„Hongkong bez nas ne bi preživeo“
1. avgust 2019.
Svet su obišle dramatične slike: masovni protesti između nebodera u Hongkongu, maskirani demonstranti provaljuju u zgradu parlamenta, pro-demokratske parole odjekuju finansijskom metropolom. Poruka ja jasna: „Hongkong nije Kina“, velikim crvenim slovima napisano je na jednom od treansparenata.
Ipak, kako zapravo izgleda na drugoj strani? Šta Kinezi na kopnenom delu zemlje misle o Hongkongu?
Odgovor na ovo pitanje uopšte nije lako dobiti, jer o masovnim demonstracijama kineski državni mediji do nedavno gotovo da nisu uopšte izveštavali. Ali na platformama kao što su Weibo i Wechnet mogu se pronaći mišljenja o protestima u Hongkongu.
Pri tom se mogu naći tri osnovna mišljenja. Prvo glasi ovako:
„Hongkong je dobio veliku finansijsku pomoć iz Kine, zašto i dalje nisu zadovoljni? Hongkong bez Kine ekonomski ne bi preživeo.“
Činjenica je da je Hongkong, kada je 1997. godine vraćen Kini, igrao centralnu ulogu u kineskoj izvoznoj industriji. Skoro polovina kineske trgovine obavljala se preko Hongkonga. Danas je taj iznos manji od 12 procenata.
„Sva ta zavisnost se kao posledica ogromnog privrednog rasta i strukturnih promena Kine okrenula na štetu Hongkonga“, objašnjava Markus Taube, ekonomista sa Univerziteta Duisburg-Esen. „Kineski Šenžen i Šangaj su toliko jaki da Kina sebi sada može da priušti slab Hongkong. Pre 30 ili 20 godina bi slabi Hongkong za Kinu bio katastrofa“, smatra taj nemački ekspert za kinesku ekonomiju.
Kina je tokom ekonomske krize 2007. godine sa mnogo novca podržala privredu Hongkonga. Ekonomski eksperti međutim ne smatraju da su te transakcije neka naročito vredna finansijska pomoć. „To uopšte nema nikakve veze s altruizmom. Na kraju krajeva, finansijske injekcije tokom krize su obavljene kako bi se Hongkong, kao jedan od centralnih finansijskih centara za kinesku privredu, stabilizovao“, smatra Taube.
Tvrdnje da Hongkong, uprkos mnogostrukoj finansijskoj pomoći iz Kine pokazuje nezahvalnost, rezultat su iskrivljene percepcije, smatra Taube. Pri tom se, kaže, značenje Hongkonga za Narodnu republiku Kinu u prošlosti – potpuno zanemaruje. „Ako se pogleda istorija poslednjih 40 godina, onda je jasno da je Kina više profitirala od Hongkonga nego obrnuto“, naglašava Nemac Markus Taube.
Drugo mišljenje koje se često može pronaći na društvenim mrežama u kontinentalnom delu Kine glasi:
„Stanovnici Hong Konga su doduše u kolonijalno vreme imali pravnu državu, ali ni tada nisu imali pravo na samoopredeljenje. Zašto to sada žele?“
Stanovnici Hongkonga pod britanskom kolonijalnom upravom zaista nisu imali pravo na samoopredeljenje, ali su zato imali „veoma pozitivno životno zadovoljstvo“, jer je Hongkong kao kapija ka Kini neverovatno prosperirao, objašnjava novinar i kolumnista DW Frank Ziren. Stanovnici Hongkonga bili su privilegovani.
U međuvremenu, kaže Ziren, njihova pozicija moći veoma je relativizovana. „Oni svakodnevno osećaju da se značaj njihovog grada smanjuje, ali i da se istovremeno mogućnost prodora Pekinga sve više povećava“, kaže Ziren.
