Ispružena ruka pomoći i solidarnosti
4. septembar 2018.
U hodniku savetovališta u Kelnu je živo. Na zidu info-plakati na 22 jezika, uza zid čeka više žena. Jedna od njih telefonira na španskom. Njena ćerka se igra s jednom drugom devojčicom – iz neke afričke zemlje. U hodnik ulazi žena s dečijim kolicima, saradnica savetovališta „Agisra“ Sabrije Redžepi pozdravlja je na albanskom.
„Agisra“ je skraćenica za „Radnu zajednicu protiv međunarodnog seksualnog i rasističkog izrabljivanja“. To savetovalište za migrantkinje osnovano je pre 25 godina u Kelnu i gotovo sve njegove saradnice i same imaju migrantsko poreklo. One govore ukupno 19 jezika, a ako ni to nije dovoljno, pomažu im prevoditeljke.
Osnovno načelo je sledeće: prema klijentkinjama se saradnice savetovališta ne odnose tutorski. „Svaka žena odlučuje za sebe“, naglašava Behšid Najafi, jedna od žena angažovanih savetovalištu. „Mi im pružamo informacije i podržavamo ih prilikom donošenja odluka. Naš koncept je da se oslanjamo na resurse koje žene donose sa sobom. Mi smo feministički i antirasistički angažovane i vodimo računa o svim aspektima migracije.“
Savetovanje na ravnoj nozi
Pritom njihovo lično migracntsko iskustvo tu igra važnu ulogu. „One sasvim drugačije mogu da se užive u tu problematiku“, naglašava Doroteje Frings. Ona je pre penzije na univerzitetu predavala socijalno i migrantsko pravo, a sada pomaže u pravnim pitanjima. U „Agisri“ se na žene ne gleda kao na „slabe osobe kojima je potrebno starateljstvo i o kojima bi neko drugi trebalo da se brine“.
Pri pružanju pomoći migrantkinjama njihova religija ne igra nikakvu ulogu, isto kao ni etničko ili socijalno poreklo, zakonski status u Nemačkoj ili poznavanje jezika. Radi se o ženama koje se nalaze u nekoj kritičnoj situaciji i njima se pruža podrška bez obzira da li se radi o pitanju statusa, problemima s traženjem posla ili stana. Neka žene su žrtve kućnog nasilja, nekad se radi o devojkama koje su prisilno udate. Ima i slučajeva prisilne prostitucije ili nasilnog obrezivanja polnih organa.
Savetovalište prilikom pružanju pomoći uvek pokušava da aktivira mogućnosti koje te žene sa sobom donose, da aktivira njihove resurse. Zato se nude i kursevi joge, nemačkog jezika ili samoodbrane. A za žene koje su već pronašle stan, postoji projekat „Hepi end sa čekićem i četkom“. Tu žene uče recimo da lepe tapete, da kreče ili da montiraju svetiljke. Kada su to savladale, one su samostalnije. I mogu da pomognu i drugim.
Podrška pri zahtevima za dodeljivanje azila
Marjam iz Gvineje je jedna od onih koje su potražile podršku u savetovalištu. Ona ima 32 godine i kao dete je bila žrtva nasilnog obrezivanja. Kada je njena svekrva insistirala na tome da se istom sakaćenju podvrgne i njena ćerka, Marjam je uzela dete i pobegla. „’Agisra’ mi je našla pravnicu, ali i lekarku koja je utvrdila fizičke i psihičke posledice sakaćenja.“ Nakon toga, Marjam dobila azil u Nemačkoj. Sada ide na kurs nemačkog i nada se da će moći da završi neku školu. „Ja sam sama sa svoje dve ćerke. Zbog toga je verovatno lakše da pronađem posao kao negovateljica za starije osobe, nego nešto u privredi – mada sam se za to školovala u Gvineji.“ Obrazovanje je važno i za status – ukoliko osoba ima obezbeđeno mesto u nekoj obrazovnoj ustanovi za odrasle za barem dve godine, ona ulazi tzv. u program „trpljenja zbog obrazovanja“. Zbog toga „Agisra“ pomaže i u pronalaženju tih mogućnosti.
Tome se nada i Bardhe iz Albanije. Njen muž je psihički bolestan, a njena deca su u školi šikanirana. Pre tri godine s porodicom je došla u Nemačku. „Želim da radim“, kaže. „U Albaniji sam dvanaest godina bila krojačica. Volim da radim. Možda bih mogla da nađem posao u nekom domu za starije“, nada se 41-godišnjakinja.
Primer drugima
Ani iz Albanije to je uspelo. Ona ima 28 godina i u domovini je studirala pravo – pre nego što je sa mužem došla u Nemačku. Tu ga je napustila, jer je on bio sve nasilniji. Ona planira da nastavi sa studijama, ali je za sada srećna zbog toga što sa svoje dvoje dece može da ostane u Nemačkoj. „’Agisra’ mi je pomogla i našla sam gde mogu da se školujem na vaspitačicu.“
Savetovalište za žene-izbeglice „Agisra“ po mnogo čemu ima pionirsku ulogu, kaže Nivedita Prasad, profesorka socijalnog rada. „Oni se često bave temama koje u početku izgledaju kao da nemaju šanse za uspjeh. Ovo je savetovalište bilo recimo jedno od prvih gde su rekli: Mi ćemo da pomažemo i migrantkinjama koje nemaju sređen boravišni status u Nemačkoj“, naglašava Prasadova. To je, doaje, socijalni rad kao rad na zaštiti ljudskih prava. „Azil je pravo. Spajanje porodice je pravo“, nadovezuje se Behšid Najafi. „I za ostvarenje tih prava mi moramo da se borimo.“
„Meni ’Agisra’ mnogo znači, ona mi pomaže i jača me“, kaže Sabrije Redžepi iz Albanije. A s njom se slaže i Behšid Najaf iz Irana: „’Agisra’ je za nas prava oaza.“