„Čisto etnička orijentacija je poput kvadrature kruga“

DW: Gospodine Šmit, 1. avgusta stupate na funkciju visokog predstavnika za BiH u momentu kada je stanje u zemlji možda gore nego ikada (od kraja rata, prim.prev), kada mladi odlaze, kada je politička situacija teška, a funkcija visokog predstavnika proteklih godina oslabljena. Šta nameravate da uradite kako biste to promenili?

Kristijan Šmit: Naći će se mnogi, u izvesnom smislu i ja, koji kažu: Šta? Zar je 26 godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma i 26 godina nakon Srebrenice potrebna jedna takva institucija, koja zapravo nameće izvesne ograde „ownershipu“ (upravljanje zemljom od strane domaćih političara, prim.prev.) i slobodnom demokratskom razvoju? Ali, upravo poslednjih deset godina su bile nazadne i vratile su nas unatrag – ne samo u pogledu visokog predstavnika već, na nažalost, i u pogledu celokupnog razvoja. I zato je Bosni i Hercegovini još uvek potrebna takva međunarodna podrška. Ja ću obavljati tu funkciju u nadi da u nekom trenutku sam sebe napravim suvišnim.

-pročitajte još: Novi predstavnik u BiH: principijelan i precizan

Šta tačno nameravate da učinite? Koji su Vaši prioriteti?

Mislim da moramo da razjasnimo tri pitanja. Prvo: ja u BiH dolazim kao političar, a ne kao diplomata. Upozoravam da poneka moja rečenica možda neće biti diplomatski stesana, ali će biti jasna. Kao prvo, moram da istaknem da izleti napravljeni poslednjih godina, poput razmene teritorija kao jedne vrste rešenja ili načina smirivanja potencijalnih sukoba na Zapadnom Balkanu, ne važe. Takva ideja, da jedna manjina bude zamenjena drugom, nije održiva. Stoga o narušavanju (menjanju) teritorijalnog integriteta država Zapadnog Balkana ne može biti ni govora.

Drugo pitanje je kako se može poboljšati funkcionalnost države u zemlji velikoj poput Donje Saksonije, sa manjim brojem stanovnika od Berlina, ali sa preko 137 ministarstava? Na kojim poljima ljude možete ohrabriti? Gde stvari morate pojednostaviti?

I treće: kada 70 odsto mladih ljudi iz BiH – ako su tačne brojke kojima raspolažem – radije negde drugo idu da traže svoju budućnost – onda to nije dobro. Moramo više da gledamo na mladu generaciju, kako mi u EU, tako i visoki predstavnik i svi zajedno. Jer, nije dovoljno igrati samo na kartu sedih ljudi. Ja igram na kartu mlade generacije.

-pročitajte još: Šmit ima legitimitet i bez odluke Saveta bezbednosti UN

Vama su na izvestan način vezane ruke. Početak Vašeg rada otežan je činjenicom da Rusija dovodi u pitanje legitimnost Vašeg imenovanja na funkciju visokog predstavnika. Milorad Dodik iz Republike Srpske, u najmanju ruku za početak, nema nameru da sarađuje. Kako nameravate da uvežete snage i na koji način ćete se suprotstaviti takvim otporima, kako Vaša služba ne bi bila osuđena na neuspeh?

Političar sam već 30 godina – i naviknut sam, znam kako raditi i ophoditi se sa protivrečnim, suprotnim ili drugačijim mišljenjima. Svima onima koji sada pokušavaju da se pozicioniraju ili možda žele da istresu svoj bes, želim da kažem da sam relativno iskusan i da sam štošta doživeo. To će sigurno dovesti do toga da ne posustanem i ne izgubim volju u zalaganju za BiH. I da je moj zahtev i apel da razgovaram sa svima.

Odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Savet bezbednosti je 23.7.2021. odbacio zahtev Rusije, koji je podržala i Kina, za usvajanjem rezolucije kojom se traži ukidanje OHR, prim.prev) znači jačanje pozicije visokog predstavnika i njegovih ovlašćenja. To mi daje dobru osnovu da, nakon što stupim na funkciju visokog predstavnika, obavljam svoju dužnost onako kako je shvatam i na temelju nadležnosti koje mi je dodelila međunarodna zajednica.

Ja nisam tu da zastupam nečije interese. Moram biti tu podjednako za sve. To se odnosi i na Srbe. I Srbi su u ovom regionu imali tešku sudbinu i doživeli stvari koje su bile loše. Zato se na neke stvari ne može gledati jednostrano. Mi tu imamo sve etničke grupe, ali i „ostale“, odnosno one koji nisu Hrvati, nisu Bošnjaci, nisu Srbi, npr. Jevreje, ali i sve druge o kojima moram da se pobrinenm. Zato svima poručujem: Samo opušteno!

