Hrvatski strah od nemačke privredne slabosti
16. avgust 2019.
Na prvoj sednici nemačke Vlade nakon letnjih praznika, kancelarka Angela Merkel suočava se s temom o kojoj dugo nije morala da razbija glavu: stanjem nemačke privrede i mogućim tendencijama razvoja.
Godinama je, naime, ona samo zadovoljno mogla da prima k znaju vesti koje su dolazile: dugo je nemačka privreda znala samo za jedan pravac razvoja – na gore. Iz meseca u mesec beleženi su novi rekordi – u proizvodnji, izvozu i smanjenju broja nezaposlenih.
Nemački divovi kašljucaju
Vrlo zgodan propratni efekat tog razvoja bio je i njegov pozitivan uticaj na ekonomski razvoj u brojnim drugim zemljama, među kojima je i Hrvatska. Nemačka ne samo da je sve više proizvodila i izvozila, već je i sve više investirala, uvozila i trošila. To se u Hrvatskoj povoljno odrazilo, kako na izvoz robe, tako i na izvoz usluga. A tu značajnu ulogu igra turizam.
Međutim, u poslednje vreme sve je više kako ekonomskih stručnjaka, tako i novinara koji se bave privrednim temama koji upozoravaju na jedno inače logično pravilo: ono što se stalno uzdiže, jednog dana moraće da počne i da pada. Sve je više indikatora koji pokazuju da je nemačka privreda možda ipak dosegla određenu granicu rasta.
Neki veliki koncerni, poput najveće nemačke banke Dojče banka, hemijskih koncerna BASF i Bajer ili industrijskih giganata poput Simensa ili Tisenkrupa, najavljuju velika smanjenje broja radnih mesta i upozoravaju na pad ukupnog prometa i dobiti. U svom aktuelnom izveštaju objavljenom u utorak (13.8), nemački Savezni zavod za statistiku navodi da je bruto društveni proizvod (BDP) u drugom kvartalu ove godine smanjen za 0,1 odsto. Takođe, indikatori kojima se mere tendencije u razvoju konjunkture pokazuju - prema dole.
Buđenje politike
Ta rana upozorenja stručnjaka nailaze na odjek i među političarima. Savezni ministar privrede Peter Altmajer (CDU) smatra da se radi o „ozbiljnom signalu upozorenja“. Prema njegovim rečima, nemačka privreda nalazi se u fazi „konjunkturalne slabosti, ali ne i recesije“. Zato on predlaže neke intervencije (i dalje vrlo bogate) države, kako bi se negativne tendencije sasekle još u korenu. Altmajerov kolega, ministar rada Hubertus Hajl (SPD), već je najavio mere „za slučaj da se ne radi samo o konjunkturnom zahlađenju“, već ako se kriza dalje produbi. On planira zakon kojim bi se, između ostalog, poslodavcima olakšalo postavljanje zahteva za tzv. „skraćenim radnim vremenom“ (Kurzarbeit).
To je model primenjen u Nemačkoj i tokom 2008-2009. godine, koji je, kako mnogi procjenjuju, bitno doprineo da nemačka privreda relativno bezbolno prebrodi tadašnju krizu i bolje od većine drugih industrijskih zemalja uđe u novi ciklus rasta proizvodnje – i dohotka. Firma koja privremeno ima manje narudžbi, nekog radnika ne otpušta, već on neko vreme ili radi manje, ili čak uopšte ne radi. Deo plate on međutim i dalje prima, a obezbeđene su mu i brojne pogodnosti koje proizilaze iz radnog odnosa. A kada se privredna situacija poboljša, firma tog radnika jednostavno ponovo aktivira u punom obimu. Troškove koji nastaju za vreme tog „skraćenog radnog vremena“ pokriva uglavnom država.