Nada brojnih stanovnika Hongkonga da će doći do proširenja predstavničke demokratije – kao što je to u Ustavu Hongkonga predviđeno – do sada nije ispunjena, kaže sinolog i politikolog Tomas Heberer. Ne navodi se bez razloga u zajedničkoj kinesko-britanskoj deklaracija iz 1984. godine „visok stepen autonomije“, kao i to da će „Hongkongom vladati stanovnici Hongkonga“. Prihvatajući te formulacije, kaže Heberer, Peking je želeo da umiri stanovnike tada još uvek kolonije i spreči da, s obzirom na predstojeći povratak pod komunističku vrhovnu vlast, počnu masovno da pakuju kofere.
Ekonomista Taube osnovni problem vidi u dva različita sistema vrednosti koji, kako kaže, nisu međusobno kompatibilni. Stanovnici Hongkonga su, objašnjava, drugačije socijalizovani, imaju „mnogo jaču potrebu i interes za demokratskim strukturama nego što to ostatak kineskog stanovništva može da razume“, objašnjava Taube. Vrednost jedne demokratije i strahovi stanovnika Hongkonga od autokratskih struktura Pekinga, nisu jasni brojnim stanovnicima kontinentalne Kine jer se nalaze u informacionom i propagandnom balonu, kaže Taube.
Treće najčešće mišljenje glasi:
„Stanovnici Hongkonga su ljuti samo zbog toga što razlike u životnom standardu nisu više tako velike kao 1997. godine. Osećaj superiornosti stanovnika Hongkonga više ne postoji. Sada Kinezi imaju najjaču kupovnu moć.“
Hongkong je doduše još uvek bogatiji od Kine, ali se razlike ipak smanjuju. Ekonomska moć po glavi stanovnika Hongkonga je doduše danas još uvek gotovo četiri puta veća nego u ostatku zemlje, ali 1997. stanovnici Hongkonga su bili otprilike 11 puta bogatiji.
Markus Taube smatra da je pogrešno zaključiti da smanjenje razlika u standardu može da bude razlog za bes stanovnika Hongkonga. Ipak, rapidni privredni rast Kine doveo je do toga da je povećana kupovna moć brojnih kineskih potrošača dovela do povećanja cena u Hongkongu. Primer za to su izuzetno povećane cene nekretnina koje su u Hongkongu od 2012. godine više nego udvostručene.
Međutim, Frank Ziren ne smatra da su Kinezi iz kopnenog dela zemlje krivi za povećanje cena na tržištu nekretnina. Hongkong bi, kaže, mogao strožije da reguliše tržište nekretnina. „Grad je dovoljno bogat da svako ko tamo živi može pristojno da živi. Razlog zbog kojeg to nije tako, nije u Pekingu“, smatra Ziren.
Smetnje u komunikaciji sa obe strane
Mišljenja o Hongkongu i njegovim stanovnicima koja cirkulišu društvenim mrežama u kontinentalnoj Kini ne pokazuju dakle posebno dobro poznavanje istorije kontinentalne Kine i Hongkonga, kao ni načina na koji razmišljaju stanovnici Hongkonga. Pored toga, tu je i uticaj državnih medija.
„Na osnovu izveštavanja o protestima, kod Kineza u kontinentalnom delu zemlju stvara se osećaj da stanovnici Hongkonga uopšte ne žele njima da pripadaju i da odbacuju kinesku naciju“, kaže Tomas Heberer.
-pročitajte još: Crvena garda politički korektnih
Novinar DW-a Frank Ziren, dobar poznavalac Kine, smatra da je problem smetnja u komunikaciji i to sa obe strane. „Možda je bila greška to što se nije više razgovaralo. Bavili su se trenutnim slabostima, umesto da priznaju da su zajedno jači“, kaže Ziren. To je, kaže, poput sukoba u braku kada je razumna komunikacija otežana.
„Prvo je tu na kontinentalnom delu postojao taj osećaj manje vrijednosti, dok je u Hongkongu bilo previše umišljenosti“, kaže Ziren. „A danas je obrnuto“. I još uvek, kaže, više govore jedni o drugima, nego što razgovaraju jedni sa drugima. U svakom slučaju, zaključuje Ziren, jednostrano izveštavanje na kontinentalnom delu zemlje, ne doprinosi smanjenju problema.