posebnu vezu sa Turskom kako bi intenzivirala dijalog i delovala kao posrednik i prevodilac. Uvek je bolje da razgovaramo međusobno, nego jedni o drugima.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker odgovorio je na pitanja DW u pisanoj formi.