Glad koja jede celu generaciju
17. mart 2018.
Medicinski tretman dece poput Feliksa Barona je sada uobičajena praksa u dečjoj bolnici „Huan Manuel de Los Rios“ u Karakasu. Feliks ima tek 11 meseci i težak je pet kilograma. To je tek nešto više od polovine prosečne telesne težine dece njegovog uzrasta. Njegova majka, Hamile, kaže da ne zna šta se dešava sa njenim dečakom te da nešto sigurno utiče na njegov apetit.
Ranije je Hamile radila kao kuvarica u jednom od boljih restorana u venecuelanskoj prestonici, a sada je nezaposlena. Njen muž ima posao – u državnoj službi. Kao i većina Venecuelanaca, radi za minimalac: 248.510 bolivara i bonove za kupovinu hrane u vrednosti od dodatnih 549.000 bolivara. Prema zvaničnom kursu, njegova primanja iznose ukupno 238 američkih dolara. Na crnom tržištu, koje je zapravo jedino mesto za trgovinu valutama, za tu sumu može dobiti svega 6,5 američkih dolara.
- pročitajte još: Venecuelanska kriptovaluta bez šansi?
Jedno zamrznuto pile košta više od polovine te sume. Ipak, Hamile negira da njena porodica gladuje: „Naravno da smo smanjili potrošnju mesa, ali u tanjirima imamo hrane“, kaže ona, odbacujući bilo kakav nagoveštaj da bi stanje njenog sina moglo imati veze sa nedostatkom hrane. Ipak, ona priznaje da je samo tokom prošle godine izgubila oko deset kilograma telesne težine.
Najveći deo stanovništva je neuhranjen
Hamile u svemu tome nije usamljena. Rezultati jedne zajedničke studije triju univerziteta u Venecueli, sprovedene pre godinu dana, pokazuju da se kod 70 odsto ispitanika tokom proteklih šest meseci smanjila telesna težina – u proseku za oko šest kilograma.
Čak i ako rezultati studije nisu reprezentativni za celu zemlju, oni daju uvid u razmere problema. Jedno je sigurno: Bilo da je reč o natprosečno gusto naseljenim područjima i velikim gradovima na obali Karipskog mora, ruralnim područjima u podnožju Anda ili potpuno udaljenim krajevima u blizini brazilske granice: širom Venecuele ljudi gladuju.
Oskudica više nije samo problem najsiromašnijih porodica. Inflacija, koja je u protekloj godini premašila 2.000 procenata, odrazila se na kupovnu moć svih slojeva stanovništva. Analitičari se plaše da bi ove godine gubitak vrednosti valute mogao doseći čak 10.000 procenata. Vladine mere verovatno neće umanjiti krizu. Ni izdavanje sopstvene kripto-valute, kao ni sporadična povećanja plata ne rešavaju osnovni problem sa kojim se suočava tamošnja privreda.
- pročitajte još: Kit, zebra ili pas - lutrija za siromašne
Čak je i proizvodnja sirove nafte, zaslužna za preko 90 odsto deviznih priliva zemlje, u novembru dostigla najniži nivo u protekle tri decenije. Devizne rezerve se smanjuju, država se smatra delimično insolventnom jer kasni sa plaćanjem obaveza, čime vladi nedostaje novca za uvoz hrane. Pri tome, skoro sva hrana koja se konzumira u ovoj zemlji dolazi iz inostranstva, jer je nekada produktivna poljoprivreda skoro u potpunosti uništena.
Najviše su pogođena deca
Nedostatak hrane posebno pogađa decu. Jer tokom ranog razvoja – od začeća do drugog rođendana – neuhranjenost ima ozbiljne posledice na njihov fizički i mentalni razvoj.
Prema istraživanju humanitarne organizacije Karitas, u urbanim područjima sa niskim i vrlo niskim prihodima čak 15,5 odsto dece mlađe od šest godina je neuhranjeno. Još 20 odsto je na granici neuhranjenost. „Baza podataka je mala i ne odnosi se na kompletno stanovništvo“, priznaje Žanet Rodrigez, šefica ove humanitarne organizacije u Venecueli, ali takva anketa bi zapravo trebalo da budee biti zadatak vlade. „Ali ona takve podatke nije objavila duže od dve godine.“
Za Rodrigez je pak jasno da, prema kriterijumima Ujedinjenih nacija, Venecueli trebaq hitna pomoć u hrani. „Ovo je veoma ozbiljno i zahteva intervenciju međunarodnih organizacija – mnogo većih igrača od nas.“ Ako bi Karitasovi podaci bili reprezentativni za čitavu Venecuelu, najmanje 300.000 dece do pet godina starosti moralo bi biti umereno ili teško neuhranjeno – i to samo u niskoj i nižoj srednjoj klasi.
Počinje humanitarna katastrofa
Razmere ove humanitarne krize još se iole drže pod kontrolom jer vlasti još uvek dele hranu. to je počelo pre dve godine kada je ekonomska situacija izmakla kontroli. Kutije u kojima se dele obroci sadrže osnovne namirnice kao što su pirinač, brašno, ulje, testenina, šećer i so. Reč je o velikoj količini ugljenih hidrata i malo masnoće – nedostaje biljnih i životinjskih proteina.
- pročitajte još: Maduro je Kastrova produžena ruka?
Hrana vas može zasititi, kao što tvrdi Hamile, majka malog Feliksa Barona. Ali, to se teško može nazvati uravnoteženom ishranom, kaže Ingrid Soto de Sanabrija, direktorka klinike u kojoj se pruža pomoć malom Feliksu: „Ovde je reč o veoma lošoj ishrani.“
„Doživljavamo tragediju koja će trajati još mnogo, mnogo godina“, kaže ova doktorka. Bez podele tih hrane iz paketa, priznaje ona, situacija bi bila još gora. „Rizikujemo da izgubimo jednu celu generaciju i trebaće nam puno vremena da se oporavimo od toga.“