Granice EU ponovo se otvaraju
14. maj 2020.
Zatvaranje granica sredinom marta bio je šok za mnoge Evropljane. Slobodno kretanje kroz Evropu, bez ikakvih kontrola, bilo je deo evropskog načina života i preduslov za funkcionisanje evropskog tržišta. Ali sredinom marta tome je odjednom došao kraj. Mnoge zemlje, pa tako i Nemačka, spustile su rampe kako bi zaustavile širenje korona-virusa.
Od tada su na granici Danske, Francuske, Luksemburga, Švajcarske i Austrije ponovo uvedene kontrole i nisu mogli svi da ih prelaze. Doduše bilo je izuzetaka, recimo za vozače kamiona, za medicinsko osoblje ili za one koji moraju da pređu granicu da bi došli do svog radnog mesta.
Pojedine granice ostale su otvorene, recimo između Nemačke i Holandije. Ali i pored toga, nije bilo reči o slobodnom putovanju, jer turisti nigde nisu mogli da nađu smeštaj, a po povratku bi morali da idu u karantin. Zatvaranje granica snažno se odrazilo na pojedine grane privrede: na primer, sezonski radnici i negovatelji iz Poljske više nisu mogli da uđu u Nemačku.
Neki još uvek oklevaju
Nemačka sada postepeno želi ponovo da otvori svoje granice sa nekim susednim zemljama. Na graničnim prelazima sa Francuskom, Austrijom i Švajcarskom od subote (16.5.) će doduše još biti kontrola, ali samo nasumično. Kontrole se ukidaju na graničnim prelazima sa Luksemburgom, pregovori sa danskom vladom još uvek su u toku. Cilj nemačke vlade je da se od sredine juna ponovo uspostavi potpuno slobodan putnički saobraćaj, najavio je u sredu (13.5.) ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU). S obzirom na to da su savezne nemačke pokrajine te koje izdaju propise koje se tiču karantina, Zehofer im predlaže da ih ukinu za putnike iz drugih zemalja EU.
Ali ublažavanje mera nije isto u svim zemljama. Poljska tako ne planira svoje granice da otvara pre 12. juna. Sa Poljskom i Českom se još uvek vode razgovori o smanjenju graničnih kontrola i propisima koji se tiču karantina. Već od 4. maja, za Poljake koji rade ili studiraju u Nemačkoj i još nekim zemljama ukinut je obavezan karantin. To međutim ne važi za medicinsko osoblje i negovatelje koji su hitno potrebni bolnicama i staračkim domovima u Nemačkoj.
Sa druge strane, još uvek se ne očekuje popuštanje mera za one koji dolaze iz Španije i Italije, zbog naročito velikog broja infekcija u tim zemljama. Španija je čak pooštrila pravila. Španska vlada uvela je dvonedeljni karantin za sve ljude koji od 15. maja ulaze u tu zemlju.
Uslov – da ne raste broj novozaraženih
Kritičari zatvaranja granica neprestano su tvrdili da to nema smisla ukoliko je broj infekcija sa obe strane granice približno isti. Ali situacija je često veoma različita i unutar jedne zemlje. Primer za to su nemačke pokrajine Meklenburg–Prednja Pomeranija i Bavarska. Lars Šade, potpredsednik instituta Robert Koh potvrđuje taj argument: „Ako u različitim zemljama postoji izvesna ujednačenost i slična epidemiološka situacija, onda, mislim, da postoji opravdanje za otvaranje granica.“
Uslov za sva planirana popuštanja mera u prekograničnom saobraćaju jeste da broj novih zaraza u susednoj zemlji ili u susednom regionu ne počne opet vidno da se povećava. Kao smernicu nemačka vlada navodi broj od pedeset novih infekcija na 100.000 stanovnika u poslednjih sedam dana. Ukoliko ih je više, ponovo mogu da se uvedu kontrole na granicama.
Evropska komisija posebno želi da pomogne turizmu, jer on čini skoro deset odsto ekonomskog učinka u EU, a u nekim zemljama i znatno više. Ograničenja putovanja mogla bi snažno da se odraze na turizam. Evropska komisija sada predlaže „postepeno i usaglašeno“ otvaranje granica i ukidanje kontrola, najpre tamo gde je sa obe strane granice jednako nizak broj infekcija. Saopštenje nemačke vlada stiglo je nekoliko sati pre saopštenja Evropske komisije.
Sve veći pritisak
Za što brže otvaranje granice u Nemačkoj se nije toliko zalagala kancelarka, koliko njen stranački kolega, premijer Severne Rajne-Vestfalije Armin Lašet (CDU). Lašet je ukazao na to da iz Nemačke ne može da se ode ni do pograničnog mesta Šengen u Luksemburgu, po kojem je i nazvan Šengenski prostor, u kojem inače nema graničnih kontrola. Moguće je da je Lašet pritom imao na umu cilj da jednoga dana nasledi Merkelovu i da je zato zastupao drugačiji stav od kancelarke i drugih, opreznijih kandidata za njenog naslednika.
Ali on nije bio jedini. U poslaničkom klubu CDU/CSU već je bilo reči o „ustanku“ poslanika koji žive u pograničnim područjima, a koji su u svojim izbornim okruzima posebno izloženi pritisku da se granice otvore. Pritom se radi o želji da se ponovo oživi privreda, da se obnove putovanja, nakon duge korona-pauze, ali i o evropskoj ideji: da je Evropa jedan veliki prostor u kojem ljudi mogu slobodno da se kreću.