Iskreno kajanje?
2. decembar 2017.
Nemačka u jesen 1977. Pripadnica terorističke organizacije Frakcije Crvene armije (RAF) Zilke Majer-Vit je 19. oktobra nazvala nemačku novinsku agenciju dpa iz telefonske govornice na Glavnoj železničkoj stanici u Frankfurtu i novinaru izdiktirala: "Posle 43 dana okončali smo jadnu i korumpiranu egzistenciju Hansa Martina Šlajera." Potom je navela adresu u francuskom Milhauzenu gde se može naći leš egzekutiranog predsednika Saveza nemačkih poslodavaca.
To je jedan od dramatičnih događaja koji su kasnije nazvani "Nemačka jesen": Za samo nekoliko sedmica: otmica i ubistvo Šlajera, otmica aviona Lufthanze "Landshut", i spektakularno oslobađanje talaca i samoubistva vodećih terorista RAF-a u zatvoru u Štamhajmu u Štutgartu.
"Molim Vas da mi oprostite"
Zilke Majer-Vit nije nikad videla Šlajera. Ona je imala druge zadatke u malom krugu terorista RAF. 40 godina kasnije 67-godišnja bivša teroristkinja je porodicu Šlajer zamolila da joj oprosti: obratila se Jergu Šlajeru (63), jednom od sinova ubijenog, u Skoplju gde danas živi kao penzionerka.
Susret je organizovan uz posredovanje tabloida Bild. Sin ubijenog i bivša teroristkinja razgovarali su sedam sati: o pojedinostima otmice u Kelnu, o tome kako je Hans Martin Šlajer provodio dane u "RAF-ovom narodnom zatvoru" u jednom iznajmljenom stanu, o krivici. Bivša teroristkinja je 1991. bila osuđena na deset godina zatvora, ali ne zbog slučaja Šlajer. U zatvoru je provela polovinu kazne. Od hapšenja pokazuje kajanje zbog što je bila teroristkinja i tvrdi da ju je "sramota".
Po tome se ona razlikuje od većine pripadnika te terorističke organizacije, prve i druge generacije. Još pre deset godina ona je pozvala svoje nekadašnje suborce da prekinu ćutanje. Ali, već tada su njene nade da će se to dogoditi bile male, jer, neki bivši teroristi se "još uvek hvale" svojim terorističkim zločinima.
Ona je Jergu Šlajeru u novembru rekla: "Možda zvuči banalno, ali htela bihda Vas zamolim da mi oprostit." Sin ubijenog joj kaže da joj ne može oprostiti, da on nije merodavan za oproštaj greha. Ali ipak priznaje da njena molba zvuči "vrlo uverljivo". Od hapšenja 1991. bivša teroristkinja se bori sa sobom i pita: zašto sam se priključila terorističkoj grupi?
Kristijan Klar ne zna za osećanje krivice
To pitanje sebi ne postavlja bivši terorista Kristijan Klar. Taj 65-godišnjak se smatra ključnom figurom druge generacije terorista RAF. Učestvovao je u većini terorističkih napada RAF između 1977. i 1982. Gotovo svugde je ostavio otiske prstiju. 1985. je kao višestruki ubica osuđen na petorostruku doživotnu robiju. Njegovi zahtevi za pomilovanjem od 2000. godine bili su važna politička tema.
Za njega kao hladnokrvnog ubicu zanimali su se i umetnici i mediji. Ugledni novinar Ginter Gaus snimio je sa njim 2001. u zatvoru televizijski intervju koji je izazvao veliku pažnju i ocenjen kao "jedan od najznačajnijih u istoriji nemačke televizije". Upitan o osećanju krivice Klar je odgovorio: "U onom političkom prostoru, s obzirom na pozadinu naše borbe, to nisu pojmovi o kojima se može govoriti."
Rasprava o pomilovanju
Ali, malo kasnije, u zahtevu za pomilovanjem upućenom predsedniku Johanesu Rau, napisao je da on naravno mora priznati krivicu. Da razume osećanja žrtava i "žali zbog patnje tih ljudi". Klar je ostao u zatvoru, iako je već bio dobio ponudu -od Klausa Pajmana - da bude kao tehničar- praktikant u Berlinskom pozorištu.
Klarovi pokušaji da izađe na slobodu eskalirali su 2007. Dok su se bivši ministar unutrašnjih poslova Gerhard Baum i filmski reditelj Folker Šlendorf zauzimali za amnestiju, Šlajerova udovica Valtrude i više vodećih političara iz raznih stranaka su bili protiv.
Argumentovali su da Klar ne pokazuje nikakve znake žaljenja koji bi opravdali da mu se izađe u susret. I predsednik Horst Keler je odbio njegov zahtev, nakon što je s njim lično razgovarao.
Zakletva na ćutanje
2009. je Viši zemaljski sud u Štutgartu odlučio da Klara pusti na slobodu. Nakon toga je kopilot otetog aviona "Landshut" vratio državni orden tvrdeći da bi puštanje Klara bilo izrugivanje žrtvama.
Do danas postoji jak otpor protiv puštanja Klara. Naročito zbog čutanja bivših terorista o o atentataima i njihovim direktnim izvršiocima. To nije zanimalo samo sudove nego i porodice žrtava. Njih je dugo zanimalo pre svega kažnjavanje zločinaca, ali u međuvremenu žele samo istinu.
Peter Jirgen Bok i njegove taktičke istine
Kako su se stvari odvijale nejasno je, posebno nakon čestih nastupa bivšeg teroriste Petera Jirgena Boka u televizijskim emisijama. Ovaj 66-godišnjak je učestvovao u ubistvu Šlajera, i bankara Jirgena Pontoa. Još pre hapšenja 1981. razišao se s RAF-om, a do 1998. je bio u zatvoru. Tvrdio je da je bio "sitni igrač" u RAF-u a izjave drugih bivših terorista ne opovrgavaju njegove tvrdnje.
Bok je stvarao utisak da žali zbog terorizma. Ali, bivši glavni državni tužilac Kurt Rebman tvrdi je da su njegove izjave čista taktika. 1992. je Bok priznao učešće u otmici Šlajera te da je on pucao na Šlajerovu pratnju. Zbog kasnijih drukčijih izjava dobio je nadimak "Karl Maj RAF-a".
Odnos bivših terorista prema krivici zanima i psihologe. Psihoterapeutkinja Angelika Holderberg sumnja u izjave bivših terorista koji govore da im je žao i smatra da bi to za njih značilo predaju. Mnogi od njih još uvek nisu spremni na to, kaže Holdenberg.