Rusija i Kina su najavile da će i dalje nastojati da oslabe funkciju visokog predstavnika (ukinu „Bonska ovlašćenja, prim.prev.) i zatvore OHR naredne godine. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?

Uz dužno poštovanje, o visokom predstavniku ne odlučuje Savet bezbednosti, to je stvar država-potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma. Snaga koju crpim ne dolazi samo iz zajedničkog evropskog opredeljenja, već i iz činjenice da su se na scenu vratile SAD, sa jasnom posvećenošću Zapadnom Balkanu. Cenim rad predsednika Bajdena tokom svih proteklih godina i decenija koliko se poznajemo. A tu je i Savet bezbednosti UN kojem podnosim izveštaje i koji će okončati rad OHR kada OHR više ne bude neophodan, na primer kada BiH postane članica EU.

To je veoma daleka perspektiva. Ali, kada je u pitanju EU, postoji stagnacija u odnosu prema BiH u pogledu mnogih sistemski imanentnih faktora, između ostalog izbornog zakona i etnizacije politike. Šta ćete preduzeti po tom pitanju, posebno u svetlu izbora naredne godine?

Znamo da postoje vrlo intenzivni pokušaji da se izborni zakon iznova reguliše. Tu postoje tehnička pitanja koja imaju veze sa verodostojnošću. To bi u svakom slučaju trebalo razjasniti – npr. mogućnost zaštite podataka putem elektronske obrade (elektronsko prebrojavanje glasova, prim.prev). Treba sprečiti svaku pomisao o izbornoj prevari ili kupovini glasova. Na žalost, na Zapadnom Balkanu imamo slučajeve u kojima je to bilo evidentno. Mi bi sada trebalo da izgradimo poverenje i u to će se uključiti EU, SAD i visoki predstavnik. Znam da je to veoma komplikovano. Kolega File, bivši komesar za proširenje EU, mnogo je radio na tome pre nekoliko godina i uvek bi sve propalo u zadnji čas. Nadam se da sada neće biti tako. Međutim, moramo da pazimo na jedno: ako želimo teritorijalni integritet BiH kakav je zacrtan u Dejtonskom sporazumu, ako želimo da BiH transformišemo u zemlju sposobnu da pristupi EU, u jednu demokratsku zemlju, onda ne smemo da imamo čisto etničku orijentaciju birača i njihovih glasova. Jer, to je poput kvadrature kruga. Mislim da je to stvar koju moramo vrlo pažljivo da razmotrimo u svom radu.

To znači da bi reforma izbornog zakona s Vaše tačke gledanja imala smisla ukoliko bi se polako odustalo od etnizacije (etničkog principa) i time razrešio osnovni problem države, u kojoj je sve uređeno prema etničkim kriterijima.

Ne želim da građankama i građanima BiH propisujem, da tako kažem, unitarnu državu. To nemamo ni mi u Nemačkoj. Inače, i sam pripadam franačko-luteranskoj manjini u katoličkoj ultramontanskoj Bavarskoj (struja katoličkog klera koja je težila većoj centralizaciji crkve i snaženju pape, prim.prev). To datira iz vremena Napoleona. Trebalo nam je puno vremena da postignemo mir. Nismo imali kontingente, ali smo se uključili u čitav proces. I tu je presudno da društvo mora da povede razgovor unutar sebe i da radi na sebi. Vera u to da bi zakonske odredbe mogle da obezbede nečiji uticaj, neće funkcionisati na duge staze. To nije moguće u zajedničkoj državi. Treba pronaći druge načine. Ali mišljenja sam i da je legitimno da se etničke grupe, u ovom slučaju konstitutivni narodi, ponovo nađu u telima koja donose političke odluke. Samo neka vrsta političkog brojanja krvnih zrnaca – mislim da to dugoročno neće biti dovoljno.

Rekli ste da su razgovori i pregovori jedno. Ali Vi, kao visoki predstavnik imate mogućnost intervencije upotrebom „bonskih ovlašćenja“. U Bosni se spekuliđe da li ćete ih Vi primenjivati kada se koristi nacionalistička retorika ili prave potezi koji su u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom. Kakav je Vaš stav?

Pričekajte da vidite šta će se desiti! Želim da istaknem da pratim situaciju u toj zemlji od 1992. godine. Nisam tamo živeo, ali dolazio sam često – u teškim vremenima, ali i u vremenima koja su srećom mirna. Dolazim iz zemlje koja je naučila da se nosi sa greškama prethodnih generacija. Svima mogu da dam dobar savet: ako žele da se pogledaju u ogledalo, onda ne mogu da odvraćaju pogled od sebe i pretvaraju se da se ništa nije dogodilo. Morate se pozabaviti tim stvarima. A onda će se videti gde su mogućnosti, a takođe i obaveze visokog predstavnika da otvori put takvom načinu razmišljanja.

