Evropsko prvenstvo pod lošom zvezdom

EURO 2020 se završio dramatičnim i uzbudljivim finalom između Italije i Engleske. No, već odavno je bilo jasno da ovaj turnir, uprkos slikama slavlja, na kraju neće biti bezbrižna letna bajka.

Bilo je to jasno mnogo pre nego što je pandemija prestrašila čovečanstvo. Sama ideja o panevropskom fudbalskom festivalu naišla je na vrlo malo odobravanja.

Tadašnji predsednik UEFA Mišel Platini želeo je da napravi spomenik, a zasigurno i lobira za svoj cilj. Puno domaćina znači puno glasova kada je reč o ponovnom izboru. Uz to još naduvani broj učesnika: 24 umesto 16 nacija, gotovo svaka druga zemlja u Evropi smela je da se bori za titulu na završnom turniru - posebna zahvalnost pre svega malim savezima koji su ga postavile za predsednika UEFA. Platiniju to nije bilo od koristi. Francuz se 2015. spotakao o korupcijski aferu. A EURO 2020 od početka nije bio pod srećnom zvezdom.

Bez obzira na pandemiju

A onda je došla korona. Brzo je odlučeno da se održavanje prvenstva odgodi za godinu dana - smatralo se da nema alternative. No, ubrzo se smatralo da nije bilo alternative sledećem: ove godine prvenstvo mora biti održano pa nek bude šta bude. Uključujući zahtev UEFA gradovima domaćina o tome da moraju ispune da minimalnu kvotu publike. Bilbao i Dablin ih nisu mogli ili nisu želeli da ga ispune - s obzirom na broj zaraženih. Ostatak od prvobitnih dvanaest domaćina su više-manje dobrovoljno prihvatili tu nemoralnu klauzulu.

UEFA se ponovno našla na udaru kritika. Uz to, i dalje držeći panevropske ideje, povezane sa svim tim putovanjima.

Ostaje i sporna odluka da se nastavi utakmica između Danske i Finske uprkos tome što je Eriksen imao težak problem sa srcem, kao i odnos prema zastavama i osvetljenju minhenskog stadiona u duginim bojama, simbolu tolerancije i protiv diskriminacije. UEFA nije pokazala bilo kakav osećaj za situaciju.

Umesto da moderira i objašnjava - Platinijev naslednik Aleksander Čeferin potpuno je bio nestao, do pred sam kraj Evropskog prvenstva.

Gubitnici Evropskog prvenstva: Lev i UEFA

Evropska fudbalska federacija veliki je gubitnik ovog Evropskog prvenstva - uz nemački tim i sada već bivšeg selektora Joahima Leva. Sa njegovim kukavičkim fudbalom nije se mogao ostvariti uspeh. Evropsko prvenstvo je jasno pokazalo da je Levovo vreme prošlo.

Ono što je pozitivno jeste kvalitet igre mnogih timova na terenu. Neosonvanim su se pokazala strahovanja da bi veliki broj učesnika mogao dovesti do velike razlike u kvalitetu. Uzbudljive igre više su bile pravilo nego izuzetak. Plej-of utakmice imale su osam produžetaka i četiri izvođenja jedanaesteraca.

Hrabrošću do titule

I – neka Nemački fudbalski savez pripazi! - hrabrost je nagrađena. Evropski prvaci iz Italije impresionirali su ofanzivnim duhom i kreativnošću. Selektor Roberto Mancini vratio je svoje Azure na vrh. A njegov polufinalni protivnik Luis Enrike usudio se da ne uzme ni jednog profesionalca iz Real Madrida. To je zapravo "No Go" u Španiji. Sada Enrike za to više ne mora da se pravda.

Dali li je ovo onda bio dobar EURO 2020 ili loš? Na ovo pitanje se ne može odgovoriti. Bio je to tračak nade, korak natrag u normalu, u vreme kad niko ne zna koliko će snažan biti mogući četvrti talas pandemije u Evropi i kolika će biti uloga Evropskog prvenstva u tome. Turnir je uneo promjenu u pustoš svakodnevnog života s još uvek brojnim ograničenjima.

Ostaje nada da se utakmice na stadionima u Budimpešti i Londonu, na kojima je bilo i do 60 000 ljudi, neće pokazati kao izvori zaraze kao utakmica Lige šampiona između Bergama i Valensije u februaru 2020. Jer, to bi onda bila prevelika cena.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu