Kontrolom oružja do članstva u EU
31. januar 2020.
U tzv. Svetskoj sali nemačkog Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu nekada se brojao novac. To je, naime, do kraja Drugog svetskog rata bila glavna zgrada Nemačke centralne banke (Reichsbank).
U petak (31.1.) se u istoj dvorani nije brojao novac, već ilegalno oružje. A njega je u zemljama Zapadnog Balkana u opticaju još uvek mnogo.
Još mnogo ilegalnog oružja
Organizatori Konferencije o kontroli streljačkog oružja, pri čemu se misli na ručno vatreno oružje poput pušaka, automatskih pušaka i pištolja, navode da na području zemalja Zapadnog Balkana, trenutno ima „između tri i šest miliona“ takvog oružja u opticaju. To su podaci kojima barata Europol.
Šta to konkretno znači jasno je kada se pogleda na interaktivnu kartu Organizacije za kontrolu ručnog oružja u jugoistočnoj i istočnoj Europi (SEESAC). Ona je prepuna crvenih tačaka koje označavaju gotovo svakodnevne incidente s vatrenim oružjem, u najvećem broju slučajeva ilegalnim.
Teroristički napad u Parizu kao katalizator
I zemlje Evropske unije se već godinama suočavaju s poplavom ručnog vatrenog oružja sa Balkana. Prekretnica u percepciji te problematike dogodila se u novembru 2015. kada su islamistički teroristi u seriji napada u Parizu ubili 130 osoba. Kasnija istraga pokazala je da jedan deo tog vatrenog oružja stigao s Balkana.
Zato je, tada tek izabrani predsednik Francuske Emanuel Makron u junu 2017. na Konferenciji EU-Zapadni Balkan u Trstu predložio da Francuska preuzme inicijativu u pojačanoj borbi protiv ilegalne trgovine ručnog oružja sa Balkana. Toj inicijativi pridružila se i Nemačka, a rezultat je akcioni plan donesen na konferenciji u Parizu krajem 2018. godine.
Današnja konferencija u Berlinu trebalo je da posluži za neku vrstu rekapitulacije do sada postignutog. A prema rečima prisutnih, postignuto je mnogo. Francuski ministar spoljnih poslova i, uz nemačkog kolegu Haika Masa domaćin konferencije, Žan-Iv Ledrijan govori o „prvim rezultatima na operativnom nivou“, ali i „jakoj volji partnera“ u zemljama Zapadnog Balkana. On je ocenio da uspehu projekta doprinosi i činjenica da se u njegovo rešavanje krenulo zajednički, tj. da su u projekat od samog početka, osim zemalja Zapadnog Balkana, bili uključeni i predstavnici EU, NATO i Ujedinjenih nacija. Ledrijan je naglasio da se prvenstveno radi o povećanju bezbednosti kroz borbu protiv organizovanog kriminala.
Produbljivanje saradnje
Ali zanimljiva je i još jedna komponenta. „Drugi, politički cilj ove inicijative jeste jačanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana koje su redom kandidati za članstvo u Evropskoj uniji“, rekao je francuski ministar spoljnih poslova. Ta saradnja, nastavioje , otvara prostor i za jačanje saradnje na ostalim područjima. Drugim rečima, zajednička borba protiv krijumčarenja oružjem jeste i neka vrsta institucionalne i operativne pripreme za saradnju na EU-nivou i buduće članstvo.
I komesarka EU za unutrašnja pitanja Jilva Johanson naglasila je da je problem nekontrolisane trgovine oružjem ono što se oseća u svim delovima Evrope, pa i u Skandinaviji. I ona bolju kontrolu oružja vidi kao neku vrstu pripreme za buduću dublju saradnju sa EU, ali i kao nešto što će imati propratni efekat na suočavanje sa problemima povezanim s krijumčarenjem oružja, poput borbe protiv ilegalne migracije.
U sličnom tonu nastavio je i novi komesar za proširenja Oliver Varhelji koji je rekao da su uspesi u ostvarivanju akcionog plana dokaz da se saradnja može produbiti i na drugim područjima. „Bezbednost je važan element vizije za region Zapadnog Balkana. bez toga nema ni ekonomskog napretke i zato je borba protiv kriminala tako važna“, rekao je mađarski političar.
On se u istom dahu osvrnuo i na proces proširenja reformi kojeg će, kako je naglasio, započeti već sledeće nedelje. Cilj je otvaranje pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom koji su stavljeni na led prošle jeseni na zahtev Francuske. Varehelji je izrazio nadu da će taj proces biti deblokiran i pre Samita EU-Zapadni Balkan koji se u maju održava u Zagrebu.
Uništavanjem kalašnjikova do članstva u EU
Domaćin konferencije Haiko Mas naveo je i neke konkretne primere saradnje na terenu, među koje spada i specijalna obuka za borbu protiv krijumčara oružja za 1.500 policajaca iz Bosne i Hercegovine. „Evropska unija i zemlje Zapadnog Balkana imaju istu bezbednosnu agendu i toga smo svesni, ne samo zbog onoga što se dogodilo u Parizu“, rekao je Mas.
On je istakao i da ga raduje „pojačana saradnja zemalja Zapadnog Balkana“ u ostvarenju akcionog plana protiv prodaje ilegalnog oružja, ali nije zaboravio ni da tu ubaci i komponentu perspektive članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU.
„Zajednička borba protiv krijumčara oružja je katalizator na putu u EU“, zaključio je Mas. Dakle: svaki zaplenjeni i uništeni kalašnjikov predstavlja jedan mali korak na putu ka punopravnom članstvu.