Bramerc: Bio sam vrlo usamljen
11. januar 2018.
Da nije bilo Haškog suda, „danas bi mnogi ratni zločinci još uvek slobodno hodali naokolo“, rekao je Serž Bramerc. Na to je novinar Cajta Štefan Vileke rekao: „A moguće je da bi Radovan Karadžić, jedan od odgovornih za masovno ubijanje u Srebrenici devedesetih godina, danas bio ministar u Srbiji i zalagao bi se za prijem svoje zemlje u Evropsku uniju.“ „To ne bi moglo da se potpuno isključi – no, danas on sedi u zatvoru i to je naša zasluga“, odgovorio je Bramerc: „doneli smo više presuda nego bilo koji drugi sličan sud. U Hagu je osuđeno 90 optuženika iz svih zaraćenih strana.“
- pročitajte još: Završne reči u Hagu
Novinar je Bramerca podsetio i na to da je bio upućen na pomoć Srbije, na šta je ovaj odgovorio: „Da, u julu 2008. me je pozvao šef kabineta srpskog predsednika. Rekao je da je hitno, ali da ne može da o tome priča preko telefona. „Mogu li da dođem k Vama?“, upitao je. „Jeste li u Hagu?“, upitao sam ja njega. „U Beogradu sam“, odgovorio je, „ali dolazim odmah“ (...) „došao je u moju kancelariju gde sam mu pokazao poternice sa traženim osobama. On je odmah pokazao na Karadžićevu fotografiju i rekao: „Mislimo da smo ga identifikovali. Policija će sada izvesti operaciju. Posle toga ćemo Vas pozvati telefonom.“ Ostao je kod mene do večeri, sve dok nije pozvao lično predsednik Srbije i konačno potvrdio: imamo ga, imamo Karadžića“.
„Raspoloženje u mojoj kancelariji je bilo neverovatno emocionalno. Ne možete to ni da zamislite. Kod mene se okupilo još šest državnih tužilaca koji su već godinama gonili Karadžića. Kada je stigla vest o njegovom hapšenju, kolege su bile van sebe. Ogromna radost, ogromno olakšanje. Neki državni tužioci nisu mogli da suzdrže suze. Od tog dana, Tribunal je imao novi polet.“
Uticaj politike?
U nastavku intervjua Serž Bramerc je objasnio novinaru Cajta da nikada nije noću sanjao ni Radovana Karadžića ni druge optužene, da nije razumeo zašto je Žalbeno veće Tribunala oslobodilo Momčila Perišića i Antu Gotovinu, da je imao dosta, 25 do 30 susreta sa majkama iz Srebrenice i da je privilegija raditi nešto što može da ima pozitivne posledice – da to motiviše čoveka. „Za mene“, rekao je, „nema privlačnijeg zadatka nego da budem glavni tužilac ustanove koju je stvorio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Često smo optuženi da smo pod uticajem politike. Ali ne osećam ništa od toga. U mom poslu se nikad nisam osećao tako slobodno kao danas.“
Bramerc je priznao da su, u vreme kada, doduše, on još nije bio na funkciji, istražitelji znali da se Karadžić i Mladić neometano kreću, „Mladić je čak došao na stadion gde su ustali da mu aplaudiraju“, no, „naši pretpostavljeni su ovako razmišljali: moramo da čuvamo mir, ne smemo da hapsimo narodne heroje“.
Najneprijatniji optuženi za Bramerca je bio Vojislav Šešelj: „Branio se sam, pa je imao pristup mnogim dokumentima. Potom je objavljivao knjige u kojima su se pojavljivala imena zaštićenih svedoka. Posledica je bila: masivno uticanje na svedoke. Ima svedoka koji su ga ranije teretili, ali nisu ponovili svoje iskaze i pred sudom. Tako se suđenje nažalost završilo oslobađanjem.“
Dokumentacija za istoriju
Prema Bramercovim rečima, obimna dokumentacija Haškog tribunala sada nudi i mnoštvo argumenata onima koji pišu istoriju. „Mnogo ljudi i dalje tvrdi da u Bosni nije bilo masakra. Arhiva suda pobija te laži. Pre nekoliko meseci, ministar obrazovanja Republike Srpske je najavio da će iz školskih udžbenika biti obrisani delovi teksta o genocidu u Srebrenici i opsadi Sarajeva. A predsednik Republike Srpske je dodao: tako je, toga nije ni bilo.“
- pročitajte još: „Kvantni skok za međunarodno pravosuđe“
Bramerc je rekao i da se jednom godišnje sastaje i sa tužiocima drugih tribunala Ujedinjenih nacija; da tom prilikom oni ne razgovaraju o detaljima svojih slučajeva: „Ja to zovem terapijskim razgovorima. Kao glavni tužilac ste zapravo vrlo sami. U početku sam imao 500 saradnika, ali i pored toga je čovek nekako usamljen u prostoru“.
Priredio: Saša Bojić