Francuski je predsednik investirao izuzetno mnogo političkog kapitala i odradio je veliki posao uoči susreta G7 na vrhu, kako samit ne bi bio potpuni debakl. Pozvao je dodatne goste i na dnevni redi stavio dodatne teme, sve u nameri da razbije kruti okvir ovakvih susreta. A pre svega mu je cilj bio da on sam ne ispadne kao nesposobnjaković i luzer. I na kraju mu je to i uspelo, napor se isplatio.
Emanuel Makron je stvarno uspeo da prgavog i svadljivog američkog predsednika izmanevriše u vezi s politikom naspram Irana. A to nije mali uspeh kada se ima na umu da se Donald Tramp i u Bijaricu predstavio kao gost koga zabavlja da novinare i brojne posmatrače zbunuje svojim izjavama o američkoj trgovinskoj politici. S druge se strane on se stalno žali na medije koji izveštavaju o napetostima na samitu. Drugačije rečeno, Tramp se ponašao onak kako se uvek ponaša.
Ali francuski predsednik je pozvao iranskog ministra spoljnih poslova Mohameda Džavada Šarifa kao iznenadnog gosta i time na rubu samita pokrenuo novu diplomatsku inicijativu. I to direktno pred Trampovim nosom. Ovaj je naravno reagovao ljutito i naglasio da je američka tvrda linija jedina ispravna strategija. Ali Francuz se nije dao zastrašiti i čak se lično susreo sa Šarifom kako bi izvidio - ima li diplomatskog manevarskog prostora za neka nova rešenja konflikta.
Ne bi tu sad trebalo gajiti prevelike nade, ali u situaciji kada se u pozadini već priprema ozbiljan vojni sukob, svaka inicijativa koja bi mogla voditi ka nekom mirnom rešenju je dobrodošla. To u svakom slučaju važi za evropske zemlje.
I u vezi s požarima u Amazoniji Makron je našao pravi pristup. Najpre je brazilskom predsedniku Bolsonaru zapretio da neće ratifikovati trgovinski sporazum između EU i zemalja Mercosura, ukoliko on ne stane na kraj raširenoj praksi podmetanja požara na zelenim plućima sveta. Na samitu je onda uspeo da privoli i druge da Brazilu i drugim zemljama u području Amazonije obećaju pružanje praktične pomoći pri gaženju požara i ponovnom pošumljavanju.
Francuski predsednik je pokazao da zna kako se treba ophoditi s populistima i antidemokratima. On razgovara sa svima, ima pritom međutim vrlo jasan i određen stav. A Bolsonaro je na kraju popustio i poslao vojsku da gasi požare. No, potrebno je i dalje vršiti pritisak. Tu bi određenu ulogu trebalo da imaju i EU, i organizacije za zaštitu okoline, ali i potrošači, ukoliko se pribegne meri bojkota brazilskih proizvoda.
Sjedinjene Države su sa svoje strane bile ljute već i zbog toga što je Makron temu klimatskih promena i požara stavio na dnevni red samita – čulo se iz diplomatskih krugova. Pritom je američka vlada samo još jednom pokazala, da, kada je reč o klimatskoj politici, ona radi potpuno neodgovorno i da joj druge zemlje G7 stalno iznova moraju tu problematiku naturati na nos.
Francuski je predsednik dokazao, da on zna kako se vodi politika, te da je na putu da postane vodeća politička figura u Evropi. Mnoge važne inicijative, od koncepta oporezivanja digitalne privrede do klimatske politike, dolaze iz Pariza. S druge strane Nemačka na evropskoj pozornici izgleda sve lošije. Čini se da proces političkog sumraka bogova u Berlinu paralizovao i Angelu Merkel.
Njena slabost vodi ka promeni težišta unutar Evropske unije. Već pri izboru nove predsednice Evropske komisije Makron je povlačio konce iz pozadine. On je na putu da postane nova snažna figura Evrope. Pritom mora paziti da ne pretera, da ne izgubi kontakt s realnošću. Ali, za sada, posle ovog teškog samita G7 čovek ipak može da ima osećaj da je kod Makrona u prilično dobrim rukama.