Hrvatska – jedini konsenzus u Ljubljani

Ostavka slovenačkog premijera Mira Cerara izazvala je potres na političkoj sceni iako u tehničkom smislu neće puno promeniti. Redovni parlamentarni izbori ionako je trebalo da se održe 10. juna, a sada će, nakon što je Cerar odstupio, najverovatnije biti dve ili tri sedmice ranije.

Iako je kao neposredan povod za ostavku Cerar iskoristio odluku Vrhovnog suda kojom je poništen referendum na koji Slovenci u septembru nisu izašli u dovoljnom broju – ideja referenduma je bila da se obori ključni projekat Cerarove vlade, izgradnja drugoga koloseka pruge Kopar-Divača – pravi razlog odlaska su upravo približavajući izbori.

  - pročitajte još: Strogo kontrolisani incidenti

Slovenački premijer suočen je s niskim rejtingom i činjenicom da vladajuća koalicija već dugo ne funkcioniše. Čelnici druge dve vladajuće stranke, Karl Erjavec i Dejan Židan, već se mesecima ponašaju kao da su u opoziciji, oštro kritikujući Cerara i svaljujući na njegove ljude svu odgovornost za loše poteze, a sebi pripisujući zasluge za sve što je urađeno dobro.

Cerar doneo uravnoteženost

Borut Šuklje, jedan od vodećih slovenačkih analitičara i nekadašnji bliski saradnik pokojnog Janeza Drnovšeka, smatra da je Miro Cerar u slovenački politički prostor uneo političku uravnoteženost. „Rad vlade ponovno je postao posao koji ne trpi ekscese, zbog čega u njegovom mandatu nije bilo značajnijih afera ili političkih ekstrema, ni na desnoj ni na levoj strani političkog spektra“, kaže on za DW.

Cerarov mandat je, dodaje Šuklje, „doneo Sloveniji izlazak iz ekonomske i socijalne krize, donevši ekonomiji mir i rast, a time i rast standarda građana. Iako mu se to u Sloveniji teško priznaje, Cerar je postavio nove standarde koji u najvećoj meri amortizuju njegovu ostavku. Zato činjenica da će dva meseca do izbora voditi tehničku vladu neće imati nikakvih značajnijih posledica.“

Ovaj analitičar veruje da je pre nekoliko sedmica možda bilo moguće prognozirati mogući sastav budućeg parlamenta i relativnog pobednika, ali da nakon Cerarove ostavke to više nije slučaj. „Njegova ostavka uspostavila je novu političku realnost, a većina građana ocenjuje da je bila opravdana. No ona je donela i dilemu možemo li političku uravnoteženost i izgubiti? I hoće li to negativno uticati na rast standarda svakog građanina?“

Jedinstveni prema Hrvatskoj

Kada je reč o hrvatsko-slovenačskim odnosima, Šuklje predviđa da će sve ostati po starom. Podseća da je Cerarova vlada poslala pismo Evropskoj komisiji zbog hrvatskog nepoštovanja arbitraže, za šta je dobila punu podršku parlamenta, ne samo za sadržaj pisma, nego i za buduću tužbu protiv Hrvatske pred Evropskim sudom u Luksemburgu.

 - pročitajte još: „Hrvatska ima argumente, ali…“

Isto misli i zagrebački politički analitičar Žarko Puhovski, koji je uveren da Cerarova ostavka neće imati nikakve posledice po odnose sa Hrvatskom. Trenutno u Sloveniji, kako kaže, postoji konsenzus svih političkih stranaka kada je reč o politici prema Hrvatskoj.

U pogledu tužbe protiv Hrvatske, Slovenija se u skladu s procedurom najpre obratila Evropskoj komisiji sa predlogom i argumentima protiv Hrvatske. Komisija sada ima tri meseca za odgovor. Ako ne prihvati predlog Ljubljane ili ako se ogluši, Slovenija će sama pokrenuti spor pred Sudom EU u Luksemburgu. Nezvanično se čuje da ni u Ljubljani nemaju iluzija da će u sporu protiv Hrvatske uspeti. Puhovski zato zaključuje da i taj korak Ljubljane valja posmatrati u kontekstu predizborne kampanje u Sloveniji.

Čelnik opozicione Slovenačke demokratske stranke Janez Janša jedini izražava određenu sumnju prema slovenačkoj tužbi prema Hrvatskoj, iako se njegova stranka formalno saglasila s tužbom. „Janša time želi da poruči da bi on u neposrednim razgovorima s hrvatskim vođstvom mogao da dogovori povoljnije rešenje za Sloveniju“, objašnjava Puhovski.

No on ne veruje da bi Janša u tom pokušaju bio uspešan. „Jedino je rešenje bilo da se odluka arbitražnog suda implementira kao bilateralni sporazum, no čini se da to u ovom trenutku ni jednoj ni drugoj strani nije prihvatljivo“, smatra Puhovski.

Marijan Šarec – novi Cerar?

Po čemu će Hrvatska pamtiti Cerara, koji je potvrdio želju da vodi slovenačku vladu u još jednom mandatu, iako je malo verovatno da će mu ta želja nakon predstojećih izbora biti ispunjena? Puhovski je uveren da hrvatski građani, osim eksperata, uopšte neće zapamtiti Cerara. „Cerar je, po mom sudu, u oštroj konkurenciji za najbleđeg slovenačkog premijera. On je jedan od onih ljudi koji se ne pamte. On je jedna vrsta društvene uopštenosti, bledi čovek koji ima jako dobru biografiju, a slabe političke sposobnosti. Kada bi ljude iz Hrvatske zamolili da nabroje slovenačke političare koje znaju, Cerar sigurno ne bi bio među njima“, ocenjuje Puhovski. 

Hoće li neočekivana ostavka pomoći Cerarovoj kampanji? Cerarova stranka, koja je na izborima 2014. godine osvojila skoro 35 posto glasova – što je za Sloveniju ogroman uspeh – prema sadašnjim anketama osvaja tek oko šest odsto glasova, što je dovoljno tek za prelazak izbornog praga.

Puhovski je uveren da Cerar neće uspeti da politički kapitalizuje svoju ostavku, iako je, kako kaže, „još uvek sve otvoreno“. „Prilično sam siguran da se Cerar ne može vratiti i mislim da je njegov koalicioni  potencijal slab. On je sada u svojim zadnjim trzajima 'opalio' i svoje koalicione partnere, što mu neće pomoći u pregovorima o novoj koaliciji“, analizira Puhovski.

Ovaj analitičar podseća da bi na predstojećim izborima sličnu ulogu koju je na prošlim izborima imao Cerar mogao odigrati Marijan Šarec, nedavni predsednički kandidat i novo lice na slovenačkoj političkoj sceni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android