„I Beograd i Priština su nas ostavili na cedilu“

Andrea Fop, novinarka švajcarskog lista Noje Cirher cajtung (NZZ), reportažu iz Mitorvice počinje opisujući kako dvojica dečaka pozdravljaju vozilo Kfora sa nacrtanom švajcarskom zastavom pokazujući dvoglavog orla – simbol albanskog identiteta na Kosovu.

Ana Marija Ivković novinarki kaže: „Dvoglavi orao se u poslednje vreme sve češće viđa na severu grada. To izgledakao da se radi o osvajanju.“ 

Ivković inače piše za portal „Alternativna“ i angažovana je u borbi protiv dezinformacija. Upravo se vratila sa Trga braće Milić, gde je pratila proteste srpske manjine protiv kosovske vlade. 

Kurti provocira

Aljbin Kurti dodatno je podgrejao atmosferu, piše NZZ: Početkom septembra se pojavio na severu Mitrovice i ušao u restoran koji su do skoro vodili Srbi, a sada je u rukama Albanaca.

„Kurti na to ima pravo, on je premijer cele zemlje. Ipak, ta akcija je pokazivanje moći. Još pre godinu dana to bi bilo nezamislivo. Srpske paravojske bi reagovale nasiljem i blokadama puteva. Sada mir obezbeđuju kosovske snage bezbednosti.“ 

Novinarka opisuje napetu situaciju i oko mosta u Mitorvici gde su postavljeni italijanski vojnci Kfora. Oni sprečavaju premijera Kurtija da otvori most za automobilski saobraćaj.

A u bosanskoj mahali, piše NZZ, sada žive i Albanci. Njihove zastave vise pored srpskih i pokazuju kojoj etničkoj grupi pripada koji lokal.

Novinarka piše da veliki deo Srba na severu još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova. Oni rade u institucijama koje kontroliše Beograd i primaju plate i penzije u srpskoj valuti. Takođe, kosovski Srbi, pod pritiskom Beograda, bojkotuju izbore za lokalne vlasti.

„Kosovski premijer Aljbin Kurti koristi ovaj vakuum moći. Uveo je evro kao zvaničnu valutu i ukinuo srpske administrativne kancelarije. Takođe je postavio nove kontrolne punktove kosovskih snaga bezbednosti i zabranio uvoz srpske robe, što predstavlja kršenje Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini.“

Živi u Australiji i ne razume zašto se Srbi ne integrišu

Kurtijeva čvrsta ruka nailazi na odobravanje kod mnogih predstavnika albanske većine, piše NZZ.

Na primer, kod Idaije Ukići. „Ova 63-godišnjakinja sedi sa prijateljicama u kafiću na jugu Mitrovice. Odrasla je ovde, a pre rata se sa mužem iselila u Australiju. Još uvek živi tamo, ali kaže: 'Moj život je ovde.'

Ukići podržava Kurtijevu politiku: 'Naravno da je to dobro. Srpske paralelne strukture su bile nelegalne.' Ne razume zašto se Srbi jednostavno ne integrišu u Kosovo.“ 

U limbu – ni Kosovo ni Srbija 

Na severu, međutim, ljudi strahuju od „tihe albanizacije“. „Gde sada da izvadimo naše srpske lične karte?“, pita Ana Marija Ivković.

Bez ličnih dokumenata, piše NZZ, ne mogu da se leče u srpskim bolnicama na Kosovu koje su bolje od kosovskih i besplatne za Srbe.

„Penzioneri sada moraju da putuju u Srbiju da bi podigli penzije, a zaposleni u srpskim paralelnim strukturama su ostali bez posla. Teoretski bi mogli da rade u kosovskim institucijama, ali su pod pritiskom: ako se integrišu u Kosovo, u Beogradu će ih smatrati izdajnicima, i preti im gubitak pristupa zdravstvenom i penzionom sistemu, kao i školama.“

Ana Marija Ivković oseća se „kao u limbu“: „Ne mogu ni Kosovo ni Srbiju da nazovem svojom zemljom. Obe vlade su nas ostavile na cedilu.“

Zbog toga su mnogi pripadnici srpske manjine sada zadovoljni prisustvom Kfora. Posle rata, te trupe nisu bile rado viđene, kaže Ivković: „Ali sada imamo više poverenja u Kfor nego u kosovsku policiju.“

„Dragoceno iskustvo“ za Švajcarce

Novinarka NZZ-a je posetila i švajcarske vojnike, koji su u Mitrovici pripadnici timova za vezu i nadzor, a u kampu Novo Selo, južno od grada, komanduju transportnom jedinicom Kfora. Takođe, zajedno sa inženjercima uklanjaju barikade.

Timovi za vezu vode razgovore sa lokalnim organizacijama, osluškuju stavove stanovništva i prosleđuju informacije važne za bezbednost Kfora.

Članovi ovih timova pažljivo se biraju iz vojske, objašnjava kapetan Dominik, komandant tima za nadzor u Mitrovici.

Bitno je imati svest o kulturnim specifičnostima, „kako se u naelektrisanoj atmosferi ne bi nehotice nekoga uvredilo“. U tome pomažu švajcarska neutralnost i nedostatak kolonijalne prošlosti: „Skoro uvek nas srdačno pozdrave.“

Prisustvo na Kosovu je, piše NZZ, jedina „tvrda valuta“ koju Švajcarska ulaže u NATO.