Hrvatska pod pritiskom
To preventivno delovanje nemačke politike, praćeno činjenicom da nemačka država još uvek raspolaže s ogromnim količinama novca, pa je u stanju da ublaži eventualne socijalne posledice daljeg pogoršanja privredne situacije, upućuje za sada na to da se, bar u dogledno vreme, realna ekonomska i životna situacija građana u toj zemlji neće osetno pogoršati.
Drugačija bi situacija međutim mogla da bude u zemljama koje su ekonomski blisko povezane s Nemačkom. Stara je krilatica da „kada Nemačka privreda kine, Evropu trese groznica“. A što je zemlja privredno slabija, to je i groznica jača.
Jedna od takvih zemalja je Hrvatska. Nemačka u ukupnom robnom izvozu Hrvatske ima udeo od 13,2 odsto, a u izvozu usluga 20,4 procenta. Zbog toga bi slabosti nemačke privede, koji se u toj zemlji gotovo i ne osećaju, za Hrvatsku mogle da predstavljaju ozbiljne poteškoće.
Vezanost uz nemačku privredu
Prve naznake tog razvoja već su vidljive. „Apsolutno smo svesni negativnih trendova u nemačkoj robnoj industriji, i to već nekih sedam do osam meseci. Na žalost, morali smo da zbog takve situacije već preduzmemo neke neželjene mere“, kaže za DW Zoran Uranjek, direktor preduzeća „Harburg Freudenberger“ (HF) Belišće. Ta članica velike nemačke grupe koja proizvodi automobilske gume, pre dve godine tražila je kvalifikovane mašinbravare i druge radnike. Zapošljavala je do 700 radnika i imala zavidnu perspektivu rasta. Ali ta vremena su prošla. Prva mera koju spominje Uranjek odnosi se na otpuštanje dela radnika – za sada oko 10 odsto zaposlenih.
„Naša firma, kao deo nemačke kompanije u njenom stopostotnom vlasništvu, neminovno je pretrpela udar zbog promenjenih okolnosti u Nemačkoj. Jasno nam je da će i drugi deo ove godine biti pod uticajem istih kretanja, potom i prvi kvartal iduće, a možda i čitava 2020. godina“, dodao je direktor HF Belišća.
„Čitava naša proizvodnja već oseća posledice negativnih tokova u nemačkoj prerađivačkoj industriji, naročito onoj koja je vezana za automobilski sektor, gde su narudžbine ponegde smanjene i do 30 odsto“, navodi hrvatski privrednik. On dodaje i da, za razliku od Nemačke, Hrvatskoj nedostaju mehanizmi koji bi ublažili posledice, recimo poput mogućnost prelaska radnika na skraćeno radno vreme, umesto otpuštanja.
Turizam – osetljiva privredna grana
Druga privredna grana, za Hrvatsku itekako važna, a koja bi slabljenjem privrednog zamaha u Nemačkoj mogla ozbiljno da bude pogođena, jeste naravno turizam. Damir Krešić, direktor Instituta za turizam u Zagrebu (IZT) za DW tim povodom kaže da je njegova ustanova takođe već došla do sličnog zaključka. Naravno, i sam je uočio da se u Hrvatskoj o tome ne diskutuje, i da se moguće posledice još ne analiziraju.
„Nemački turisti su ovde prošle godine ostvarili četvrtinu ukupnih noćenja“, kaže Krešić, „pa zaista možemo očekivati njihov smanjeni interes, ukoliko im ekonomija nastavi da im se usporava. Zato je već sada krajnje vreme da se pokuša da se takav efekat spreči, a pritom uopšte nije reč o malom izazovu.“
Prema procenama IZT, Hrvatska previše zavisi od nemačkog tržišta, bez dovoljne fokusiranosti na ostala. „Ili, da citiram ljude iz finansijske branše, ne bismo smeli da držimo sva jaja u istoj korpi“, dodaje Krešić. Ta izreka odnosi se kako na udeo nemačkih gostiju u hrvatskom turizmu, tako i na previsok udeo turizma u ekonomiji Hrvatske generalno.