Kineska demonstracija moći

To da je Tajvan međunarodno izolovan, Jung-Sian Li osetio je prošle subote na sopstvenoj koži na aerodromu u Frankfurtu. Li, profesor tajvanskog univerziteta „Čeng-Kung“ teškom mukom je službenike „Turkiš erlajnsa“ uspeo da uveri da on nije državljanin Narodne Republike Kine kojima je za put u Izrael potrebna viza. Naime, njemu kao Tajvancu nije potrebna viza za Izrael.

„Zar ne bi bilo jednostavnije da postoji samo jedna Kinu“, upitali su ga službenici, koji su pre poletanja dužni da provere da li putnici imaju dozvolu za ulazak u zemlju. „Ne, postoje jedna Kina i jedan Tajvan“, odgovorio im je Li.

Tajvan – ili kako se zemlja zvanično zove: Republika Kina – priznaje samo dvadeset zemalja u svetu, uglavnom male države u Latinskoj Americi i Africi. Ali sa svojim pasošem Tajvanci bez viza mogu da putuju u 124 zemlje, među njima su i zemlje u zoni Šengena, SAD, kao i Izrael. To je paradoks, a Jung-Šian Li to naziva groteskom: „Tajvan kao i zapadni svet ima slobodarsko i demokratsko društvo. On je i velika regionalna privredna sila. Mnoge zemlje ne priznaju postojanje zemlje sa 23 miliona stanovnika, ali njihovim državljanima dozvoljavaju da putuju bez viza.“

Peking povećava diplomatski pritisak

Veći deo međunarodne zajednice priznaje samo Narodnu Republiku Kinu. Ostrvska država Tajvan – demokratski uzor u Aziji – spoljnopolitički je izolovana i oseća se ugroženo od strane Kine. Peking je 2005. godine usvojio Zakon protiv otcepljenja koji otvara put ka ujedinjenju sa Tajvanom uz upotrebu oružja.

Otkako je Ma Jing-džeu iz Demokratske napredne stranke (DPP) 2016. godine izabran za predsednika Tajvana, Peking je zaoštrio kurs. Za samo dvanaest meseci tri diplomatska saveznika Tajvana prešla su na stranu Kine. Očekuje se da će još neki učiniti isto. Učešće na generalnoj skupštini Svetske zdravstvene organizacije 2017. godine je izostalo, prvi put nakon osam godina. Poziv je verovatno izostao zbog pritiska Kine, pa Tajvan na skupštini nije mogao da prisustvuje čak ni kao posmatrač.

Hongkong kao primer zastrašivanja

Sve manje ljudi na Tajvanu želi ponovo ujedinjenje sa kopnom, po modelu „jedna zemlja, dva sistema“. Razlog za zabrinutost su dešavanja u Hongkongu, gde se 1. jula obeležava 20. godišnjica uspostavljanja kineskog suvereniteta.

Ustavom Hongkonga je recimo propisano da se parlament na izborima bira direktno, što se u praksi otežano sprovodi. Šikaniranje demokratskih aktivista ili to da trgovci knjigama odjednom nestaju bez traga i nekoliko dana kasnije se pojavljuju na kopnu nakon „dobrovoljnog napuštanje zemlje“ zbog navodnog krivičnog gonjenja – sve to na Tajvanu izaziva zabrinutost.

Ka-Lam Čeng (23) iz Hongkonga četiri godine studira na Tajvanu. Za DW kaže: „Kina se naveliko meša u politiku Hongkonga. Nemam više poverenja u Peking i veoma sam razočarana.“

„Jedna zemlje, dva sistema“ – na Tajvanu nepoželjna politika

Brojni politički analitičari na Tajvanu uvereni su da model „jedna zemlja, dva sistema“ nije moguće preneti na Tajvan. Tajvan ne može da se poredi sa Makaom ili Hongkongom, kaže Lai Ju-Čin, profesor na tajvanskom univerzitetu Šiđijan. „Hongkong i Makao su od početka bile upravne jedinice potčinjene Kini i kasnije kolonije britanskog kraljevstva ili Portugalije“. Ipak prof. Lai smatra da vlada Tajvana mora da pregovora sa Kinom o drugim opcijama.

Tajvan neće podržati varijantu kakva postoji sa Hongkongom, i koja samo povremeno omogućava autonomiju, kaže Čeng Fu-Ven. On je savetnik fondacije „Nacionalna politika“, trusta mozgova tajvanske opozicione stranke Kuomintang (KMT), koja je naklonjena Kini. „Republika Kina (Tajvan) je suverena država“, kaže Čeng.

„Model ’jedna zemlja, dva sistema’ samo je predstava za javnost“, kaže Jung-Šian Li, koji je na frankfurtskom aerodromu imao raspravu o dve Kine. „Glumačke sposobnosti Hongkonga prilično su loše. A od komedije može da nastane – samo tragedija.“

Kineska diplomatija sa nosačem aviona

Ministarstvo odbrane u Pekingu je između ostalog saopštilo da je ratna flota sa nosačem aviona „Lijaoning“ u subotu napustila matičnu luku Đingdao i otišla na rutinsku vežbu. Flota se sastoji od dva razarača, jedne fregate, kao i više borbenih aviona tipa J-15 i helikoptera. Kuda se uputio nosač aviona – nije poznato.

Prema nepotvrđenim informacijama kineskih medija „Lijaoning“ plovi ka Hongkongu. Prisustvo kineskog predsednika Si Đinpinga na proslavi povodom 20. godišnjice vraćanja Hongkonga Kini, moglo bi da znači potvrdu informacije o dolasku nosača aviona. Mediji u Hongkongu javljaju da je čak planiran i dan otvorenih vrata na ratnom brodu.

Na putu ka Hongkongu Lijaoning bi morao da prođe i pored Tajvana. Svi se pitaju kojom rutom će se brod kretati. Normalna i manje provokativna bi bila ona vodama između Tajvana i Kine – i to zapadno od središnje linije prema kopnu.

Međutim, tajvansko Ministarstvo odbrane strahuje da bi Lijaoning mogao da napravi luk istočno ka Tajvanu, što bi bila demonstracija moći i kineskog suvereniteta nad Tajvanom. To bi bio drugi takav slučaj otkako je Ma Jing-džeu predsednik Tajvana. „Ministarstvo odbrane kontinuirano će pratiti kretanje komunističkih vojnih snaga i reagovaće na odgovarajući način“, saopšteno je iz Tajpeja.

„Jasno je da reč o vojnom pritisku Kine“, ocenjuje Jung-Šian Li. „Ali izborom predsednika koji je kritičan prema Kini, Tajvanci su jasno rekli: nećete nas uplašiti.“