Evropska misija Makrona u Moskvi

Kaže se da se "ne puca dok se razgovara" i u tom slučaju je poseta Emanuela Makrona Moskvi barem dobijanje na vremenu. On ne putuje samo kao predsednik Francuske: ta zemlja trenutno predsedava Savetom EU što poseti Makrona daje dodatni legitimitet diplomatskih napora svih članica Unije.

Isto tako danas nemački i francuski ministri spoljnih poslova, Analena Berbok i Žan Iv Ledrijan putuju u Kijev kako bi još jednom pokazali solidarnost EU s Ukrajinom. Sledeće sedmice će i Moskvu (15.02) i Kijev (14.02.) posetiti i nemački kancelar Olaf Šolc kako bi se nastavili razgovori i potraga za rešenjem koje bi deeskaliralo napetost.

Iz ureda francuskog predsednika se naglašava kako je Makron u proteklim danima više puta telefonirao s Putinom i čini se da on razgovara s Kremljem više nego bilo koji drugi evropski čelnik. Francuske diplomate iz toga zaključuju kako Putin ipak nije baš potpuno nesklon razgovorima s Evropljanima, uprkos izjavi da on ima šta da razgovara samo s američkim predsednikom Bajdenom.

Mora se razgovarati

Ipak, francuski predsednik se ne nada nekakvim spektakularnim rezultatima već i zbog toga što bi lako mogući neuspeh bila municija francuskoj opoziciji jer je tamo već počela predizborna bitka. Makronov cilj je više puta ponovljena tvrdnja kako se "nikad ne sme prekinuti dijalog s Rusijom". I to na svim nivoima: kroz NATO, kroz OEBS, kroz Normandijski format gde su Francuska, Nemačka, Rusija i Ukrajina, a naravno da je tu i EU. "Moramo sve te oblike komunikacije iscrpeti do krajnjih granica", upozorio je Makron, kako bi se ostvarila ne samo sigurnost na granici s Ukrajinom, nego i čitave Evrope.

Odnos Emanuela Makrona i Vladimira Putina se u proteklim godinama bitno promenio: na početku se Makron još trudio da impresionira Putina pompeznim pozivom u dvorac Versaj ili u letnjikovac francuskog predsednika na Mediteranu, ali to nije ostavilo neki poseban utisak na ovog ruskog predsednika, tako da nikad nije došlo do ozbiljnijeg dijaloga o strukturi evropske sigurnosti.

Makron je naučio rusku lekciju

Glavna urednica "Le Monda" Silvi Kaufman misli da je francuski predsednik naučio lekciju: "S jedne strane je to šarmiranje Makrona vladara Kremlja razljutilo neke partnere u Evropi, a s druge je spektakularno porasla ruska volja za postizanje svojih ciljeva - čak i na štetu interesa Francuske", piše u svom komentaru. Poslednja kap je svakako bila najava odlaska ruskih plaćenika, takozvane Grupe Vagner u Mali gde je francuska vojna intervencija ionako već u dovoljno velikim nevoljama.

Utoliko Makron sad već bez okolišanja Rusiju proglašava "destabilizirajućom silom" koja hibridnim napadima ugrožava praktično sve bivše republike Sovjetskog Saveza, što je ozbiljna kriza za sigurnost čitave Evrope. Pariz je u novembru još jednom zapretio "ozbiljnim posledicama" ako Rusija otvoreno napadne Ukrajinu. Time Francuska takođe želi da ućutka kritike kako je "previše mekana" ili čak spremna da sarađuje s Moskvom i kako već tako stvara još dublji jaz između članica Unije.

Utoliko i Makron naglašava kako po tom pitanju vlada sloga pre svega s Berlinom. Francuska predsedava Savetom EU, Nemačka trenutno predsedava G7, a povrh toga Poljska u ovom mandatu predsedava OEBS-om - dakle svaka ima svoj forum u kojem mogu delovati na smirivanju stanja.

Ko šta pita Evropljane?

No čitav niz zemalja Unije, naročito one koje su u blizini Rusije nisu zadovoljne jer smatraju da ih es ništa ne pitaju u toj krizi. Tu je i nemački kancelar spreman da pomogne tako da su predsednici Baltičkih država pozvani u Berlin na sastanak, pre nego što Šolc otputuje u Kijev i Moskvu. No i francuskim diplomatima je jasno: kriza je počela, a može se završiti samo na jednom mestu - u Moskvi.

Cilj ovog putovanja francuskog predsednika je i želja da pokaže kako i bi Evropljani trebalo da imaju pravo da nešto kažu u krizi na njihovoj istočnoj granici, smatra Tara Varma iz Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose. U osnovi, za Francusku se tu radi o suverenosti Evrope i tu je francuskom predsedniku podjednako važno da ojača poziciju EU kao i da sprečiti rat.

Jer i Pariz je pokazao kako "ozbiljne posledice" ne znače samo ekonomske nego i još ozbiljnije sankcije: jasna poruka Moskvi je i slanje francuskih jedinica u Rumuniju kako bi osnažio tamošnju prisutnost snaga NATO. Hoće li Putin ozbiljno shvatiti i te mere Francuske i čitavu Evropsku uniju - to je egzistencijalno pitanje čitave Evrope.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.