Ciprasov rat protiv korupcije

Bila je to jedna od najvatrenijih parlamentarnih debata ove godine, pri čemu se gotovo niko nije pridržavao vremena predviđenog za izlaganje: osam sati je trajala rasprava između levičarskog premijera Aleksisa Ciprasa i opozicije o temi borbe protiv korupcije. Tek je narednih dana postalo jasno koliki značaj Cipras pridaje toj temi. Na njegov zahtev, grčki parlament je prvi put formirao anketni odbor za nepravilnosti u finansiranju stranaka. I ranije dodele kredita medijskim koncernima će biti proverene. Osim toga, Cipras bi želeo i da se rasvetli afera „Simens“ i da novčano poravnanje sa minhenskim koncernom dovede u pitanje. Konzervativna opozicija mu kontrira zahtevom za formiranje anketnog odbora o uvođenju kontrola kapitala u leto 2015. Taj zahtev je dosad bio odbijan.

Cipras je još dok je bio vođa opozicije obećavao da će preduzeti korake protiv „Trougla moći“, kako je on to nazvao: protiv države, koja vrši pritisak na banke da daju kredite medijskim koncernima a oni se za tu uslugu odužuju pristrasnim izveštavanjem. Da bi presekla taj čvor, stranka Siriza je svojevremeno predložila reformu medija u Grčkoj koja bi podrazumevala i novu dodelu dozvola za rad televizija. Ta predizborna obećanja su godinama bila potisnuta u drugi plan, ali sada Cipras smatra da je došlo vreme za krstaški pohod protiv korupcije u Grčkoj. Politikolog Levteris Kusulis smatra da su u pozadini političke kalkulacije. „Vladi narednih nedelja predstoje teška glasanja u parlamentu o dodatnim i bolnim merama štednje. Velika debata o korupciji bi trebalo da odvrati pažnju javnosti od te teme“, kaže atinski analitičar u razgovoru za DW. Pozivom u borbu protiv korupcije, Ciprasova vlada sada želi da dobije na vremenu i pridobije javnost, smatra Kusulis.

Novo stezanje kaiša

Sada predstavnici kreditora u Atini ponovo proveravaju kakvo je sprovođenje reformskih programa. Pred luksuznim hotelom su ih dočekali demonstranti vanparlamentarne levičarske opozicione stranke „Narodno jedinstvo“. Grčka će dobiti nove kredite tek ako provera reformi pokaže da ona to zaslužuje. U međuvremenu je postalo jasno da će biti potrebno sprovođenje novih mera štednje. Samo nekoliko sati pred početak žestoke parlamentarne debate, zamenik ministra finansija Jorgos Hulijarakis je u jednom parlamentarnom odboru potvrdio da Grke čekaju novo povećanje poreza i štednja, sve u ukupnoj visini od 5,4 milijarde evra – to je za konzervativnu opoziciju dokaz da je krstaški pohod protiv korupcije samo politički manevar. „Cipras hoće da diskutuje o korupciji da ne bismo govorili o nezaposlenosti, previsokim porezima i siromašenju, ali ni o pitanju izbeglica, tragičnom stanju javnog zdravstvenog sistema ili demontaži obrazovanja“, grmeo je šef opozicije Kirijakos Micotakis sa parlamentarne govornice. I levičarski analitičar Mhalis Cincinis je razočaran: „Premijer neće napraviti novu partituru. On je ni nema. I dalje će tražiti mogućnosti da skrene pažnju na nešto drugo“, požalio se Cincinis visokotiražnom atinskom listu Ta nea.

Politikolog Kusulis smatra da premijerov imidž čoveka čistih ruku ima jednu stratešku prednost. U prošlosti je, kaže, Cipras uvek vodio predizborne kampanje po principu „Mi smo dobri, a naši protivnici su zli i korumpirani“ i tako na kraju i pobeđivali na izborima, a sada levičarski političar želi da održi pritisak i tako kompenzuje nedostatak konkretnih političkih sadržaja, kaže analitičar koji na kraju dodaje: „Ako Cipras zauzme poziciju čistog momka, onda njegova istina postaje nešto u šta se ne sumnja, onda on ne mora više da iznosi argumente i dokaze“, kaže Kusulis.

Na kraju, Cipras je ipak u pravu

No, nisu samo zagriženi levičari ti koji veruju da Ciprasova kritika korupcije ima istinito jezgro. Primer finansiranje stranaka: Još u jesen 2013, liberalni član Evropskog parlamenta Teodoros Skijalakis je Evropskoj komisiji uložio protest zbog dodele novih kredita konzervativcima i socijalistima koji su tada bili na vlasti. Prema Skijalakisu, krizom uzdrmane banke su još u 2012, godini recesije, kada je slavina za investiranje u preduzeća već dugo bila zatvorena, dali tim narodim strankama kredite vredne 30 miliona evra, što je bilo daleko od razuma. Ta optužba nije demantovana, ali do danas nije dokazano ništa konkretno.