„Izrael ne može da okrene i drugi obraz“

Amos Oz: Želeo bih da počnemo intervju na veoma neobičan način. Hteo bih da postavim dva pitanja vašim čitaocima. Mogu li?

DW: Samo napred!

Oz: Prvo pitanje: Šta biste uradili da komšija preko puta, koji sedi na svom balkonu, stavi dečaka u krilo i počne da puca mitraljezom na vas?

Drugo pitanje: Šta biste uradili da vaš komšija preko puta kopa tunel od svoje kuće do vaše kako bi vam razneo kuću ili kidnapovao porodicu?

To su dva pitanja, a sad možemo da nastavimo intervju.

DW: Mada smo sad već na pola intervjua. Razumeću to ovako, kao i tokom Drugog libanskog rata 2006. i rata u Gazi 2009. godine, Vi ponovo podržavate Izrael, ovog puta u napadu na Gazu?

Oz: Ne, ja podržavam samo ograničenu vojnu reakciju, a ne neograničenu, kao i 2006, kao i tokom prethodnog rata u Gazi.

DW: Gde povlačite liniju?

Oz: Uništiti tunele, odakle god da dolaze, i gađati striktno Hamas i nikoga više.

DW: Ali tu se javljaju problemi. Tuneli su složen sistem i teško ih je otkriti. Ulazi su skriveni u javnim i privatnim zgradama, tako da morate da tragate od kuće do kuće, što podrazumeva i ljudske žrtve. Isto važi i za uništavanje raketnih bacača u civilnim zonama.

Oz: Pa, plašim se da ne postoji način da izbegnete ljudske žrtve među Palestincima dok god komšija drži dete u krilu dok puca u susedstvo.

DW: Da li je metafora s detetom u krilu zaista odgovarajuća? Gaza je gusto naseljena i neminovno je da Hamasove pozicije budu i u civilnim zonama.

Oz: Da, ali to i jeste Hamasova strategija. To je razlog što je za Izrael ovo gubitnička situacija, kako god da okrenete. Što više Izraelskih žrtava – to bolje za Hamas. Što više palestinskih žrtava – to opet bolje za Hamas.

DW: Da li je, po Vašem sudu, ova kopnena ofanziva ograničena ili neograničena?

Oz: Mislim da je u nekim trenucima preterana. Nemam precizne informacije o tome šta se dešava na terenu, ali sudeći prema pojedinim artiljerisjksim gađanjima Izraela na Gazu, mislim da je u nekim momentima vojna akcija zaista preterana. Opravdana, ali preterana.

DW: Pa šta predlažete?

Oz: Moj predlog je da se razmotre i prihvate uslovi palestinskog predsednika Abu Mazena, koje već ceo svet zna, dakle dvodržavno rešenje i koegzistencija između Izraela i Zapadne obale: dve prestonice u Jerusalimu, promene granica i uklanjanje većine jevrejskih naselja sa Zapadne obale. Kad Ramala i Nablus na Zapadnoj obali budu živeli u prosperitetu i slobodi, verujem da će i ljudi u Gazi pre ili kasnije učiniti s Hamasom isto što su u Rumuniji učinili s Čaušeskuom. Ne znam koliko će proći vremena pre nego što se to desi, ali to će se desiti, iz prostog razloga što će ljudi u Gazi biti vrlo ljubomorni na njihovu braću i sestre koji žive u prosperitetu i slobodi na Zapadnoj Obali Palestine. Tako ja posmatram rešenje, iako ono ne može biti implementirano za dan ili dva.

DW: Govorite o dugoročnim rešenjima, ali kakav bi dogovor sukobljene strane sad mogle da naprave?

Oz: Ova netrpeljivost će nažalost prestati tek kad jedna strana, ili čak obe, budu potpuno izmorene. Jutros sam baš čitao Hamasovu povelju. U članu četiri oni kažu da prorok zapoveda svakom Muslimanu da ubije sve Jevreje bilo gde da se nalaze u svetu. Član 12 citira Protokol sionskih mudraca, koji kaže da Jevreji kontrolišu svet preko the Lige naroda i Ujedinjenih nacija, da su izazvali dva svetska rata i da je ceo svet kontrolisan jevrejskim novcem, tako da mi je teško da zamislim kompromis između Izraela i Hamasa. Bio sam čovek od kompromisa celog života. Ali čak i čovek od kompromisa ne može doći Hamasu i reći: „Možda se možemo naći na pola puta, pa da Izrael postoji ponedeljkom, sredom i petkom.“

DW: U svakom slučaju, izraelska desničarska vlada ima veliku podršku među građanima.

