Izbor premijerke – stvar forme

„Niko neće da dovodi u pitanje kvalifikacije Ane Brnabić za funkciju šefa vlade“, piše minhenski dnevnik Zidojče cajtung: „Ova 42-godišnjakinja je svestrano obrazovana, tečno govori engleski, ima iskustvo u privredi i politici kao i u ophođenju sa građanskim grupama. No, Brnabićeva je – i tu u Srbiji neki počinju da sumnjaju – takođe i žena, pa uz to još i lezbejka. Balkanska država dosada nije imala ni jedno ni drugo na čelu vlade. I tako je njeno nominovanje izazvalo veliku medijsku pažnju i to ne samo u Srbiji.“

„Brnabićeva nema moć u rukama, ni u stranci ni u parlamentu, i zato je to politički slaba premijerka, rekao je politikolog Slobodan Antonić za N1, i dodao da Vučić i kao predsednik ima faktičku vlast. Njen izbor za premijerku važi kao stvar forme (...) a Vučić je naložio da se najavi da će članovi stranke SNS koji ne budu glasali za nju – biti po hitnom postupku izbačeni iz stranke“, piše Zidojče cajtung.

List Handelsblat (Diseldorf) prenosi da je „Buduća šefica srpske vlade Ana Brnabić jasno stavila do znanja kritičarima njene seksualne orijentacije da nihove izraze netrpeljivosti neće udostojiti komentara. Nominacija ove 41-godišnjakinje koja ne krije da je lezbejka izazvalo je kritike vladajuće koalicije i antihomoseksualnih grupa u balkanskoj zemlji u kojoj tradicija ima važnu ulogu.

Švajcarski dnevnik Lucerner cajtung piše da se „buka oko prve žene na čelu vlade, koja pri tome ne krije da je lezbejka, malo utišala; Ana Brnabić odbija da reaguje na izveštaje o njenoj seksualnoj orijentaciji. Koncentrišem se na moj rad, rekla je, i s tim su se pomirili njeni brojni protivnici, ali ne i nacionalisti, stari socijalisti, pravoslavni kler kao i veliki deo naroda. Prema jednoj aktuelnoj studiji, polovina upitanih Srba i danas smatra da je homoseksualnost bolest.“

„Brnabićeva želi da ubrza približavanje Evropskoj uniji. Pristupni pregovori sa Briselom su proteklih godina stalno zapinjali, najčešće zbog nedostatka volje u redovima srpskog pravosuđa i borbi protiv korupcije, kao i zbog premale spremnosti da se reši kosovsko pitanje. Tu EU traži da Srbija prizna svoju nekadašnju južnu pokrajinu koja je 2008. godine postala samostalna“.

Ovaj list se osvrnuo i na ulogu Zorana Vulina kao ministra odbrane i primećuje da „Vulin važi kao odlučan protivnik politike Zapada i NATO na Balkanu. Ali, i među kosovskim Albancima on važi kao neprijatelj. Mediji prenose da je ambasador SAD vršio jak pritisak da se Vulin ne nominuje za tu funkciju, jer se u slučaju da se to učini računa sa jačanjem ruskog uticaja u Srbiji. Predsednik Vučić je demantovao te glasine“, piše Lucerner cajtung.

Priredio: Saša Bojić