1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Preporuke su tu, sad političari moraju da prelome

14. april 2020.

Nemački mediji su vrlo različito reagovali na plan Nacionalne akademije nauka o normalizaciji života. Neki opovrgavaju svaki legitimitet te institucije i nazivaju je „drskom“, neki u njenim planovima vide glas razuma.

https://p.dw.com/p/3as0n
Foto: picture-alliance/J. Eckel

Nemačka Nacionalna akademija nauka „Leopoldina“ sačinila je dokument sa planom za normalizaciju života tokom pandemije. Suština tog plana je da vlast mora da ukine ograničenje sloboda građana čim se za to steknu uslovi, da bi trebalo da svi nose masku tamo gde nije moguće držanje distance i da bi najpre trebalo otvarati škole.

O tome portal Tagesšau (javni servis ARD) piše: „Naučnici su obratili pažnju na štetu koju vanredno stanje izaziva u velikim delovima društva. Na to koliko su mnoge privredne oblasti ugrožene izostankom zarade, ili na stres koji porodice trpe zbog dodatnog staranja o deci. Zato apel za političare glasi: ako društvo sve to treba da podnese, ona mu je potrebna jasna perspektiva: koliko dugo? I potrebno je ublažavanje mera gde god je to moguće učiniti bez opasnosti“

„Vreme je za razborito regulisanje stvari: gde god je zagarantovano dovoljno odstojanje između kupaca i osoblja, kako piše u preporukama 'Leopoldine', radnje, pa i ugostiteljske, valjalo bi otvoriti. I kretanje posetilaca javnih službi trebalo bi osmisliti tako da postoji alternativa za apsolutni shutdown“, piše ovaj portal.

Frankfurter algemajne cajtung navodi da jeste u pitanu Nacionalna akademija nauka, ali da se tamo ne sprovode istraživanja: „Ona je zapravo skup renomiranih profesora koji se usuđuju da savetuju politiku. Ovo je njeno treće ad hoc oglašavanje o pandemiji korone. A ad hoc, to znači: ono što ne počiva na istraživanju. A i kako bi drukčije – jer ni ne postoji istraživanje o tome o čemu profesori drsko tvrde da imaju pojma: o ponovnom pokretanju javnog života. I zaista, tekst je skup opštih mesta, podsećanja na vrednosti i ispraznih zahteva koje su potpisali teolozi, tehničari materijala, istraživači katalize i društveni istoričari.“

Zidojče cajtung iz Minhena navodi: „Nestrpljenje je veliko i razumljivo, a pitanje je i kako se može zaštititi zdravlje učenika, njihovih roditelja, baba i deda, nastavnika? Da li pravila o odstojanju u učionicama imaju šansu? Naučnici 'Leopoldine' savetuju nemačkoj vladi da što je pre moguće pootvara škole. To je ispravno, ali i gotovo trivijalno – pitanje je kada će to tačno biti moguće. A ispravan, ali ne i tirivijalan, jeste i predlog da se razredi postupno opet otvore, i to odozdo prema gore. Jer, što su deca mlađa, to manje pomaže tehnika – i utoliko više im nedostaje škola.“

Tabloid Bild (Berlin): „Najbolji stručnjaci zemlje su izdali političarima svedočanstvo za njihov menadžment korone. Njihova presuda: nedovoljan (1)! Već nedeljama, nemačka vlada svakodnevno saopštava broj zaraženih i umrlih. Ali, potpuno je nejasno koliko obolelih ima samo lake simptome. Niko ne zna koliko umrlih je zaista umrlo od korone. Zaključak eksperata o podacima koje daje test na koronu: slika je izobličena.“

„Profesori ne dovode u pitanje da postoje posledice mera protiv korone za privredu, društveni život i demokratiju. Studija 'Leopoldine' je zvonjava budilnika; potrebno je podvrgnuti sve brojke proveri, te razumno proceniti opasnost od korone. Jer, jedno je sigurno: svaki dan zastoja košta Nemačku milijarde evra, hiljade radnih mesta i – kao što stručnjaci takođe upozoravaju – deo demokratije.“

Frankfurter noje prese navodi: „Dok se za ranije generacije podrazumevalo da sede kod kuće, danas je to za mnoge vanredno stanje koje je teško podneti. Ali, onaj ko se kao odrastao žali na život kod kuće, mora da postavi sebi neka temeljna pitanja. Jer, onaj ko svog partnera, porodicu ili samački život može da podnese samo uz trajno odvraćanje pažnje, vodi pogrešan život u onom koji smatra ispravnim. Nestrpljenje raste iz nelagodnosti koja se oseća prema stvarnosti.“

„Povlačenje može postati samo izvor samorefleksije, kreativnosti i strpljenja. Ali, mnogi su u vreme korone zaboravili kako to izgleda biti sam sa sobom – i to ne samo zbog konstantnog prisustva društvenih mreža: i analogni život je bio organizovan tako da je čovek stalno negde drugde, da jede drugde, da se sastaje sa ljudima negde drugde“, piše ovaj list.

Nedeljnik Cajt (Hamburg) na svom portalu piše: „Izlaganja jedne vladine komisije u Severnoj Rajni-Vestfaliji i pre svega preporuke 'Leopoldine', s jedne strane su toliko konkretni da je na osnovu njih moguće zamisliti vreme posle 19. aprila – i zato će oko toga sigurno doći i do spora. S druge strane, toliko su nekonkretni da politiku vraćaju u fokus. Tamo gde naučnici smeju da budu oprezni, političari moraju da donose odluke. Politika će tako, kada je reč o pažnji javnosti, ponovo da se vrati tamo gde je uvek bila u sistemu moći: u centar.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android