Granice i korupcija
17. avgust 2018.
Premijer Crne Gore Duško Marković primljen je u Berlinu sa svim vojnim počastima, kako je to običaj kada se radi o prvoj poseti jednog novoizabranog državnika Nemačkoj. Činjenica da je od dolaska Markovića na ovaj položaj prošlo već gotovo pola mandata, više govori o prilikama u Nemačkoj a manje u Crnoj Gori.
Nemačka kancelarka je i sama imala izbore prošle godine i mukotrpno sastavljanje vlade sve do proleća ove godine. Nakon toga je Angela Merkel imala pune ruke posla na unutrašnjopolitičkom planu, pre svega zbog večite teme izbeglica, tako da je prva službena poseta na red došla u prvoj sedmici posle povratka kancelarke s odmora.
U oči upada činjenica da samo u drugoj polovini avgusta nemačku kancelarku posećuje tri državnika iz regiona. Početkom ove sedmice Berlin je pohodio premijer Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić, danas je tu crnogorski premijer Duško Marković a za nešto više od nedelju dana u radnu posetu dolazi i predsednik Hrvatske vlade Andrej Plenković.
Izbeglice i granice
Neke nemačke kolege naslućuju da se ovaj intenzitet može povezati s intenziviranjem dinamike na Balkanskoj ruti koja je nemačkoj kancelarki zadala mnogo glavobolja pa sada reaguje i na najmanju naznaku zaoštravanja situacije na području između Grčke i Zapadne Evrope. Nekako u vreme sastanka sa Duškom Markovićem je iz njene kancelarije javnosti saopšteno da je postignut sporazum o vraćanju izbeglica koje su već jednom registrovane u Grčkoj čime je deliomično Njemačka na neki način sebe osigurala od novog izbegličkog talasa. Barem na papiru.
Borba protiv kriminala i korupcije
No, Crna Gora u eventualnom novom oživljavanju Balkanske rute ne igra veliku ulogu, pa to danas nije bila jedna od ključnih tema razgovora dvaju državnika koji su prvo razgovarali u četiri oka a zatim i na nivou delegacija. Zato je tema bila put Crne Gore ka EU i tu je nemačka kancelarka, nakon susreta, istaknula temu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. I to ne bez razloga.
Crna Gora se opet poslednjih sedmica povlačila po nemačkim medijima zbog otkrića rekordne količine hašiša na jednom brodu s crnogorskom posadom. Osim borbe protiv organizovanog kriminala nemačka kancelarka je istakla i potrebu borbe za slobodu medija. Takođe, posle nekoliko napada na novinare u Crnoj Gori u poslednje vreme, ne bez povoda. Slaba tačka je i, kao što je to slučaj i s ostalim zemljama u regionu i borba za jačanje pravne države. Merkel je tu obećala podršku nemačkih stručnjaka. Marković je reagovao na kritiku i obećao bespoštednu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. „U toj borbi neće biti zaštićenih" rekao je Marković.
No kancelarka je naglasila kako se uprkos tim slabostima može govoriti o napretku Crne Gore na putu ka EU. „Pristupni pregovori su dosegli visoki nivo konkretnog", rekla je kancelarka. Njen gost iz Podgorice je zaključio kako je Nemačka „ključni partner" zemalja regiona kada se radi o pristupu EU.
Pitanje nepovredivosti granica
Merkel je i danas, kao i početkom sedmice, pomenula nepovredivost granica na Balkanu kao garanciju mira i sigurnosti. „Poštovanje teritorijalnog integriteta suseda je preduslov za članstvo u EU", rekla je kancelarka u čemu ju je gost iz Podgorice u potpunosti podržao.
Tobijas Flesenkemper, šef balkanskog projekta na institutu CIFE (Berlin, Nica) smatra da je ponavljanje pitanja nepovredivosti granica deo strategije približavanja EU i rešenje pograničnih konflikata kao preduslov za članstvo. „Sve te priče oko granica imaju samo jednu poruku političarima na Balkanu: koncentrišite se na konkretni posao i obavljanje zadatka a ne na priče o promeni granica. Jer pregovori o punopravnom članstvu se ne vode kao otvoreni, nego s konkretnim ciljem, naime, punopravnog članstva. To je vrlo konkretno i šalje poruku: mi smo tu i mislimo ozbiljno", rekao je Flesenkemper za DW, dodajući da se u istom tonu razgovaralo i prilikom posete Zvizdića Berlinu.
Obnovljiva energija i turizam: ključni sektori
No u pozadini svega stoje i privredna pitanja za koja su, kada je u pitanju saradnja Nemačke i Crne Gore, obe strane saglasne da se može „mnogo više". Marković je pozvao na pojačanje investicija u svojoj zemlji. Konkretna privredna saradnja je skromna, kako je to u razgovoru za DW potvrdio i predsednik uprave Odbora nemačke privrede za istočnu Evropu Mihael Harms.
„Trgovinska razmena s Crnom Gorom bi se mogla opisati kao mala ali kvalitetna. U prvih pet meseci ove godine trgovinska razmena je porasla za 24 posto na 52 miliona evra. Prevladavajući segment razmene je svakako turizam. A i tema obnovljive energije, pogotovo vodene, krije u ovom brdovitom području mnogo potencijala", rekao je Harms.
Privrednici ne vole granice i barijere
Ali iz drugačijeg rakursa i pokazao kako nemački preduzetnici vide ceo region. „Svaka zemlja za sebe je manje-više skromno tržište. No ako se region dobro umreži i ukloni trgovinske prepreke, nastaje jedno vrlo zanimljivo tržište od preko 20 miliona građana", rekao je Harms.
Zato ne čudi da Odbor nemačke privrede za istočnu Evropu svim srcem podržava Berlinsku inicijativu Angele Merkel. „U sklopu Berlinskog procesa, koji je kancelarka pokrenula zajedno s ostalim zemljama u regionu a koji mi aktivno podržavamo, smo već načinili značajne korake. Dakle kada je Nemačka u pitanju svako ima svoj pogled na granice: politika ne želi da se one menjaju a privreda da one postanu „meke" kako bi protok roba i usluga tekao bez prepreka.