Evropski entuzijazam i „usputni“ balkanski problemi
17. februar 2020.
Neformalni sastanak novog rukovodstva EU institucija sa liderima zemlja Zapadnog Balkana poslužio je za upoznavanje aktera i opipavanje pulsa politike proširenja koja se se nakon godina preživljavanja i blokada nalazi u procesu reanimacije.
„Promenili smo metodologiju koja bi sad trebalo da obnovi poverenje na obe strane i uspostavi kredibilnu perspektivu ulaska u EU", ocenila je pred sastanak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Fon der Lajen i domaćin radne večere, predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, izneli su zajedničku poziciju da je približavanje Zapadnog Balkana EU geostrateški interes obe strane i da će kao takav biti prioritet EU institucija.
„Razgovaraćemo o načinima za produbljivanje partnerstva EU i Zapadnog Balkana. Potvrdićemo evropsku perspektivu regiona i dati jasne smernice o neophodnom napretku u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala", kaže Mišel.
„Tim EU" na ovom sastanku predstavljao je i premijer Hrvatske Andrej Plenković, kao lider zemlje koja trenutno predsedva Savetom EU.
„Postoji entuzijazam unutar EU da se tema Zapadnog Blakana pozicionira visoko na dnevi red EU institucija", kaže Plenković. On smatra da će u ovom periodu važnom za politiku proširenja i Zapadni Balkan upravo Hrvatska ostaviti „pozitivno političko nasleđe" svojim susedima.
„Nakon 20 godina od prvog samita u Zagrebu, mi smo ponovo snažnio stavili na dnevni red najviših institucija EU pitanje jugoistoka Evrope, proširenja i podršku hrvatske susednim držvama na njihovom putu ka EU", kaže Plenković.
Premijer Hrvatske najvljuje za naredne mesece i dodatno angažovanje Grčke, Italije i Austrije u organizaciji sastanaka EU Zapadni Balkan na najvišem nivou kao i nastavak komplementarnosti Berlinskog procesa sa procesom prstupanja Uniji.
Mnogo toga će u Evropi biti okrenuto Balkanu
Otvarnje pregovora sa Skopljem i Tiranom pre majskog samita EU Zapadni Balkan, samit u Zagrebu kao prekretnica politike proširenja, češći sastanci EU lidera sa predstavnicima Zapadnog Balkana i sveobuhvatni investicioni plan za jačanje regionalne ekonomije- pounude su i očekivanja koje je EU stavila na sto tokom radne večere u Briselu.
Sa svoje strane, lideri šest zapadnobalkanskih zemlja ocenjuju da EU pokazuje iskreni i obnovljeni entuzijazam kada je reč o Zapadnom Balkanu
Takav evropski stav, očigledno, odmah se odrazio i na odnose za „balkanskim stolom".
„Veoma je važno što smo videli iskrenu posvećenost najviših zvaničnika EU napretku celog regiona kao i želji da ljudi koj žive na Zapadnom Balkanu osete blagodeti pristupanja EU", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sa konstatacijom srpskog predsednika da ovoga puta nije bilo svađa niti prepirki među susedima i da je će „mnogo toga u Evropi biti okrenuto Balkanu" u narednom periodu složio predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić.
„Atmosfera je bila dosta pozitivna. Prisustvovao sam ranije sastancima u sličnim formatima koji su znali izgledati dosta beznadno i depresivno. Čini mi se da sad nova admistracija EU želi da pokaže da je sposobna da preuzme aktivniju geopolitičku ulogu, ako ne u celom svetu onda u okruženju i na samom evropskom kontinetu", kaže Komšić.
O bilatrelnim problemima „samo usput"
Da se priča o „balkanskoj večeri" u Briselu ne završi samo na entuzijazmu i dobrim namerama pobrinuli su se novinari koji su regionalnim liderima, odmah posle briselskog deserta i kafe, servirali pitanja o gorućim blateralnnim problemima u regionu.
Predsednik Kosova Hašim Tači kaže da se tokom večere pominjao nastavak dijaloga i izbor novog Specijalnog izaslanika za pregovore Srbije i Kosova.
„Kosovo je nezavisna i suverena država. Ko god bude bio imenovan treba da tretira Kosovo kao suverenu državu. U suprotnom, neće imati smisla angažovanje te osobe", kaže Tači.
Pored Beograda, Tači je „pecnuo" i Brisel konstatacijom da je uloga EU u dijalogu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova „važna", a da je uloga SAD „nezamenjiva".
Predsedavajući Predsedništvom BiH Željko Komšić kaže da je o varnicama na liniji Beograd Banja Luka Sarajevo zbog odluke Ustavnog suda BiH o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem Republike Srpske „samo usput" popričao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Nemojte misliti da je Milorad Dodik toliko važan ovde u Briselu i da se neko baš toliko obazire na njega", kaže Komšić.
Na istu temu, predsednik Srbije ponavlja da podržava intergritert BiH, kao i RS u okviru BiH i dodaje da mu „ne pada na pamet da deli packe Miloradu Dodiku".
Kada je reč o odnosima Beograda i Podgorice, zategnutih zbog donošenja crnogorskog Zakona o crkvenoj imovini, Aleksandr Vučić kaže da je u Briselu „malo, ali ništa suštinki" razgovarao sa predsednikom Milom Đukanovićem.
Crnogorski predsednik ocenjuje da je njegova država u stanju da rešava probleme u duhu evropske prakse i odoli verskim i nacionalnim sukobima.
„Da li imamo uvek dobru saradnju u susedima - ne. U regionu se vodi oštar politički duel između politika koje zaustupaju evropsku budućnost i politiku koja želi da zadrži Balkan na antievropskom koloseku", kaže Đukanović.
Turbulentno „sletanje" u EU
U Briselu je na dan zakazane večere lidera EU i Zapadnog Balkna bilo nevreme praćeno jakim vetrovima što je delegacije sa Zapadnog Bakana dovelo u situaciju neprijatnog i turbulentnog sletanja na briselski aerodrom.
To je poseban utisak ostavilo na premijera Albanije Edija Ramu i šefa diplomatije Severene Makedonije Nikolu Dimitrova. Obojica su napravili paralele između turbulentnog sletanja u Brisel i procesa pristupanja EU.
„Svima nam nije bilo lako da sletimo danas u Brisel. To je signal da i „spuštanje" za nas neće biti lako", ocenio je Rama.
Dimitrov kaže da je avion u kome je on bio uspeo da sleti tek iz četvrtog puta.
„Morali smo zbog vremena da napravimo tri kruga i bilo je dosta potresa. Nadamo se da ćemo posle tri neuspešna pokušaja četvrti put uspeti da otvorimo pristupne pregovore sa EU", izjavio je Dimitrov.
Prema onome što se moglo čuti nakon večere lidera EU i Zapadnog Balkana prognoza za 2020. godinu najavljuje razvedravanje nad Zapadnim Balkanom i u oblasti politike proširenja. Ipak, imajući u vidu iskustva sa ranijim sličnim prognozama ne bi trebalo odmah baciti kišobran i staviti naočare za sunce. Vreme, baš kao i politika, nade i obećanja znaju da budu varljivi.