Carine Srbiji – šansa za Albaniju?

Podizanje carina na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine na 100 odsto otvorilo je mogućnost za povećanje izvoza roba iz Albanije za kosovsko tržište. Dosadašnji nivo robne razmene između Albanije i Kosova je nizak, u poređenju sa odnosima između Kosova i Srbije.

Zvanični izvori u Ministarstvu ekonomije i finansija u Tirani navode da je „Albanija u prvih šest meseci ove godine na Kosovo izvezla robu u vrednosti od 85,16 miliona evra“. Istovremeno, vrednost srpske robe izvezene tokom godine na Kosovo iznosi oko 450 miliona evra.

Nove mogućnosti za Albaniju

Da li Albanija može da ispuni zahteve kosovskog tržišta nakon podizanje carina na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine? Doktor Seljami Džepa za DW kaže da će to biti teško ostvarljivo, barem kratkoročno.

„Albanija nema kapacitet da nadoknadi zalihe pšenice i prehrambenih proizvoda koje je Kosovo do sada uvozilo iz Srbije. Srbija je jedan od najvećih evropskih izvoznika pšenice i brašna, ona je čak jedan od prvih deset u svetu. Preko 2.500 srpskih proizvođača izvoze prehrambene proizvode na Kosovo“, kaže Džepa.

On takođe ocenjuje se za se svakako otvaraju nove mogućnosti – tamo gde se stvara praznina zbog carina na srpske proizvode. „Najveći potencijal Albanije je u agro-industrijskim proizvodima“, ocenjuje Džepa.

Albanija je do sada na Kosovo izvozila rude, cement, građevinski materijal, naftu, drvne proizvode i plastiku.

Optužbe na račun Srbije

U Udruženju industrije i Trgovinskoj komori Albanije ocenjuju da bi njihova zemlja trebalo da iskoristi šansu i poveća izvoz na Kosovo. Te dve organizacije podržale su mere Kosova prema Srbiji i Bosni i Hercegovini – kako navode, ne samo zbog mogućnosti povećanja izvoza albanske robe na Kosovo, već i zbog toga „što je Srbija do sada stalno kršila princip reciprociteta“.

Nikolin Jaka, predsednik Trgovinske i industrijske komore u Tirani za DW kaže: „Srbija sve vreme lobira protiv priznavanja Kosova, a sa druge strane se buni kada Kosovo reaguje“. Srbija godinama blokira upotrebu elektr-dalekovoda od 400 kilovata između Kosova i Albanije. Ona ometa i evropski projekat za izgradnju zajedničke električne mreže na Zapadnom Balkanu i šire“, tvrdi Jaka.

On smatra da bi Priština i Tirana što pre trebalo da potpišu ugovore o olakšanju trgovinskih odnosa između te dve zemlje. „Što pre bi trebalo ukinuti administrativne prepreke za uvoz i izvoz, kao i administrativne prepreke na carinskim prelazima. Zatražili smo od Vlade premijera Edija Rame da ukine i tarifu od deset odsto na proizvode koje se prevoze preko ’Nacionalnog puta’ (autoput Priština-Tirana)“, objašnjava Jaka.

Devet sporazuma Albanije i Kosova

Promene u odnosima između Kosova i Albanije započele su u ponedeljak (26.11.) na sastanku u Peći, gde su Vlade Kosova i Albanije potpisale devet sporazuma o privrednoj saradnji. Ti sporazumi predviđaju između ostalog i povećanje trgovinske razmene kroz ukidanje nepotrebnih prepreka. Izvori iz Vlade Albanije navode da je takođe potpisan i dokument o strateškoj viziji u odnosima između Kosova i Albanije koji predviđa povećanje zajedničkih napora za učlanjenje tih zemalja u Evropsku uniju do 2025. godine.

Premijer Edi Rama u ponedeljak je izjavio da podizanje carina od 100 odsto bila mera „na koju je Kosovo bilo prinuđeno“. „Srbija profitira od trgovinskih olakšica, a sa druge strane blokira robu sa Kosova. Istovremeno, ona Kosovu neprestano zabija nož u leđa, jer sve vreme vodi kampanju za povlačenje priznavanja Kosova i pokušava da ga ometa gdegod stigne“, ocenio je Rama. „Podizanje carina na 100 odsto nije dakle ekonomska mera, već politički odgovor na ponašanje Srbije.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android