Oz: To je desno orijentisana vlast naslonjena na partiju centra Ješ Atid. I sad je u rukama ove relativno pacifističke partije da odluči budućnost desničarske Vlade.

DW: Da li ste i Vi među 85 odsto Izraelaca koji žele da se ofanziva nastavi dok se ne ostvare strateški ciljevi uništavanja tunela i raketa?

Oz: Jedina alternativa tome je pratiti reči Isusa Hrista i okrenuti i drugi obraz. Nikad se nisam slagao s Isusom Hristom u vezi s tim okretanjem drugog obraza neprijatelju. Za razliku od evropskih pacifista, ne verujem da je rat ultimativno zlo u svetu. Po mom mišljenju ultimativno zlo je agresija, a jedini način da se zaštitite od agresije je, nažalost, upotreba sile. Tu je razlika između evropskih i izraelskih pacifista, kao što sam ja. I ako mogu da dodam malu anegdotu: moja rođaka koja je preživela nacistički Holokaust u Terezinu uvek podseća njenu decu i unuke da njen život 1945. nije spasen zahvaljujući demonstrantima s parolama i cvećem, već zahvaljujući američkim vojnicima s automatskim puškama.

DW: Pre 50 godina ste pisali da je „čak i neizbežna okupacija, loša okupacija“.

Oz: Ne slažem se uvek sa samim sobom, ali u ovom slučaju se slažem. Okupacija je loša, čak i ako je neizbežna. Brutalnost, šovinizam, zatucanost, ksenofobija su uobičajeni sindromi rata i okupacije. Ali izraelska okupacija Zapadne obale više nije neizbežna.

DW: Možete li da zamislite Palestinu koja nije neprijateljski nastrojena prema Izraelu?

Oz: Apsolutno. Verujem da većina Palestinaca nije baš zaljubljena u Izrael, ali stisnutih zuba prihvataju da izraelski Jevreji ne idu nigde, kao što većina izraelskih Jevreja, takođe stisnutih zuba i ne baš oduševljeno, prihvata da će i Palestinci ostati ovde. To je osnova, ne baš za medeni mesec, ali recimo za fer razvod, kao što je to bio slučaj s Češkom i Slovačkom.

DW: Kakve posledice konstantni napadi ostavljaju na ljude?

Oz: Veoma loše. Povećava se mržnja, gorčina, sumnja, nepoverenje. Ali to je slučaj sa svakim ratom. Sentimentalisti obično pretpostavljaju da će se neprijatelji nekako izmiriti i uspostaviti mir, ali kroz istoriju je uvek bivalo obrnuto. Neprijateljska srca su puna gorčine i mržnje i oni potpisuju mir stisnutih zuba i osvetoljubivih osećanja. Tek tokom vremena može doći do slabljenja tih osećaja.

DW: Koliko se Izraelci uopšte osećaju bezbednima?

Oz: Koliko bezbedno Jevreji uopšte mogu da se osećaju na ovoj planeti? Ne samo poslednjih 20 ili 50 godina, već poslednjih 2.000 godina? Ali reći ću Vam šta je moja nada i molitva za budućnost Izraela: Voleo bih da vidim kako Izrael jednom zauvek nestaje s naslovnih strana svih novina u svetu i osvaja, okupira i naseljava književnost, umetnost, muziku i arhitekturu. To je moj san o budućnosti.

*Amos Oz, rođen 1939. kao Amos Klauzner, je renomirani izraelski pisac, novinar i profesor književnosti. Njegova dela su prevedena na 42 jezika, uključujući i arapski. Oz, koji je rođen u Jerusalimu, zagovara dvodržavno rešenje za Izraelsko-Palestinski konflikt.