Zločini potomaka žrtava holokausta

Granate iz izraelskog tenka uništile su dve učionice u kojima su Ujedinjene nacije organizovale smeštaj za izbeglice, a u celoj zgradi se u trenutku napada nalazilo oko 3.300 Palestinaca koji su napustili svoje domove. Napad u kojem je stradalo 16 civila generalni sekretar UN Ban Ki Mun nazvao je „nečuvenim i bez opravdanja“. Ban tvrdi da su izraelske trupe napale školu iako su u više navrata obavešteni o njenom položaju. Nemačka štampa razmatra da li je podrška Izraelu i dalje opravdana.

„Hamasovi borci su navodno i ovaj put svesno ispaljivali granate iz blizine školske zgrade“, piše Badiše cajtung. „U takvim slučajevima Izrael ima izbor da radi ljudskih života ne reaguje – i da i dalje podnosi napade iz blizine škola, klinika ili dečijih vrtića – ili da bude na stubu srama u međunarodnoj areni. To što se Izrael pre odlučuje za drugu opciju, a ne da zanemari zaštitu svojih građana, spada u izraelski nacionalni interes, možda je upravo to lekcija proganjanja Jevreja i Holokausta. To bi trebalo da imaju na umu svi koji pripisuju odgovornost Izraelu nakon svake nove eskalacije. Tačno je da u ratu čovečnost pada u vodu. Ali ta čovečnost nikada nije bila posebno bliska teroristima Hamasa.“

I današnji Berliner Cajtung povezuje događaje u Gazi sa istorijskom traumom holokausta, ali i preispituje zvanični stav kancelarke Angele Merkel da je „bezbednost Izraela nacionalni interes Nemačke“. „Narod čiji su preci gotovo istrebili drugi narod u Evropi ima posebnu odgovornost. U to ne može da sumnja niko ko želi da ga shvate ozbiljno. Ali ovo valja raspraviti – šta znači konkretno to što je kancelarka navela kao nacionalni interes? Da li to znači ćutanje, bezglasno trpljenje Izraelskih ratnih zločina? Da li će možda značiti i učešće u izraelskim akcijama, nasuprot svim međunarodnim konvencijama?“ pita se ovaj list.

Nemačka ne može da zbog nekadašnjih zločina nad Jevrejima prećuti današnje, nadovezuje se Miteldojče cajtung: „Ne, mi nećemo da upoređujemo zločine nemačkog holokausta i onoga što potomci preživelih danas čine. Ništa ne bi bilo dalje od istine. Problem je u tome što je sve teže objasniti mladim ljudima u Nemačkoj, posebno onima iz muslimanske zajednice, zašto Nemci toliko naglašavaju razračunavanje sa svojom prošlošću i solidarnost za Izraelom koja iz toga proističe, ali prećutkuju nepodnošljivu diskriminaciju njihovih arapskih zemljaka i muslimanske sabraće u Pojasu Gaze i na Zapadnoj Obali. Ako se traži uzrok za antisemitizam u toj grupi, to je objašnjenje.“

Zidvest prese posmatra rat u Gazi kao posledicu nesposobnosti američkog sekretara Stejt dipartmenta i diplomatskog neuspeha najvećeg saveznika Izraela – Sjedinjenih Država: „Džon Keri je postao žrtva svoje preterane ambicije. Da bi spasio svoje zaveštanje nakon propalog pohoda na mesto predsednika želeo je da se prikaže kao veliki posrednik na Bliskom istoku, koji će ne samo okončati krvavu zavadu između Izraela i Hamasa, već će i postaviti kurs za trajni mir. Time bi državni sekretar sigurno zaslužio mesto u istoriji.“ Umesto toga, piše ovaj list, Keri je samo uspeo da „poprilično iziritira obe strane. Ova propala misija nije naljutila samo Izrael, Palestince i druge arapske zemlje, već i njegovog šefa. Obama se nadao napretku.“

Istovremeno, General Ancajger iz Bona smatra da ni međunarodna zajednica u celini nema nacrt za smirivanje sukoba: „Nevezano za sve grozote i nepodnošljive slike: Izrael će uništiti tunele, Hamas će iskopati nove ili pokrenuti teror drugim sredstvima. Prava tragedija je da ne postoji pravi, sveobuhvatni plan za mir u tom regionu. Nakon primirja doći će još brutalnija razmena vatre.“