Frustrirana premijerka

Već na samom startu nove vlade postalo je jasno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ništa ne želi da prepusti slučaju. Odluka parlamenta da se premijer i vlada biraju javnim glasanjem – prozivkom, samo je potvrdila predviđanja da je iluzorno govoriti o nekoj autonomiji nove vlade i premijera. Stranačko i koaliciono disciplinovanje je tako, uprkos sigurnoj brojčanoj podršci za izbor novog premijera i vlade, ostavilo utisak duboke nesigurnosti unutar vladajuće koalicije.

Ako je javna prozivka poslanika nekakav signal za početak, onda je jasno da će nova vlada praktično i dalje biti vlada kojoj samo formalno na čelu neće biti Aleksandar Vučić. Sa takvim ocenama se slaže i novinar Dejan Anastasijević, koji za DW kaže kako od nove vlade očekuje „više istog“. „To je već nekoliko novih vlada u proteklih nekoliko godina, a kada pogledate njihov kadrovski sastav vidite da se tu vrte jedna te ista lica. I sada ovo pokušavaju da nam prodaju kao neku ’novu vladu’. A u zemlji se za to vreme ništa ne menja, jer imamo šou jednog čoveka, ili još bolje – cirkus u kome jedan čovek kroti lavove, vadi zečeve iz šešira, i izvodi vratolomije na trapezu, uz pratnju nekoliko klovnova“.

Karijerni vunderkind – već viđeno

Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić primećuje da po prvi put od Josipa Broza imamo vladu koja ima podršku iz inostranstva, podršku siromašnih slojeva i podeljenu podršku elite. „Mislim da je, što se tiče Ane Brnabić, osnovni problem to što ona nema niti politički kredibilitet, niti autoritet. To nije dobro za zemlju koja nema neku parlamentarnu tradiciju i u kojoj se sve više ide ka monizmu. Možda je to dobro za njenu ličnu karijeru, ali sve me to previše podseća na sve te karijerne vunderkinde koje smo već imali ranije. Mislim da je stoga greška da neko s takvom biografijom i bez pravog političkog angažmana preuzme ovakvu funkciju.“

Tokom dvodnevne rasprave u parlamentu Srbije stekao se utisak da je Ana Brnabić, kao neku vrstu kompenzacije za manjak političkog autoriteta, preuzela neke osobine koje krase i Aleksandra Vučića: aroganciju i želju da na svaki način izbegava odgovore na konkretna pitanja. Dejan Anastasijević ocenjuje da ta arogancija potiče iz frustracije, koju je relativno lako objasniti: „Ta frustracija potiče iz činjenice da je postavljena na mesto koje formalno ima veliku moć, ali joj je već na početku stavljeno do znanja da tu moć neće moći da koristi. Premijer koji ne odlučuje o političkim pitanjima je oksimoron. I šta god ona sad govorila u skupštini ona je premijer bez političkih ovlašćenja, i to zaista jeste frustrirajuće.“

Digitalizacija ili kanalizacija?

Ekspoze koji je Ana Brnabić predstavila poslanicima već je ocenjen kao spisak lepih želja. Tim papirom dominiraju obrazovanje, preduzetništvo i možda ključna reč njenog ekspozea – digitalizacija. To je izazvalo brojne primedbe opozicije, koja premijerki zamera da je zaboravila da se pozabavi pitanjima vladavine prava, slobode štampe ili situacijom oko Kosova. A bilo je i poslanika koji kažu da je u ekspozeu „previše digitalizacije, a premalo kanalizacije“. Kako bi pokazali da je takva primedba sasvim umesna, naveli su i podatke da veliki broj mesta u Srbiji, uključujući tu i pojedina beogradska naselja, nemaju kanalizaciju, kao ni vodovodnu i drugu komunalnu infrastrukturu.

„Naravno, sada će se takođe naći mnogi koji će reći da su oni poput onih Srba koji su bili protivnici železnice“, navodi Čedomir Antić. „Šta će im kanalizacija, nisu je imali 150 godina, važno je da se digitalizujemo. Mi ne možemo da zatvaramo oči pred činjenicom da se u Beogradu deci u osnovnim školama dele laptopovi i tableti, dok se u mnogim mestima Srbije živi kao u doba Enver Hodžine Albanije“, napominje Antić.

Dejan Anastasijević smatra da su primedbe na račun digitalizacije dokaz da se opozicija više bavi terminologijom, a manje suštinom stvari. „Jedino pitanje na kome bi opozicija trebalo da insistira jeste šta čitava ova priča znači ako vi Ana Brnabić niste ovlašćeni da se bavite političkim pitanjima? A priča da li nam treba digitalizacija ili Kosovo, i da li bi trebalo da damo Kosovo za digitalizaciju, primer je tog lutanja opozicije i svodi se na dobacivanje iz zadnje klupe.“

„Mislim da je ovaj ekspoze mnogo manje spisak lepih želja nego ranije“, smatra s druge strane profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević. „Taj ekspoze čak deluje i nekako previše skromno po postavljenim ciljevima. Recimo, digitalizacija jeste važna, ali ne znam koliko se tako nešto sada može tretirati kao strateški cilj, jer to nije cilj koji sada može bogzna šta da reši.“

Pad između dve stolice

Pitanje spoljnopolitičkog kursa zemlje se najverovatnije neće bitnije menjati, uprkos nekim dramatičnim upozorenjima kako će nova vlada sada biti mnogo više okrenuta Moskvi nego Briselu. Kao razlog za takva upozorenja navode se neka kadrovska rešenja u vladi, pre svega Aleksandar Vulin na mestu ministra odbrane i Nenad Popović kao ministar bez portfelja. „Zato i upozoravamo da je loše imati premijera koji na neki način beži od političkih tema“, kaže Đorđe Pavićević. „Posebno jer nas čekaju neke vruće teme, naročito u procesu pregovora sa Evropskom unijom gde će biti potrebno da se donesu neke važne odluke.“

Čedomir Antić ističe da „srpske političke elite, ali i narod, najradije ne bi da se opredele. Mislim da to želi i Vučić, ali to sad više ne zavisi toliko od Zapada koliko od Rusije. Rusija nije spremna da previše uđe na ovu teritoriju i oni imaju vrlo sofisticirane ciljeve u svom regionu. Zato se plašim da ako dođe do bankrota te politike da mi nemamo ideju šta raditi u tom slučaju“.

Na sličnu opasnost upozorava i Dejan Anastasijević, koji kaže da odluke o tome svakako neće donositi Ana Brnabić, već Aleksandar Vučić. „Ali i ta politika sedenja na dve stolice će morati vrlo brzo da se razreši“, kaže Anastasijević. „Dalje održavanje ove pozicije postaje sve opasnije za Vučića, zato jer postoji mogućnost da se te dve stolice razmaknu i da on prosto tresne između njih.“