Godišnjica aneksije – bez euforije

Rusija je strpala Krim u svoj džep. U decembru 2015, Ruska centralna banka je izdala novu novčanicu od 100 rubalja, na kojoj se vide grad Sevastopolj i dvorac „Lastavičje gnezdo“ – zaštitni znak poluostrva. Svakodnevno podsećanje da Krim faktički pripada Rusiji.

Protivpravna aneksija

Pre tačno dve godine, 16. marta 2014, na Krimu je održan takozvani „referendum“. Navodno je 97 odsto stanovnika bilo za pripajanje Ruskoj federaciji. U nedeljama pre toga Rusija je iskoristila nesigurnost posle promene vlasti u Kijevu i preuzela vojnu kontrolu Krima. Ruski predsednik Vladimir Putin je tek godinu dana kasnije priznao da je angažovao i vojsku. Ni Ukrajina ni međunarodna zajednica ne priznaju aneksiju koja je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Zapadne zemlje su uvele sankcije kao što su zabrane ulaska i zamrzavanje računa ruskih i ukrajinskih političara. Zapadne i pre svega američke firme kao Epl povukle su se sa Krima.

Tada je Rusija slavila „ponovno ujedinjenje“ sa Krimom kao istorijski događaj. Na Crvenom trgu u Moskvi je održano veliko slavlje. Putin je govorio o „povratku Krima u domaću luku“. I ove godine su za 18. mart u glavnom gradu predviđene svečanosti i koncert – doduše, skromnijeg obima.

Manje novca, manje izveštaja

„Euforija se malo stišala“, kaže Jens Zigert, bivši šef fondacije „Hajnrih Bel“ u Rusiji bliske stranci Zelenih. „Na televiziji kojom upravlja država, sada se relativno malo govori o Krimu“, konstatuje taj stručnjak koji živi u Moskvi, dodajući da su sada u prvom planu teme kao što je ruska vojna akcija u Siriji. Rusko rukovodstvo je krimsko pitanje proglasilo završenim. S druge strane, pokazuje se koliko su direktne posledice anekcije Krima bile teške i skupe. „To otrežnjuje“, kaže Zigert.

To potvrđuje i Lev Gudkov, rukovodilac renomiranog moskovskog instituta za istraživanje javnog mnjenja „Levada“. „Euforije više nema, a nije ni mogla dugo da traje“, kaže Gudkov: „ljudi imaju osećaj da su uvučeni u duboku i dugotrajnu ekonomsku krizu.“

Kada Rusi danas kupuju banane ili krompir sveže odštampanim krimskim novčanicama, za istu sumu mogu da kupe još samo polovinu stvari koje su mogli da kupe pre dve godine. Ruska valuta je dosta izgubila na vrednosti, građani su postali siromašniji. Stručnjaci kao glavni razlog za to navode pad cena nafte na svetskom tržištu – a nafta je najvažnija izvozna sirovina Rusije. U ruskim samoposlugama danas nema ni zapadnih proizvoda, no to je posledica kontramera koje je Rusija uvela u leto 2014. Tada je to bila reakcija na odluku Zapada da zbog eskalacije rata u Istočnoj Ukrajini ograniči pristup ruskih banaka zapadnom kapitalu.

Nepromenjeno odobravanje aneksije

Iako je većina Rusa morala da stegne kaiš, njihovo mišljenje o aneksiji Krima se nije promenilo, kaže Gudkov: samo svaki peti građanin povezuje sadašnju tešku ekonomsku situaciju sa Krimom. „Većina smatra da je za to kriva politika Zapada koju smatraju neprijateljskom“, kaže: „čak 83 odsto ispitanih smatra da je Krim ruski i da to treba i da ostane“. Ostali instituti za istraživanje javnog mnjenja, kao što je državi blizak WZIOM, navode još veće brojke.

Gudkov to objašnjava državnom kontrolom televizije, koja je za većinu Rusa najvažniji izvor informacija. Velika većina njih još veruje u propagandu od pre dve godine. Tada je u Moskvi rečeno da je Rusija vojno intervenisala na Krimu da bi zaštitila građane koji govore ruski od ukrajinskih desničarskih radikala. Samo malo ljudi zna da takve pretnje nikada nije bilo. I verovanje da je Krim „uvek bio ruski“, još uvek je široko rasprostranjeno.

U planu investicije vredne milijarde

„Otrežnjenje ne dovodi u pitanje radost i zadovoljstvo zbog toga što Krim sada ponovo pripada Rusiji“, kaže politikolog Zigert. „Raspoloženje je ovakvo: ono što smo učinili je ispravno, ali situacia je teža nego što smo mislili.“ Osim toga, „propaganda je zamaglila“ pravu cenu aneksije.

Rusija od pre dve godine upumpava milijarde u Krim. Nakon što je Ukrajina prošle godine zaustavila protok robe i prekinula snabdevanje poluostrva strujom, Moskva se nalazi pod posebnim pritiskom. Gasovod, dalekovod i most koji spada poluostrvo sa ruskom teritorijom upravo su u izgradnji. Osim toga, Rusija mnogo investira u uspostavljanje svoje vojne strukture na Krimu. Moskva, prema navodima vlade, do 2019. namerava da u Krim uloži 700 milijardi rubalja (oko deset milijardi dolara).

Uprkos velikim troškovima, u javnosti nema kritike aneksije Krima i njenih posledica. Krajem januara, jedan amaterski snimak iz Moskve izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama. Na njemu se vidi kako ispred jedne banke u Moskvi protestuju jer zbog pada vrednosti rublje ne mogu više da otplaćuju kredite u zapadnim valutama. „Vratite im taj Krim“, kaže kroz suze jedna očajna žena, i dodaje: „gde treba da živim? Na Krimu? Na ulici?“ – Takvi glasovi su u današnjoj Rusiji uglavnom – izuzetak.