Mesecima slušam od onih na vlasti koliko slobode ima u mojoj zemlji, koliko je štampa pluralistička i nezavisna i da kontroverzna pravosudna reforma neće učiniti ništa drugo od onoga što odavno postoji u drugim zemljama, na primer u Nemačkoj. Dakle, ko prati državne medije, može da se smiri i odahne: Sve je u redu, zemlja napreduje.
A mi, strani mediji? Mi apsolutno nemamo pojma a imamo loše namere. Pre svih: Nemci.
Pitanja koja mnogo otkrivaju
Koliko često su me u poslednje vreme moje biše kolege (godinama sam radila za javnu televiziju TVP) pitale kako mogu da radim za nemačke medije! I da li mi Angela Merkel govori šta da pišem. Nažalost, nikada u životu nisam razgovarala sa kancelarkom. Za mnoge Poljake „nemačko“ je sinonim za „strašno“. Ali, ta pitanja bivših kolega zapravo otkrivaju više o njihovoj radnoj etici nego o onoj kojoj pokušavam da ostanem verna.
Pre četiri godine, kada je Donald Tramp posetio Varšavu, bila sam verbalno i skoro fizički napadnuta dok sam izveštavala s mikrofonom DW u ruci. Prebacivali su mi – samo lažemo. I to nas odmah vodi do Amerikanaca: vlasnik najveće privatne televizije u Poljskoj TVN je američka grupa Diskaveri. Još uvek.
Gledaoci informativnog kanala TVN24, koji pripada TVN, nisu optimistični u pogledu budućnosti: S jedne strane, jer se tamo o vladi izveštava i kritički, a s druge strane, jer stanica uskoro više neće postojati u sadašnjem obliku i sa ovim vlasnikom.
Kalkulisana koaliciona kriza
Pre godinu i po dana TVN je podnela zahtev za produženje dozvole za emitovanje programa. Ali dozvola nije izdata, a stara ističe sledećeg meseca. A sa zakonom koji je sada usvojen, Diskaveri kao američki vlasnik, izgubio je pravo da upravlja televizijskom stanicom u Poljskoj. Senat, kao drugi dom parlamenta, još uvek može da odbije odluku, ali nema zadnju reč.
Lider stranke PiS Jaroslav Kačinjski znao je tačno šta radi kada je uoči glasanja u Sejmu dozvolio razrešenje člana vlade koji nije želeo da podrži zakon. I: Kačinjskom je takođe moralo biti jasno da mu uopšte nisu ni potrebni glasovi koalicione stranke Razumevanje (Porozumienie) prilikom glasanja o novom medijskom zakonu, da će mu to proći i bez njih.
Druge je ili ubedio ili ih je možda čak i „kupio“. Politika kao na pijaci. Samo što se ne radi o jabukama ili kruškama, već o osnovnom pravu: pristupu informacijama.
U današnjoj Poljskoj relativno veliki broj medija pripada stranim kompanijama, što je iz perspektive Jaroslava Kačinjskog neprihvatljiva situacija. Šef vladajuće stranke PiS zahteva da poljski mediji moraju biti „poljski“. O prodaji grupe regionalnih novina koju su vodili Nemci prošlog decembra državnoj naftnoj kompaniji PLN Orlen, na čijem čelu je njegov čovek, Kačinjski je rekao „odavno nisam čuo tako dobru vest“.
Napad na odnose sa Sjedinjenim Državama
Teško je zamisliti da bi se nakon ove odluke Sejma stvari za PiS u Poljskoj mogle poboljšati.
Zato što je takav direktan napad na određeni medij, a time i na slobodu štampe, ali istovremeno i na bliske ekonomske i političke odnose sa SAD – ipak previše.
Odavno se ide u tom pravcu, i čitava stvar preti da pukne. Možda baš sada: neuspeh odlaganja sednica koji je PiS riskantnim manevrom drugog glasanja u parlamentu pretvorio u sumnjivu pobedu, pokazuje granice do kojih sada dolazi sistem Kačinjskog.
Demokratije mogu brzo umreti u državnom udaru. Ili polako umirati kada se, kao u Poljskoj, korak po korak, njeni temelji i kontrolna tela ismevaju, potkopavaju i eliminišu. Ali kad više ne bude bilo slobodnih medija, demokratiji će doći kraj. Tada više nema slobodnog izbora, čak ni koje dugme pritisnuti na daljinskom upravljaču.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu