Incko i Švarc-Šiling izražavaju nadu u formiranje vlade BiH
6. avgust 2019.
Član Predsedništva BiH i predsednik SNSD Milorad Dodik rekao je danas da su se koalicioni partneri u Republici Srpskoj saglasili oko sporazuma koji su lideri SNSD-a, HDZ-a BiH i SDA potpisali juče u Sarajevu.
Prema sporazumu o formiranju Saveta ministara BiH, osim predsedavajućeg Savetom ministara, SNSD će dobiti ministarstva saobraćaja i komunikacija, spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, te ljudskih prava i izbeglica. HDZ-u su pripali resori civilnih poslova, finansija i pravde. SDA će imenovati svoje kandidate u ministarstva odbrane, bezbednosti i spoljnih poslova.
Dodik je juče (5.8.2019.) na konferenciji za novinare rekao da je nakon devet meseci postignut sporazum o tome da se za 30 dana formira Savet ministara. On je rekao da sporazum odražava interese koje bi trebalo da sprovede budući Savet ministara.
„Ovom odlukom bi se deblokirao Predstavnički dom i Dom naroda te stvorili uslovi za rad zajedničkih institucija na nivou BiH", istakao je juče Dodik. On je na konferenciji za novinare takođe rekao da očekuje podršku javnosti i iz Srpske i iz FBiH i dodao da ukoliko sporazum ne bude implementiran u roku od 30 dana, to će značiti da je BiH u dubokoj krizi i da će doći u pitanje njen suverenitet. Milorad Dodik je pozivao i evropske zvaničnike da podrže sporazum.
Zahvalnost Vigemarku
Visoki predstavnik Valentin Incko pozdravlja potpisivanje principa za formiranje vlade u BiH i zahvaljuje se šefu delegacije EU Larsu Gunaru Vigemarku na njegovim naporima. On izražava nadu da će vlada zaista biti i formirana i dodaje: „Nadamo se da ćemo videti jednako brzo formiranje vlasti na svim ostalim nivoima".
Za bivšeg visokog predstavnika u BiH Kristijana Švarc-Šilinga dobra je vest što su lideri tri stranke SNSD, SDA i HDZ BiH potpisali sporazum na osnovu kojeg bi, deset meseci posle izbora, konačno trebalo da bude formirana vlada BiH. No, on nije siguran da će do formiranja vlade zaista i doći u zadatom roku.
„Reč je samo o pismenoj spremnosti partijskih vođa da formiraju vladu u narednih 30 dana, u čemu im je pomogao šef Evropske delegacije u BiH Lars Vigemark. No, dogovor svakog trena može pasti u vodu. Nadam se međutim da će se trojica partijskih vođe pridržavati potpisanog, da će krenuti u realizaciju i konačno formirati vladu”, kaže Švarc-Šiling.
Bivši visoki predstavnik primećuje da je u sklapanju sporazuma važnu ulogu odigrao šef Evropske delegacije u BiH Lars-Gunar Vigemark i to pred svoj odlazak iz BiH. To pokazuje kako veliku odgovornost u BiH ima međunarodna zajednica. Ona se mora pobrinuti da se stvari pokrenu sa mrtve tačke i očigledno joj je to ovaj put uspelo.
„Nije dobro da jedna strana preti blokadom"
Međutim, Švarc-Šiling zabrinjava Dodikova izjava po kojoj bi nesprovođenje sporazuma u datom roku „dovelo u pitanje suverenitet BiH". Zabrinjava ga i Dodikova najava da će u tom slučaju „SNSD blokirati rad svih institucija BiH". On smatra da nije dobar stil da jedna strana odmah preti blokadom. „Ono što mi se ne sviđa je što je dogovor o formiranju vlade propraćen pretnjama. Ne znam šta to sve treba da znači, ali znam da Dodik ume da iznenadi sa svojim odlukama. Stoga, niko ne može predvideti šta će se desiti".
Za Švarc-Šilinga je pitanje puta BiHka NATO poseban problem. „Taj put je nakon izbora u oktobru 2018. blokirao Milorad Dodik. I to je zapravo bio razlog blokade formiranja vlade, koja traje 10 meseci", kaže on.
No, jučerašnji sporazum nije rešio to pitanje. Predviđeno je samo „produbljavanje veza sa NATO", a to ne mora značiti i članstvo.
Jučerašnji sporazum o formiranju vlasti sadrži međutim i neke druge zanimljive detalje.
Kristijan Švarc-Šiling se pita i kako je u taj sporazum mogao biti unesen „dogovor, po kojem nijedna odluka o integrativnim procesima BiH neće moći biti realizovana bez odobrenja entitetskih vlasti", kako je juče rekao Dodik. Nemački političar smatra da to nije u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Integrativni procesi su, kaže on, „domen spoljne politike" i ona je stvar „ne entiteta već cele države BiH".
Nema govora o zatvaranju OHR-a
Švarc-Šiling se osvrće i na Dodikovu izjavu: „Zatražićemo od Evropske komisije da BiH dobije kandidatski status. Potom ćemo u procesu priključenja BIH krenuti u proces ukidanja OHR-a".
Švarc-Šiling ističe da za kandidatski status BiH mora najpre da ispuni sve uslove, a da za zatvaranje OHR-a takođe postoje kriterijumi koji se moraju ispuniti, a to je realizacija programa 5 plus 2. Dodaje i da o tome ne odlučuje Dodik već članice PIC-a i potpisnice Dejtonskog sporazuma, ali da momentalno o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika nema ni govora.
Isto to kaže i aktuelni visoki predstavnik Valentin Incko. On „pozdravlja činjenicu da su politički lideri pristali da rade na stvaranju uslova za tranziciju OHR-a". Ukazuje međutim da bi zatvaranje OHR-a značilo promenu Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma koji pokriva pitanje visokog predstavnika, što bi opet podrazumevalo i promenu Aneksa 4.
Incko kategorično podseća, da odluku o tome da li su ispunjeni uslovi za ukidanje OHR-a, donose isključivo Savet za sprođenje mira i Savet bezbednosti UN i zaključuje:
„Prestanak rada OHR je izričito uslovljen pozitivnom ocenom političke situacije. Međutim, to je više nego upitno nakon izjava Milorad Dodika o dve srpske države i nezavisnosti entiteta koje je dao 4.augusta u Srbiji tokom obeležavanja stradanja Srba u operaciji Oluja".