Spomenuli ste prošlost. Velika tema je naravno genocid i donošenje Zakona o zabrani negiranja genocida od strane odlazećeg visokog predstavnika Incka. Znamo kakva je debata o tome bila u Nemačkoj. Koji je Vaš stav u tom pogledu?

Ako pravilno tumačim smernice Evropske unije, onda EU zahteva upravo takvu vrstu zakona, koji je, inače, etnički neutralan. Ne radi se o tome da li je u pitanju Hrvat ili Srbin, već da li je neko nešto uradio što nosi breme krivice. Kako vidim, to će pitanje, pored visokog predstavnika, otvoriti i sam put ka EU. Ne možete to skinuti s dnevnog reda. A onda ćemo videti kako će se stvari razvijati. Ali jednu stvar želim da naglasim: čak i ako neko misli da se takvim zakonom mogu postići promene u društvu, grdno se vara. Mora se mnogo više raditi na informisanju i načinu gledanja na etničke narative i tu kao saveznike vidim generaciju mladih, mada se ona trenutno indoktrinira – delom na neprihvatljiv način.

Vi ste drugi visoki predstavnik iz Nemačke i u regionu su svesni toga da dolazite kao Nemac. Da li to govori u prilog povećanom angažmanu Nemačke u BiH? Donosite li sa sobom još veću podršku i angažman Nemačke, koji nadilazi vašu ličnost i funkciju?

Da budem decidan: neću biti samo sa svojim štabom i stručnjacima iz naše zemlje. Mislim da će se i savezna vlada više angažovati. Na to se može gledati i kao na određenu političku povezanost sa Berlinskim procesom. Kancelarka, koja me je, ako smem da kažem, vrbovala za tu funkciju, ima jasnu ideju kako moramo da unapredimo taj region regiju i to konkretnim merama – bilo da je reč o evropskoj i regionalnoj ekonomskoj saradnji ili drugim pitanjima. A signal koji se šalje trebalo bi da bude: tu smo. Podržavamo vas. Imamo odgovornost za vas Suevropljane, kao i vi za nas. Dopustite mi da iskoristim priliku i kažem da je izuzetno plemenito i respektabilno što je vlada Federacije BiH ponudila Nemačkoj pomoć u ublažavanju katastrofalnih posledica poplava. To nije paternalistički odnos savezne vlade, već odnos na ravnopravnoj osnovi koji želimo da ostvarimo. Po tome su Nemci poznati. I vrlo sam zahvalan kancelarki, nadam se da će se Berlinski proces nastaviti, jer ima još mnogo toga da se uradi.

Ako biste se osvrnuli na kraj svog mandata, šta biste želeli postići? Dva puta ste spomenuli omladinu koja masovno napušta zemlju. Šta ćete uraditi kako bi mladi ostali ili se vratili u BiH? Za šta se zalažete?

Želim da prestane odliv mozgova. Da dobro obrazovani mladi ljudi vide svoju šansu da tamo mogu da se razvijaju. Želeo bih da se etnička raznolikost u BiH, što se ponekad smatra nedostatkom, pretvori u prednost. I da zemlja napreduje na ekonomskom, naučnom i kulturnom polju. Ako nam uspe da u tome damo svoj doprinos, da se „ownership“ shvati na taj način, a ne da neko pod tim podrazumeva gledanje u svoje sopstvene džepove, već brigu o državi i građanima, tada bih bio zadovoljan.

Ja nisam spasilac, neko ko menja svet. Ali, mogu da dam svoj skromni doprinos sa sredstvima koja su mi na raspolaganju. Tu je i moja ljubav prema Bosni i Hercegovini i regionu. Morate svim srcem biti u tome, ako već tamo idete, da bi to bila pozitivna investicija.

Mnogo vam hvala i srećno. Pred vama je dug mandat. Dok se mladi ne vrate u zemlju...

Ako se svi potrudimo i prestanemo da se žalimo, moći ćemo da ostvarimo izvestan napredak. Unapred upozoravam da bi neki uskoro mogli da se umore od mene, jer sam neko ko želi da vidi rešenja, ko traži ispunjavanje obaveza i ko takođe može da bude neugodan. Ali znam da bude i ugodan i dosledan. Ali i ja moram puno da učim. Siguran sam i da ću promeniti neke perspektive, samim boravkom na licu mesta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu