Izuzeće i samoizuzeće Teodora Merona
28. septembar 2018.
Predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMSK) Teodor Meron odlučio je da se povuče sa mesta predsedavajućeg Žalbenom veću u predmetu Radovan Karadžić. Odluka je usledila dva dana nakon je Karadžić, koji je u prvostepenom postupku pred Haškim tribunalom osuđen na 40 godina zatvora za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti, uložio zahtev da se sudija Meron izuzme iz Žalbenog veća.
Glavni razlog naveden u zahtevu je „mogućna pristrasnost“ Teodora Merona, pošto je kao član sudskih veća u žalbenim procesima podređenima i bliskim saradnicima Radovana Karadžića nalazio da su krivi i saglašavao se sa prvostepeno izrečenim kaznama dugogodišnjeg zatvora.
U obrazloženju svog povlačenja, Meron navodi da bi u žalbenom delu suđenju Karadžiću bio i ostao nepristrasan, ali da bi neprihvatanje zahteva za diskvalifikaciju moglo da prouzrokuje odugovlačenje čitavog procesa, pa se neodložno povlači. Takvu odluku je, ističe, doneo imajući u vidu interese pravde i Mehanizma za međunarodne krivične sudove kao naslednika Haškog tribunala. Svoje neodložno povlačenje potvrdio je i time što je dao nalog da se sudija Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa iz Portugalije upotpuni petočlano Žalbeno veće MMKS.
„Procesna pravičnost“
U zahtevu za izuzeće koji je potpisao njegov pravni zastupnik Peter Robinson, Karadžić odaje priznanje Meronu za „procesnu pravičnost“ u dosadašnjem žalbenom postupku. Šta više, Karadžić ne tvrdi izričito da je Meron pristrasan u njegovom slučaju, nego razloge za svoj zahtev nalazi u odluci o izuzeću trojice sudija – Teodora Merona, Karmela Ađusa i Lija Daćuna – zbog moguće pristrasnosti u žalbenom postupku Ratka Mladića.
Pošto se taj zahtev Mladićeve odbrane odnosio i na njega lično, Meron je kao predsedavajući Žalbenom veća u pretpretresnoj fazi, preneo nadležnost i ovlašćenje za tu odluku na sudiju MMKS koji ima najduži sudijski staž, a to je bio Francuz Žan Klod Antoneti. Početkom septembra Antoneti je izuzeo, to jest eliminisao svu trojicu sudija iz Žalbenog veća i imenovao nove sudije. To su Mparani Mami Ričard Rajonson (Madagaskar), Gberdao Gustave Kam (Burkina Faso) i Elizabet Ibanda-Nahamja (Uganda), koji se do sada nisu mnogo videli ni čuli u sudnicama Haškog tribunala, a ni njegovog naslednika Mehanizma za međunarodne krivične sudove.
Kao sudija u Haškom tribunalu, a zatim u MMKS, Teodor Meron odlučivao je o 13 žalbi koje su imale relaciju sa činjenicama navedenim i u Karadžićevom predmetu. Za sedam od tih 13 žalbenih postupaka bio je predsedavajući sudskom veća: u predmetima Milomira Stakića, Radoslava Brđanina, Momčilo Krajišnika, generala Stanislava Galića i Dragomira Miloševića osuđenih za opsadu Sarajeva, te Radoslava Krstića i Zdravka Tolimira za zločine u Srebrenici. Sva sedmorica su bila podređena Karadžiću, navodi se u zahtevu za eliminaciju Merona iz sastava žalbenog veća MMKS i za svu sedmoricu je u presudama rečeno da su s Karadžićem učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio trajno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa područja proglašenim srpskim.
Meron je bio pristrasan?
Meron je, kaže se u zahtevu Karadžićeve odbrane za njegovo izuzeće, bio suočen s dokazima koji su pobijali ili umanjivali krivicu i odgovornost sedmorice osuđenih na dugogodišnje zatvorske kazne, ali je redom odlučivao da prihvati izvedene dokaze u prvostepenom postupku i u većini slučajeva potvrdi izrečene kazne u presudama pretresnih veća. Zbog toga, Karadžićeva odbrana smatra da je on bio pristrasan i da će biti pristrasan i u samom Karadžićevom slučaju, te je zatražilo njegovo izuzeće iz Žalbenog veća, iz istih razloga zbog kojih su, kao „pristrani“, diskvalifikovana trojica sudija iz veća koje će odlučivati o žalbi Ratka Mladića, osuđenog za ratne zločine i genocid na doživotnu kaznu zatvora.
Tužilaštvo Haškog tribunala, na čijem je čelu Serđ Bramerc, bilo je protiv diskvalifikacije trojice sudija u Mladićevom žalbenom postupku i podnelo je obrazloženje svog protivljenja. Navode Mladićevih branilaca odbacila su i sva trojica sudija, ali nadležni sudija Antoneti je ostao pri svojoj konstataciji da preti opasnost pristrasnosti i nije prihvatio argumente ni jednih ni drugih.
Pometnja u MMKS
Sve u svemu, diskvalifikacija trojice sudija iz žalbenog veća u predmetu Ratko Mladić i jučerašnja samodiskvalifikacija Teodora Merona, koji je i predsednik MMKS, iz žalbenog procesa Radovanu Karadžiću, uneće u tu visoku međunarodnu pravosudnu instituciju dosta pometnje.
Mogućno je da taj potres bude i veći nego pre pet godina u Haškom tribunalu u slučaju eliminacije danskog sudije Frederika Harhofa iz pretresnog veća koje je sudilo Vojislavu Šešelju, i to na zahtev samog optuženog. Tri godine kasnije sudsko veće Žan-Kloda Antonetija najpre je pustilo Šešelja na „privremenu slobodu“, a onda je lideru srpskih radikala, optuženom za zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini, izreklo oslobađajuću presudu. Teodor Meron bio je član žalbenog veća koje je, na žalbu Tužilaštva, ukinulo oslobađajuću presudu Žan-Kloda Antonetija, i osudilo Šešelja na devet godina zatvora, koje je, doduše, već proveo u pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu.
Haški tribunal, to jest Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je u prvostepenom postupku osudio Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva i uzimanja pripadnika UNPROFOR-a za taoce. Na tu presudu žalila se i Karadžićeva odbrana i haško tužilaštvo. Karadžić je tražio da se prvostepena presuda poništi zbog proceduralnih grešaka i pogrešno utvrđenih činjenica, i da mu se ponovo sudi. Tužioci su u svojoj žalbi zahtevali da Karadžić bude osuđen i za genocid u još sedam bosanskohercegovačkih opština i da mu se izrekne kazna doživotnog zatvora. Bilo je predviđeno da definitivna presuda bude izrečena pred kraj ove godine.