G7: Miran samit, malo rezultata
27. avgust 2019.
U nedelju se činilo da bi samit G7 u Bijaricu mogao da utone u oblak loše volje, neslaganja i problema u komunikaciji. Međutim, na dan kada je završen, američki predsednik preuzeo je kormilo – nakon što je dva dana širio neizvesnost u vezi s trgovinskim ratom sa Kinom i njegovom pozicijom oko iranske krize.
Donald Tramp je mahao maslinovom grančicom u smeru Pekinga i popustio pred namerom francuskog predsednika da ublaži iransku krizu.
Predsednik se pobrinuo za dobro raspoloženje predsednika
Domaćinu Emanuelu Makronu je, uz mnogo diplomatske veštine, pošlo za rukom da odobrovolji američkog predsednika. „Dobro smo sarađivali, bilo je mnogo konsenzusa, kao i mnogo pozitivnih rasprava“, ocenio je on. Na kraju je sa samita poslata poruka jedinstva. I njih dvojica održali su zajedničku konferenciju za novinare na kojoj je Donald Tramp domaćina nazvao „izvanrednim političkim liderom“, a Makron je na sva usta veličao prijateljsku saradnju sa Trampom.
Sadržajno je Makron kao uspeh pre svega zabeležio to što je od Trampa dobio odrešene ruke da pokuša da izdejstvuje približavanje Iranu. Francuz želi da - kao jedan od potpisnika sada već nefunkcionalnog nuklearnog sporazuma sa Iranom – okonča eskalaciju sa SAD zbog napetosti u Hormuškom moreuzu. Zato je u subotu uveče pozvao iranskog ministra spoljnih poslova Zarifa da bude gost iznenađenja u Bijaricu. Tramp je najpre reagovao odbijanjem, da bi se u ponedeljak iznenada okrenuo ka mogućem diplomatskom približavanju.
„Zacrtali smo put“, rekao je predsednik Francuske – iako je sve još uvek krhko. Makron je telefonom razgovarao i sa predsednikom Ruhanijem i on je, kako je rečeno, izrazio spremnost da se, uz određene uslove, sastane sa Trampom. Možda je dogovor moguć – članice G7 su se u svakom slučaju složile da Iran, kako je istaknuto, ne bi trebao da dobije nuklearno oružje i da se treba raditi na pronalaženju rešenja.
Na opšte iznenađenje, predsednik Tramp je takođe izjavio da je sastanak sa Rohanijem moguć. Njemu je, kako je rekao, stalo da Iran ne poseduje nuklearno oružje i balističke rakete. To bi brzo moglo da se postigne novim sporazumom – i da se, uz određene uslove, ukinu sankcije. „Moraju aktivno da učestvuju u igri“, dodao je američki predsednik. A ako ne, naišli bi na nasilje i otpor, dodao je potom. On ne želi, kako je rekao, promenu režima u Iranu – to ne bi moglo da funkcioniše. Istakao je i da je francuski predsednik uradio odličan posao po tom pitanju. I Tramp je još dodao: „Gajim pozitivna osećanja prema Iranu i poznajem mnoge sjajne Irance“.
Tramp je takođe potvrdio da ga je Makron na marginama samita G7 unapred obavestio o iznenađenju u vezi sa Iranom. U nedelju o tome, kako je rekao, nije želeo ništa da zna. Osim toga, Iran ima veliki potencijal koji je on, takođe u istom dahu, uporedio sa onim u Severnoj Koreji pod Kimom Džongom Unom. Politička doslednost nije jedna od jačih strana američkog predsednika.
Približavanje u trgovinskom sporu
Sa sličnim pozitivnim stavom dvojica predsednika su se odredila i kada je reč mogućem otopljavanju odnosa u trgovinskom sporu sa Kinom. O toj se temi dugo raspravljalo i saglasni smo da kineska trgovinska praksa, kada je reč o intelektualnom vlasništvu i dampingu, nije fer, izjavio je Makron. Rekao je i da je planirano da se intenziviraju pokušaji dogovora oko novih pravila u svetskoj trgovini. Trgovinski rat između SAD i Kine stvara neizvesnost za globalnu ekonomiju i dogovor bi bio dobar za sve.
Donald Tramp je po tom pitanju delovao kao da se potpuno promenio. U nedelju je odavao utisak da žali zbog trgovinskog rata sa Kinom, a neposredno posle toga je rekao: To je bilo pogrešno tumačenje – ono da mu je žao je to što Kini nije uveo još veće carine. Nakon poslednje runde u tom sporu oko carina činilo sa kao da su na obe strane frontovi očvrsnuli. Međutim, američki predsednik je na kraju sastanka G7 rekao: „Mislim da oni (Kina) žele da postignu dogovor. Potpredsednik partije je rekao da želi sporazum u mirnim okolnostima. Kina je teško pogođena našim carinama i mislim da želi dogovor.“
Francuska je u vezi toga izrazila optimizam da bi svađa oko uvođenja novog digitalnog poreza – na šta je Donald Tramp odgovorio pretnjama o uvođenju carina na francuska vina – mogla da bude rešena 2020. godine međunarodnom regulacijom na nivou OECD. A nemačka kancelarka je tokom sastanka u četiri oka pokušavala da privoli američkog predsednika da nastavi trgovinski pregovore sa EU o carinskoj slobodi za industrijsku robu, kako bi se smanjile pretnje koje već mesecima lebde nad auto-industrijom. Tramp to nije odbio – bar nije odmah.
Sprečavanje katastrofa umesto dobrih rezultata
Sve u svemu, samit u Bijaricu ne može se meriti po svojim konkretnim rezultatima. Njegov uspeh ogleda se u pametnoj režiji domaćina koji je uspeo da spreči nove ispade Trampa i otvoriti prozor za pregovore – kako u vezi svetske trgovine, tako i iranske krize. Svi međutim znaju da zaklinjanje u jedinstvo i dobru volju na G6+1 traje samo toliko koliko traje dobro raspoloženje američkog predsednika.
Uprkos sopstvenoj najavi da neće biti zajedničke, konačne deklaracije, predsednik Makron je ipak na kraju došao s jednim listom papira. U njemu je istaknuta posvećenost reformi Svetske trgovinske organizacije, jedinstven stav o tome da Iran ne bi trebalo da ima nuklearno oružje i da bi trebalo težiti miru i stabilnosti u regionu. Uz to, kako je navedeno, trebalo bi da se održi i samit posvećen Ukrajini i konferencija o Libiji. A po pitanju demonstracija u Hongkongu, zajednička izjava podseća na to spominjanjem britansko-kineskog sporazuma iz 1984. Svetska politika ne može više da se pojednostavi. U svakom slučaju, američki predsednik se nije usprotivio nijednoj od tih izjava.
Pomoć Amazonu
Najznačajnija činjenica nije bilo to što se na samitu G7 odlučilo da se pomogne u gašenju šumskih požara u Amazonu, kao ni mizerna svota od 20 miliona evra, ni to da su bila potrebna tri dana da se ona donese, već to da je Donald Tramp izostao sa sastanka o klimatskim promenama, zaštiti okeana i ostalim ekološkim temama.
U stvari, bio je to sastanak G6 na kojem se odlučilo da se kupovinom vatrogasnih aviona i kasnijim pošumljavanjem pomogne zemljama koje se graniče sa Amazonom. Pored toga, o ekološkim problemima data je izjava o namerama G6, koja se u svakoj zemlji može, a ne mora, sprovesti.