1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Još jedna runda diskusije o vojnoj obavezi u Hrvatskoj

29. januar 2024.

Posle Srbije, i Hrvatska raspravlja o vraćanju obavezne osnovne obuke za vojne zadatke. Sagovornici DW kažu da rat u Ukrajini pokazuje kako je nekad neophodno ljudstvo te da je najskuplje imati slabu vojsku.

https://p.dw.com/p/4bmZW
Dobrovoljno služenje roka na najnižem nivou
Dobrovoljno služenje roka na najnižem nivouFoto: MORH

Hrvatsko Ministarstvo odbrane je sredinom januara saopštilo da radi na konceptu kraće osnovne vojne obuke, nakon što je to najavio i premijer Andrej Plenković.

Još nije poznato kako će tačno obuka izgledati, ali se u hrvatskoj javnosti nagađa da bi mogla biti obavezna, to jest, da je u pitanju vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.

Vraćanje te teme u fokus nije novo, ali se poslednjih dana odvija u novim geopolitičkim okolnostima i dok se širom Evrope razmatra isto.

Nije daleko od istine ni teza da određenim političkim akterima to odgovara radi skretanja pažnje s akutnih problema uoči skorih izbora u Hrvatskoj. U svakom slučaju, pred javnost je iznova stavljena dilema o tome kakva je vojska potrebna zemlji.

Hrvatski vojni sistem se i nakon ulaska u NATO sreće s poteškoćama za koje još nema rešenje. Odziv na dobrovoljni vojni rok spao je na kritično niske grane već i zbog toga što je novčana naknada vrlo niska.

Razni političari i stranke imaju suprotstavljena mišljenja o uvođenju obaveznog vojnog roka, makar i kratkog.

„Što se tiče nas ovde, a nismo jedini takvi, vojska bi nam dobro došla već i zbog odvajanja dece od roditelja, budući da po tome spadamo među rekordere“, rekao nam je Pavle Kalinić, politikolog i stručnjak za bezbednost.

„Osim toga, svako bi morao znati, te imati mogućnost da odbrani sebe i svoju sredinu, pružati prvu pomoć, organizovano se štititi od opasnosti“, nastavlja on, „a to svakako važi za nacije koje smatraju da imaju državu.“

„Ako nismo to u stanju, onda samo smatramo da je imamo, ali bez vojske nema ni države. Zato nam treba minimalno švajcarski model obaveze, i čitav niz raznih segmenata: jaka mornarica s podmornicama, ozbiljna protivvazdušna odbrana, kao i protivraketna i protivdronska, i savremeno vazduhoplovstvo“, kaže naš sagovornik.

Suočavanje sa zahtevima konvencionalnog rata

Kalinić napominje da samo članstvo u NATO nije pouzdano rešenje: „Vojska nam je postala socijalna ustanova za one koji čekaju penziju, dok će NATO lakše izazvati problem, nego ga valjano raščistiti. Evropska unija bi mogla izvući deblji kraj jer se oslanja na SAD više nego na sopstveni potencijal koji je zapušten.“

Kako dodaje, „za sve oni koji smatraju da je vojska preskupa stavka, mogu reći samo da se nadam da neće uvideti koliko može biti skuplje kad je nema.“

Nekadašnji ministar obrane Ante Kotromanović, pak, za DW je najpre naglasio da su procene bezbednosti poslednjih godina temeljno izmenjene.

No promenila se i percepcija o neophodnom broju ljudi za odbranu zemlje: „Nakon dugo vremena, kroz tragičnu situaciju u Ukrajini, a nakon napada Rusije, videli smo kako izgleda konvencionalni rat. Pri tom je u igri raznolika nova tehnologija.“

Profesionalna vojska nije dovoljna

„Nisu to samo dronovi i informatički sistemi, ali s druge strane imamo činjenicu učešća ukupno 800.000 vojnika u tom ratu. I u takvom ratu profesionalna vojska mora biti nosilac aktivnosti, ali u dugotrajnijem sukobu ona jednostavno nije dovoljna. A postoje trenuci koje ne biramo sami, da je nužno mobilizovati što više kvalitetno obučenog ljudstva“, dodaje Kotromanović, i sam general Hrvatske vojske u mirovini.

Zanimalo nas je i njegovo mišljenje o procenama da je novi interes Hrvatske za vojni rok podstaknut sličnim najavama iz Srbije.

„Nije sasvim jasno šta se tamo događa, to jest zašto“, kazao je on, „ali nikad ne treba zaključivati ni reagovati naprečac. Možda pomaci u Srbiji imaju neke veze s Kosovom.“

„Kako bilo, Hrvatska ne sme o vojsci odlučivati ad hok, a lično sam uverenja da nam vojska definitivno treba, s ne manje od tri-četiri meseca obuke. No priprema za takav 'redizajn' mora potrajati, uz iscrpna propitivanja, istraživanje, testove, raspravu.“

Tome je bivši ministar dometnuo upozorenje da je najgore ostati „na pola puta“, s mogućnošću služenja civilnog roka, od čega je po njemu bolje i apsolutno ukidanje obaveze.