Neće biti još jednog samita za Grčku

„Niko ne želi da se ponovi haos koji je vladao prošlog leta“, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta Dimitris Papadimulis. On je tako samo naglas izgovorio ono što u Briselu misle mnogi. Papadimulis je član grčke levičarske stranke Siriza i na neki način i portparol grčkog premijera Aleksisa Ciprasa. U intervjuu za magazin „Špigel“ on odbija ideju o raspisivanju novih izbora u svojoj zemlji. Oni bi samo doveli do destabilizacije prilika u Grčkoj i evrozoni, glasilo je njegovo objašnjenje.

Međutim, u samoj Grčkoj je diskusija o prevremenim izborima u punom jeku. Konzervativna opoziciona stranka već dugo traži ostavku premijera. List „Katimerini“ spekuliše da bi i sam premijer mogao da se odluči na nove izbore kako bi od birača dobio novi mandat za svoj politički kurs u razgovorima sa kreditorima.

Tokom leta 2015, Cipras je uradio slično: najpre je raspisao referendum, a onda i nove izbore kako bi od birača dobio mandat za dramatične pregovore sa predstavnicima evrogrupe i Međunarodnog monetarnog fonda. Nakon niza sastanaka i pretećeg bankrota Grčke, u julu je usvojen treći paket pomoći od 86 milijardi evra.

Blizu dogovora?

Da li su Grčka, odnosno EU, sada ponovo na početku takve dramatične faze? Sastanak ministara finansija grupe zemalja koje imaju evro kao valutu, koji je bio planiran za četvrtak (28.4), otkazan je. „Potrebno nam je još vremena“, saopštio je šef evrogrupe Jerun Dajselblum.

„Blizu smo dogovora. On je moguć u relativno kratkom vremenu“, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini. Predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a nisu u Atini uspeli da se sa vladom Grčke dogovore o sprovođenju reformi i merama štednje koje su bile planirane još za oktobar 2015. Grčka vlada ih stalno odlaže.

Za sada bez vanrednog samita o Grčkoj

Tokom proteklog vikenda, na sastanku evropskih ministara finansija u Amsterdamu, Holanđanin Dajjselblum bio je optimista. Očekivao je da će do ovog četvrtka (28.4.) stvari biti dogovorene. Ministri su se tada dogovorili da Grčka sastavi spisak preventivnih mera štednje i reformi „za vanredni slučaj“. Te mere stupile bi na snagu samo u slučaju da Grčka ne ostvari budžetske ciljeve koji su zacrtani dogovorom o trećem paketu pomoći.

Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos je, samo nekoliko sati nakon sastanka u Amsterdamu, svoj pristanak povukao. Pregovori o preventivnim merama su propali. Iz Atine se čuju optužbe na račun evropskih institucija, a posebno MMF-a, da ucenjuju grčku vladu. Pritisak na Ciprasa naročito je veliki sa levog krila njegove Sirize. Oni zahtevaju da premijer da ni po koju cenu ne pristaje na bilo kakve „preventivne mere štednje“. Podsetimo, grčka vlada u parlamentu raspolaže tesnom većinom od samo tri poslanika.

Kao i prošle godine, Cipras je pokušao da problem sa nivoa ministara finansija podigne na nivo šefova vlada Evropske unije. On je od Donalda Tuska, predsedavajućeg Evropskim savetom, zatražio da sazove vanredni samit lidera zemalja evrogrupe. Tusk je to odbio dodavši da očekuje da se temom ponovo pozabave ministri finansija. „I to u roku od nekoliko dana, ne sedmica. Moramo da izbegnemo novu nesigurnost u Grčkoj“, rekao je Tusk.

Grčka još uvek ima novca?

Colt Darvas sa briselskog instituta Brigel na situaciju gleda prilično opušteno: „Ovo se ne može porediti sa prošlogodišnjom dramom. Vlada Grčke tada tokom pregovora nije ostavila 'ni kamen na kamenu' – ali je na kraju ipak popustila. Siguran sam da će doći do kompromisa.“

Darvas je takođe siguran i da je Grčka u stanju da sve do kraja leta isplaćuje svoje obaveze prema Evropskoj centralnoj banci i MMF-u. „Kratkoročno gledano, oni imaju dovoljno novca“, veruje stručnjak za finansije. Teško je proceniti kolike su rezerve jer ne postoje pouzdane statistike o stanju grčkog državnog budžeta. Ipak, vladi u Atini će, dugoročno gledati, biti potreban svež novac iz trećeg paketa pomoći ukoliko želi da se vrati na slobodno međunarodno tržište finansija.

Očigledno je da je vremena za taktiziranje veoma malo. „Već pet godina igra se ista igra. Uoči svake isplate nove tranše, kreditori traže još nešto, a Grci žele da ispune nešto manje od dogovorenog. Na kraju se svaki put postigne dogovor“, podseća Colt Darvas.

MMF mora ostati u igri

Premijer Grčke žalio se Donaldu Tusku zbog stava MMF-a, koji traži usaglašavanje spomenutih „preventivnih mera“ pre nego što da zeleno svetlo za isplatu iz trećeg paketa pomoći. Poslanik Sirize Dimitri Papadimulis traži da MMF istupi iz programa pomoći Grčkoj. „Sanjam o danu kada će EU početi da sama rešava svoje probleme“, kaže Papadimulis. Ipak, Nemačka i druge države evrogrupe insistiraju da MMF ostane u igri. „To je definisano i našim zakonom kojim smo regulisali pomoć za Grčku“, kaže nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Nemački parlament je, dakle, učešće MMF-a, postavio kao preduslov da bi uopšte odobrio isplatu pomoći Grčkoj.

Socijalisti u Evropskom parlamentu imaju više od ostalih simpatije za stav vlade u Atini. Predsedavajući kluba poslanika socijalista Đani Pitella tvrdi da se od Grčke ne može tražiti da sada usvoji dodatne mere štednje: „Ukoliko to bude neophodno, onda bi naredne sedmice zaista trebalo da se održi vanredni samit šefova vlada i država evrogrupe.“