Još jedan krvavi petak u pojasu Gaze
7. april 2018.
Palestinsko Ministarstvo zdravlja je saopštilo da su izraelski vojnici ubili najmanje šest Palestinaca i da je ranjeno preko ljudi. Izraelska vojska je saopštila da je juče demonstriralo oko 20.000 Palestinaca, što je manje nego što se očekivalo, i dodala da su neki pokušali da probiju graničnu ogradu i uđu u Izrael. Demonstranti su zapalili stotine automobilskih guma na nekoliko mesta kako bi sprečili izraelske snage da ih vide i identifikuju. Vojnici su postavili velike ventilatore da rasteraju dim, a koristili su i vodene topove, navodi Frans pres.
Od 30. Marta Palestinci demonstriraju protiv izraelske blokade, koja traje od 2007. godine, i zahtevaju pravo na povratak Palestinaca izbeglih sa teritorije današnjeg Izraela u ratu 1948. godine.
Koleginica Tanja Kremer, posetila pojas Gaze ovih dana, uoči najnovije eksalacije sukoba i piše:
„Biće to crni petak", rekao je mladić koji prilazi grupi mladića koji popodnevne sate provode u pograničnom području. Granična ograda je udaljena samo nekoliko stotina metara. Iza ograde se vide vozila izraelske vojske. Naredba izdata izraelskim vojnicima se nije promenila: Svako ko se kreće u tampon zoni se smatra potencijalnom opasnošću i tako je cilj za snajperiste.
Mohamed Sabah je takođe najavio da će biti na protestima iako je prošle sedmice ubijen njegov brat Bader. Mohamed je još uvek u šoku. „Stajali smo između onih koji su bacali kamenje i onih koji su mirno demonstrirali. Bilo je to samo nekoliko stotina metara udaljeno od granice. Stajao je pored mene kada ga je iznenada metak pogodio u glavu", izjavio je Mohamed za DW. Dvadesetogodišnji mladić je preminuo još na putu za bolnicu. Mohamad kaže da njegov brat nije bio nasilan. Njegova majka Um Haitham sluša sina skamenjenog lica. Teško joj je da zaustavi suze: „Bio mi je najmlađi sin. Uvek je bio uz mene". Sa pomešanim osjećanjima gleda na to što njena deca idu na proteste. Mohamed zbog poginulog brata hoće dalje da demonstrira: „U Gazi nema posla, nema života. Nikoga ne zanimamo".
Stanovništvo Gaze je mlado i uprkos dobrom obrazovanju skoro svaka druga osoba je nezaposlena. „Šta treba da se uradi kako bi mladi ovde imali budućnost. Sve zavisi od blokade", kaže Mohamed al Aun misleći na izraelsku politiku ograđivanja Palestinaca. Mlade nije briga za Hamas ili Fatah. Radi se o njihovoj budućnosti. „Šta još imamo da izgubimo. Važno je biti ovde i boriti se za svoja prava", kaže Mohmed.
Palestinci žele da skrenu pažnju javnosti na činjenicu da je Gaza više od decenije odsečena od Izraela i Egipta. Jedna cela generacija nikada nije napustila Pojas Gaze.
Podigli su šatorsko naselje na istoku Gaze. Ovde se okupljaju ljudi kako bi se prisetili izbeglica iz 1948. i specijalno podignutog zemljanog nasipa samo nekoliko stotina metara udaljenog od granične ograde. Na njemu sede Palestinci i gledaju na drugu stranu - prema Izraelu.
"Želim drugačiju vrstu protesta. Nešto novo. Nešto što neće zavisiti od političkih partija. Želim proteste koji će biti mirni", kaže Amal Abu Astr, mlada Palestinka. Mnogi ovde ističu pojam – mirni protesti. Međutim, realnost je sasvim drugačija.
Akciju su prvobitno osmislili mladi preko društvenih mreža. Proteste u međuvremenu podržavaju sve političke partije i grupacije, pre svega Hamas. Oni su pozvali građane da uzmu učešće na protestima i najvećim delom obezbedili logistiku za održavanje protesta. Planirano je da se održavaju do polovine maja. „Postoji bojazan da situacija u Pojasu Gaze izmakne kontroli", rekao Usama Antar politikolog iz Gaze uoči jučerašnjih protesta i dodao da će „naredni protesti pokazati sa kojom tenencijom će to biti nastavljeno".
Imajući u vidu jučerašnju eskalaciju nasilja - to ne znači ništa dobro.