I šta sad, Ameriko?

Zaštitne barijere podele vlasti su na kraju odolele njegovim ludačkim napadima. Vajkanja i tužbe mu nisu pomogli - pa ni sudije najvišeg suda koje je sam izabrao. Donald Tramp će morati da 20. januara napusti Belu kuću. To je razlog za olakšanje. Sa Džoom Bajednom, vlast preuzima politička ličnost koja je pouzdanija, koja se pridržava etabliranih pravila ponašanja i koja zna koliko su demokratske institucije ranjive.

Ali, tu je i kraj uračunljivosti. Oni koji misle da će Trampovi duhovi da nestanu 20. januara, prave, poput mnogih drugih, kardinalnu grešku: smatraju da je Donald Tramp bio slučaj, belaj, izuzetak.

Donald Tramp nije bio slučaj

Ne, on to nije bio. Donald Tramp i njegov korumpiran, nacionalistički i rasistički način vođenja politike - to nije bio slučaj. To je posledica dvopartijskog sistema koji je propustio mogućnost da se obnovi. I trebalo bi da bude alarm za buđenje svih onih koji smatraju da insistiranje na prevaziđenim strukturama i privilegijama obezbeđuje budućnost demokratije. A upravo  je suprotno.

Kao i svi uspešni populisti, Donald Tramp je od početka sa sloganom „mi“ protiv „njih“ uspešno sakupljao glasove. Izborni slogan: „Amerika pre svega“ je najpre implicirao rasističko obećanje da će biti potisnuto ono što je „strano“ i „neameričko“. Iako zvuči bizarno u jednom takvom doseljeničkom društvu, ono znači da je na vlasti trebalo da ostane većinska bela zajednica.

Demografski razvoj u narednim godinama će pojačati to osećanje gubitka moći. Duh je izašao iz boce.

Borba protiv elita

Druga priča koju je Donald Tramp smislio u ranoj fazi glasila je da se on bori na strani podjarmljenih i ne-privilegovanih protiv elite.

Sa političkom karijerom dužom od 50 godina, Džo Bajden otelovljuje upravo tu elitu. Zato on nema šansu da izvuče ljude iz te šeme prijatelj/neprijatelj.

I to vodi ka trećem, najpostojanijem i time i najopasnijem, instrumentu moći Donalda Trampa: kontinuiranom podrivanju opštevažeće realnosti u kojoj ima neutralnih činjenica koje nisu politički motivisane, već naprosto istinite. U kojoj postoje naučna saznanja koja se ne orijentišu na profit, već se temelje na istraživanjima. Kako uopšte dopreti do ljudi koji se kreću još samo po svom svetu laži i teorija zavere? Kako da zavlada zajedništvo u društvu koje je iskliznulo iz realnosti?

Kraj već pre početka?

Džo Bajden i njegov kabinet će morati da se bore sa brutalnim unutrašnjepolitičkim izazovima. Ako njegovoj partiji ne uspe da pobedi na izborima za Senat u Džordžiji 5. januara, njegovi izgledi na uspešan predsednički mandat će nestati pre nego što stigne da položi zakletvu 20. januara. Jer, Republikanci će svojim glasovima u Senatu činiti sve kako bi bojkotovali sve razumne projekte.

Ako se taj verovatan slučaj desi, doživećemo Sjedinjene Države u kojima, doduše, postoji političko vođstvo koje se trudi da nađe put ka staroj pouzdanosti. Ali pri tome vlada narodom koji je podeljen kao nikad ranije i bori se sa ekonomskim teškoćama koje samo pojačavaju tu podelu.

Doživećemo zemlju koja je godinama – ako ne i decenijama – suočena sa unutrašnjepolitičkom borbom za vlast i koja se i dalje povlači iz multilateralnih obaveza pre svega u Evropi. Svejedno ko sedi u Beloj kući. To je gola istina kojoj Evropa i Nemačka moraju napokon da pogledaju u oči.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android