Obavezni vojni rok: Armija hoće ljude, a političari poene

„Dešavaju se sukobi u svetu, a treba braniti zemlju ako dođe do toga“, kaže jedan mladić na ulicama Beograda na pitanje DW da li podržava vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Podržava, kaže, jer zemlja mora biti spremnija.

Drugi su u kameru DW rekli da su muškarci danas „previše isfeminizirani“, „nesposobni“, da bi ih vojska dovela u red, kao „naše stare“.

Jedan mladić pak kaže da je cela rasprava „morbidna“ nakon dva masovna ubistva prošlog maja. „Nije ni godinu dana prošlo od toga, a omladini i deci se već zvecka oružjem iznad glave što nije u skladu sa zdravim razumom.“

Vojskama fale ljudi

Obavezno služenje vojske godinama je tema oko koje se lome koplja i prikupljaju politički poeni u Srbiji.

No, početkom godine kao da je postalo ozbiljno, pošto je Generalštab predložio „vrhovnom komandantu“ Aleksandru Vučiću da mladići ponovo obavezno služe vojni rok. Još se ne zna kakav, koliko dug, tek treba raspravljati.

„Treba se dati i određeni vremenski period da nam regrutni centri prorade u punom kapacitetu“, rekao je ministar odbrane Miloš Vučević nedavno. „Prošlo je 13 godina od suspenzije, u tom periodu imamo 13 generacija koje nisu ni u sastavu rezervnih jedinica. Ostaje ključno pitanje, da li želimo jaču ili slabiju vojsku?“

Stručnjaci su pak najave dočekali drukčijim komentarima – naprosto, kažu, profesionalna vojska se osipa. Kao i u mnogim zemljama Evrope, armija nije dovoljno popunjena.

„Oficiri širom Evrope kažu da su mladi sve manje zainteresovani za vojsku, oružje, rat“, kaže za DW vojni analitičar Vlade Radulović.

„Čak i oni koji se jave u profesionalnu službu su, zbog filmova i igrica, pomislili da će biti poput Ramba. A onda se suoče sa realnošću u kasarnama koja odudara od marketinga. Brzo dolazi do razočaranja kod jednog dela mladih i oni ne pronalaze sebe u tome“, dodaje on.

I u Srbiji, kaže, profesionalni vojnici, podoficiri i oficiri, suočavaju se sa banalnim pitanjima – da li imaju pravo na slobodan vikend, praznik, kakvo je radno vreme i kolika je plata, da li mogu da napreduju ako nemaju „vezu“? Često ih sve to opredeli da za bolje pare rade u privatnom sektoru.

Trend u regionu i Evropi

Hrvatski premijer Andrej Plenković takođe je najavio vraćanje obaveznog vojnog roka po svršetku srednje škole, a debata u Hrvatskoj slična je onoj u Srbiji. Najave stižu i od „Samoopredeljenja“ Aljbina Kurtija koje vlada na Kosovu.

„Bilo bi dobro da svaka mlada osoba bude spremna na sve, ako se država suoči s bilo kakvim sukobom“, kaže nam jedan mladić u Prištini. Drugi pak kaže: „Smatram da bi bilo razumnije da svi imaju slobodan izbor, a ne da se to forsira ili nameće.“

Kako je DW već pisao, niz evropskih država je u poslednjih desetak godina vratio obavezno služenje vojnog roka. Ukrajina i Litvanija su to učinile posle aneksije Krima, Švedska od 2018, Letonija od ove godine. 

U Norveškoj i Danskoj je vojska obavezna, ali bude dovoljno dobrovoljaca da se popune snage, pa niko na kraju nije primoran da ide. I u Nemačkoj se živo raspravlja o vraćanju obaveznog vojnog roka.

Jedna sveža anketa pokazuje da obavezni rok podržava 52 odsto Nemaca, dok je 32 odsto protiv. Doduše, što su ispitanici stariji, to su gorljiviji u podršci služenju vojske.

Omladina na ulicama Berlina daje različite odgovore u anketi DW: „Mislim da svi treba da postanu vojnici od 18 godina pa nadalje, jer mi ovde trenutno imamo veoma malo vojnika“, kaže jedan mladić.

Drugi navodi da je sumanuto da ljudi idu u vojsku kako bi se kasnije ubijali u ratovima koje neko organizuje iz udobne kancelarije. „Možda da uvedemo ponovo dvoboje? Neka (ti iz kancelarija) ubijaju jedni druge, a ostali ljudi neka žive slobodno“, kaže on.

Vlade Radulović kaže da, osim realnih problema, razlog za stalnu priču o vojnom roku treba tražiti i u politici. „To je često jeftini marketing, posebno u regionu Balkana. Lepo je pokretati teme naoružanja i vojske jer to raspaljuje emocije kod birača.“

Jaki na rečima, ali…

Prema dostupnim anketama, preko dve trećine ljudi u Srbiji podržava služenje vojnog roka. To podržava čak i većina mladih. Tako je pre nekoliko godina kružilo istraživanje agencije Haus of vin prema kojem se 72,5 odsto mladih (17 do 30 godina) izjasnilo za obaveznu vojsku.

Vojni analitičar Radulović kaže da se medijska matrica u Srbiji ponavlja: stalno se govori da, eto, i mladi podržavaju obavezni rok. „Ali, pitajte njih konkretno da li bi oni išli? Ili, kad neko ima 27 godina, pitajte ga zašto nije već služio dobrovoljno, a mogao je?“

Kako kaže, postoji realna bojazan da bi deo mladih mogao da izbegne obavezno služenje vojnog roka. Ili pribavljanjem alibija od lekara, što se i ranije radilo, ili čak iseljenjem iz zemlje.

Zato, smatra Radulović, valja biti oprezan i postepeno popularizovati vojsku, privoleti sve više mladih da služe dobrovoljno, pre nego što se uvede neka obaveza.

Na kraju, da li priča o vraćanju vojnog roka u regionu miriše na nove sukobe?

„Kad ste u nestabilnom regionu, pa imate preko toga i nestabilan geopolitički kontekst, pa i najave od suseda da pominju takođe obavezni vojni rok… sve to zajedno sluti da postoji priprema za eventualne konflikte“, kaže Radulović. Ipak dodaje:

„Ali to nije ključno. Ključna je dugoročna održivost sistema odbrane. Šta ako se nastavi opadanje broja ljudi?“