Bilo je to malo čudo – nemačko društvo, do pre nekoliko sedmica duboko podeljeno i spremno na divlje svađe o svakoj temi, odjednom je ujedinjeno. Dramatične zabrane kontakata, zatvaranje radnji, vrtića i škola bili su put da se suoči sa pandemijom. Nemačka je naprosto ostala kod kuće.
Sada se zemlja usuđuje da promoli nos, barem tu i tamo. Vlada više nije htela da Nemačka bude zamrznuta. Sa druge strane, opasnost od virusa je i dalje velika, premda se krivulja zaraza poravnava. Zabrana kontakata ostaje na snazi barem do 3. maja.
Možda je vlast bila primorana na ovakvu špagu. Ali ovo će biti test upravo za podršku građana koju su vladajući političari do sada imali.
Otvaraju se prodavnice do 800 kvadrata prodajne površine i saloni automobila. Deca će ponovo u školu, barem ona koja polažu završne testove. Zatim se 4. maja postepeno – još se ne zna kako tačno – u škole vraćaju i ostali. Restorani i hoteli ostaju zatvoreni. Nema obaveze da se nosi maska za lice, ali se to izričito preporučuje. Obaveze nema verovatno jer ni izbliza nema dovoljno maski za osamdeset miliona ljudi.
Čini se da su ljudi relativno jednostavno prihvatili ograničavanje svojih prava i sloboda. Za to su postojali dobri razlozi, oni i dalje postoje, i to je pretežna većina Nemaca shvatila. Vlada je bez mnogo birokratije istresla milijarde evra narodu, kako bi ublažila najgore posledice. Ali sada postaje komplikovano.
Da se razumemo: političari teško da imaju alternativu. Naravno da su zdravlje i životi ljudi suština svakog poteza. Ali politika mora da odvaga sve aspekte, uključujući i ekonomske. To stvara pobednike i gubitnike. Sada, recimo, vlasnici malih radnji mogu malo da odahnu, dok stariji sugrađani ostaju izolovani u domovima za stare. Neki školarci će ponovo videti prijatelje, drugi još neće.
Vlada, pokrajinski premijeri i gradonačelnici će još bolje morati da obrazlažu zašto su preduzeli ovaj, a ne onaj korak. Oni bi, po mogućstvu, trebalo da govore istim glasom. Proteklih dana to nije bio slučaj. Recimo, premijer Severne Rajne-Vestfalije bio je za velikodušno popuštanje mera, bavarski premijer žestoko protiv.
Proteklih sedmica su i virusolozi hvalili nemački federalizam jer je omogućio da se fleksibilno reaguje na krizu u različitim delovima zemlje. Sada bi, međutim, moglo da dođe do utrkivanja pokrajinskih voždova u tome ko će građanima ponuditi najbrži povratak u normalnost. U sredu je, zajedničkom odlukom svih, to za sada izbegnuto.
Moguće je da će Nemačka, nakon prvih popuštanja mera, primetiti koliko je pandemija izmenila zemlju. Ništa nije gotovo, svetlo na kraju tunela se još ne vidi. Pandemijom ćemo se još dugo baviti i ona nas, nadajmo se, neće okrenuti jedne protiv drugih: roditelje protiv dece, đake protiv učitelja, vlasnike knjižar protiv vlasnika restorana. Rizične grupe protiv ostalih.
Ni vlastima se ne može zavideti na odlukama koje ih čekaju.