Fluidne granice
15. januar 2019.
Predsednik Iljir Meta, koji pripada opozicionom taboru, kategorički odbacuje Raminu inicijativu i odbija da potpiše Čakajevo imenovanje.
Rama bi hteo da istera stvar do Ustavnog suda. Posle jednog sastanka sa najvišim funkcionerima svoje Socijalističke partije, on je na Tviteru poručio: „Do tog dana, koji će uskoro doći, ja ću de jure preuzeti tu ulogu“.
No, odluka Ustavnog suda će možda i da se razvlači jer se trenutno zbog masovne provere sudija i državih tužilaca, tzv. Veting-procesa, taj sud zapravo sastoji od samo jedne sutkinje. Svi drugi su ili podneli ostavke ili dobili otkaze jer nisu mogli da bez ostatka iznesu navode o poreklu svoje imovine.
„Neiskusan“ i „neodgovoran“
Meta u obrazloženju svoje odluke navodi da je Čakaj neiskusan „u stranačkoj politici, upravi, diplomatiji i državnim strukturama.“ I zaista, albanska javnost o njemu zna vrlo malo. Studirao je – kako piše u Vikipediji – u Belgiji i na Sorosevom univerzitetu u Mađarskoj. Pre nego što je u leto prošle godine postao zamenik ministra spoljnih poslova, radio je kao politički savetnik premijera.
No, za predsednika nije problem samo meteorski uspon mladog Čakaja. Predsednik tvrdi da se Čakaj zalaže za razmenu teritorija između Srbije i Kosova. Albanski predsednik se pozvao na jedan intervju zamenika ministra spoljnih poslova za kosovsku televiziju „Kljan Kosova“, gde je Čakaj rekao da se promena granica koncipira „u okviru opštih korekcija koje se upravo dešavaju na Zapadnom Balkanu“.
Temu menjanja granica su prvi put u leto 2018. izneli predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić. Tu ideju podržavaju SAD, dok joj se Nemačka protivi, baš kao i albanski predsednik Iljir Meta i dosadašnji ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati.
Direktna komunikacija
Premijer Rama se još nije izjasnio o tom predlogu, ali on je dobar prijatelj Hašima Tačija. Njegovo ćutanje mnogi tumače kao naklonost za predlog izmene granica, a poslednje izmene u njegovom kabinetu – gde pored Čakaja, sa Kosova potiče i ministarka obrazovanja Besa Šahini – tumače kao politiku stvaranja albanske političke unije.
Rama takve pretpostavke odbacuje: „Nisam imenovao Čakaja zato što je sa Kosova, niti zato što je mlad, već kao evropskog, politikom oduševljenog, i znanja željnog, Albanca“, rekao je on u četvrtak (10.1.) na novogodišnjem prijemu za ambasadore akreditovane u Albaniji.
Rama je na tom skupu najavio i „političku i direktnu komunikaciju u regionu, pre svega sa Kosovom, ali i sa svim drugim zemljama, sa Albancima u Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji“.
Ukidanje graničnih kontrola
Neposredna posledica te politike biće ukidanje graničnih kontrola između Kosova i Albanije. Odgovarajući sporazum potpisan je 29. decembra 2018, da bi prvi zajednički granični kontrolni punkt bio otvoren u prisustvu kosovskog premijera Ramuša Haradinaja. Na proleće bi trebalo da budu ukinute sve granične kontrole.
U utorak (15.1.) je u Draču, na 117 kilometara vazdušne linije od kosovsko-albanske granice, otvoren carinski kontrolni punkt Republike Kosova. Rama je bio lično prisutan. Na proleće bi granične kontrole između Kosova i Albanije trebalo da budu ukinute.
Nema „Velika Albanije“?
Srbija je zabrinuta zbog svega toga. „Politička odluka o ukidanju granice između Kosova i Albanije očito vodi stvaranju Velike Albanije“, rekla je srpska premijerka Ana Brnabić pre nekoliko dana u Beogradu.
No, kao je nemačka vlada u jednom ranijem odgovoru na upit poslaničke grupe Alternativa za Nemačku (AfD) saopštila, ideja političkog ujedinjenja svih etničkih Albanaca u jednoj državi nema podršku. Za to je, kažu, samo opoziciona kosovska stranka Vetevendosje.
Ukidanje granice između Kosova i Albanije je za vlade tih zemalja samo prirodan razvoj kojem se teži i u okviru sporazuma CEFTA. No, to bojkotuju Srbija i Bosna i Hercegovina – otkako je Kosovo uvelo carine na proizvode iz tih zemalja. A pošto Kosovo kao uslov za ukidanje carina traži priznanje svoje nezavisnosti, države su posegle za bilateralnim rešenjima.
Isto to Rama želi da postigne i sa Severnom Makedonijom i Crnom Gorom. Kaže da je razgovarao s premijerom Zaevim i da su dva šefa vlada spremna da uspostave „fluidnu granicu po šengenskom uzoru“. „Mi smo Evropljani kao i vi, i želimo da se među nama krećemo slobodno, kao što to vi činite među vama“, rekao je Rama. I Zaev se u svom novogodišnjem govoru založio za otvaranje granica: „To bi pokrenulo privredni rast i dobro došlo građanima svih zemalja“.