Sukob u Ukrajini podelio „ruski Berlin“

Anastazija se pre sedam godina udala za Nemca i došla u Berlin. Upoznala ga je na Krimu, gde je on provodio godišnji odmor, a ona, studentkinja iz Donjecka, radila za vreme raspusta. Anastazijina porodica i dalje živi u Donjecku. „Moj otac, moja majka i moj brat od početka su bili za novu vladu u Kijevu“, naglašava Anastazija. Za vreme bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, koji je u međuvremenu pobegao u Rusiju, korupcija je bila stravična. U početku je supruga njenog brata zagovarala priključenje Donjecka Rusiji, ali, ponašanje ruske vojske u istočnoj Ukrajini nije joj se svidelo.

Anastazija je u Berlinu, na demonstracijama u znak podrške pro-zapadnim protestima na Majdanu, upoznala mnoge koji govore ruski. One koji bi je zbog toga na društvenim mrežama proglašavali „fašistkinjom“, uklanjala je sa liste „prijatelja“.

Takve uvrede se većinom zasnivaju na propagandi ruskih medija, smatra Efim koji potiče iz Odese. On poznaje brojne Ruse i Ukrajince u Berlinu. Mnogo onih koje sreće u barovima i restoranima u Berlinu, pričaju o američkoj zaveri. „Ima i Ukrajinaca koji su za Putina. Kad ceo dan gledaš rusku televiziju, mozak ti je ispran i u Berlinu“, kaže Efim.

Aljona ne voli Putinove simpatizere

Aljona iz ukrajinskog Zaporožja takođe se čudi ljudima iz bivšeg Sovjetskog Saveza u Berlinu koji pozitivno misle o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. I ona misli da je to posledica gledanja ruske televizije. Sa tako „zatucanim ljudima“, nemoguće je diskutovati: „Oni ne slušaju argumente, a sami ih nemaju. Oni samo ponavljaju ono što vide na ruskoj televiziji.“

I ona je bila dirnuta protestima na Majdanu. U proleće 2014, pomagala je ranjenim ukrajinskim vojnicima na lečenju u berlinskim bolnicama. Ali kroz njenu priču provejava razočaranje onim što se danas događa u Ukrajini. Rastuži je to što ne vidi perspektivu u svojoj domovini. Reforme se sprovode suviše sporo i zato ne želi da se vrati. Aljona je pre tri godine došla u Berlin gde studira medije.

Emil i „Krim je naš“

Emil je u Berlin došao iz Moskve kao tinejdžer, pre 14 godina. Naglašava da gleda i rusku, ukrajinsku i nemačku televiziju. Svi oni ljudima ispiraju mozak, kaže Emil, ali najviše veruje ruskim programima. „Za razliku od ukrajinske, ruska televizija barem iznosi činjenice“. Emil je uveren da Putin u spoljnoj politici sve čini ispravno. On ceni ruskog ministra spoljnih poslova, a američkog naziva „klovnom“. Novu vladu u Kijevu smatra korumpiranom i kaže da nije ispunila očekivanja ljudi.

Emil je prekinuo kontakte s poznanicima u Berlinu koji zastupaju pozicije Kijeva. Besmisleno je, kaže, razgovarati s ljudima koji zastupaju „preterani patriotizam“. Osim toga, ne razume modu da se nose tradicionalne ukrajinske vezene košulje i bluze – to je „seoska odeća“. On sam povremeno nosi majicu s ruskom zastavom ili neku na kojoj na ruskom piše „Krim je naš“ – ne zbog simpatija prema Putinu, nego iz protesta protiv „proukrajinskog mejnstrima koji vlada u Nemačkoj“.

Novi ukrajinski prijatelji

Sergeju iz Moskve sviđaju se tradicionalne ukrajinske košulje. Za njega su one „znak jedinstva ukrajinske nacije“. Među njegovim poznanicima na berlinskom Ekonomskom fakultetu ima mnogo Rusa i Ukrajinaca. „Često se priča o politici i ona je svima u glavi. Ali o rusko-ukrajinskom sukobu se govori vrlo oprezno“.

Poznanstvo s Ukrajincima u Berlinu, za Sergeja je bilo novo iskustvo. Iznenadilo ga je da se Ukrajinci osećaju kao jedan narod i građani jedne zemlje, iako dolaze iz različitih krajeva te zemlje. „Jurij iz Odese, govori kao pravi Moskovljanin, a Artem iz Kijeva je baš onakav kakvim ja zamišljam tipičnog ukrajinskog mladića. Pritom se obojica osećaju kao pripadnici iste nacije“, kaže Sergej.

Oprezni na internetu

I Irina je iz Rusije. U Berlinu studira međunarodne odnose. Ona i većina njenih ruskih i ukrajinskih prijatelja su simpatizeri Majdanskog pokreta. Ali, za razliku od Ukrajinaca, Rusi su oprezni jer će jednog dana morati da se vrate. Svoje mišljenje ređe iznose – boje se špijuniranja. Misle da je pametnije da ćute, sve dok imaju ruski pasoš“, kaže Irina.

Ona je preko društvenih mreža nedavno pronašla školsku drugaricu. Satima su preko Skajpa razgovarale o starim vremenima i izbegavale politiku. „Tek oko tri sata noću usudila se da me pita: šta misliš, čiji je Krim?“ Ispostavilo se da je njena prijateljica učestvovala na demonstracijama na Trgu Bolotnaja u Moskvi 2011. i 2012. protiv lažiranih izbora i ponovnog izbora Putina. Njihovo prijateljstvo sada je još čvršće.