Incko i Šmit kod Angele Merkel: primopredaja štafete

Nemačka diplomatska inicijativa započeta početkom ove godine posetom čitavog niza ministara spoljnih poslova zemalja zapadnog Balkana Berlinu, nastavlja se punom parom i u ovim poslednjim nedeljama rada ove nemačke vlade i poslednjim trenucima ere Angele Merkel koja, nakon parlamentarnih izbora 26. septembra, napušta političku pozornicu.

-pročitajte još: BiH: Novo nametanje, nove podele ili kompromis?

Šturo saopštenje, ali velika simbolika

U sredu (18.8) kasno poslepodne, nemačka kancelarka primila je u Berlinu dvojicu visokih predstavnika za Bosni i Hercegovinu: Valentina Incka, koji je u krajem jula napustio taj položaj, i Kristijana Šmita koji je Incka zamenio početkom avgusta.

Zanimljivo je da ni uoči, a ni nakon ovog susreta, nije bilo uobičajene konferencije za novinare. Nakon susreta je samo šturo saopšteno da se Merkel zahvalila Incku na 12-godišnjem angažmanu u Bosni i Hercegovini, a Šmitu obećala punu podršku nemačke vlade u obvaljanju te „važne međunarodne funkcije“.

Kako je preneo portparol vlade Štefen Zajbert, „u centru pažnje razgovora bila je situacija u BiH“, posebno „reforme koje tamo moraju da se sprovedu“, a sve to „s pogledom na približavanje Evropskoj uniji“.

Simbolika susreta

Na posetu nije utrošeno više reči, ali trebalo bi reći da je taj susret zvanično najavljen preko Saveznog ureda za štampu (BPA), pa se iz toga može zaključiti da mu se pridaje određen značaj: Angela Merkel u vreme kada se u Nemačkoj zahuktava predizborna kampanja za parlamentarne izbore krajem septembra, pored svih obveza, kako na unutrašnjem, tako i spoljnopolitičkom planu, nekoliko nedelja uoči, sada se može reći, njenog istorijskog silaska s vlasti, nalazi vreme da primi dvojicu političara za koje većina nemačkih građana nikada nije ni čula.

-pročitajte još: Šta Angela Merkel propušta da kaže o Balkanu?

Tako se šalje sledeća poruka: stalo nam je do regiona jugoistočne Evrope, politika svake sledeće savezne vlade – u kojoj će CDU Angele Merkel verovatno opet igrati važnu ulogu – biće politika spoljnopolitičkog kontinuiteta, a to važi i za zapadni Balkan i Bosnu i Hercegovinu.

Nakon samita u sklopu Balkanskog procesa početkom jula, nemačka kancelarka je, gledajući unatrag, izjavila da je od njenog dolaska na vlast 2005. politika prema regionu zapadnog Balkana bila prožeta „usponima i padovima, svetlom i senkom“. „Nama ostaje da imamo još mnogo strpljenja i angažmana na zapadnom Balkanu“, rekla je Merkel. „I mnogo posla“, dodala je.

(Ne)moguća misija u Moskvi

Posao kancelarku čeka i za dva dana. Nova zanimljiva etapa spoljnopolitičkog napora Angele Merkel da obezbedi nastavak svojih aktivnosti je i odlazak u petak (20.8.) u Moskvu, u oproštajnu posetu. Iako u kancelarskom uredu nisu hteli ni da negiraju, ni da potvrde da će u Kremlju biti reči i o ruskoj blokadi funkcije visokog predstavnika za BiH, za očekivati je da će se nemačka kancelarka potruditi da Moskva, ako ne zvanično, a ono bar na terenu, omogući rad Kristijanu Šmitu i prećutno podrži njegove namere da oživljavanjem reformskog procesa BiH pomeri sa mrtve tačke.

Izgledi za uspeh te misije nisu mali: Moskvi je potreban Berlin koji je ostao među najpouzdanijim (ako ne i jedini) partnerima unutar, Rusiji veoma važne, Evropske unije. Vladimir Putin mora da bude zahvala Angeli Merkel zbog uzdržanosti Berlina kada su u pitanju nove sankcije Brisela Kremlju. A tu je naravno i nemački diplomatski uspeh: spasavanje gasovoda Severni tok 2, što je Berlin uspeo da progura, uprkos ogromnom otporu zemalja poput Poljske, s kojom Nemačka takođe ima osetljive odnose.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu