"Evropa nije započela razgovor o granicama"
15. avgust 2018.
DW: Šta se desilo sa Ahtisarijevim planom za Kosovo?
Kaj Zauer: Taj plan nije osmišljen samo za Kosovo, nego za ceo region. Možda ste upoznati sa sličnim planovima, kao što su Erdutski sporazum za Hrvatsku ili Ohridski plan za Makedoniju i naravno Dejtonski sporazum. Međutim, svi ti mirovni sporazumi su imali mane. Bilo je veoma teško da se sprovedu. Smatram da je Ahtisarijev plan bio najbolji ukoliko ga uporedite sa bilo kojim drugim planom u regionu – ironija je što Savet bezbednosti UN nije prihvatio plan zbog jedne članice. Ahtisari je pažljivo sastavio plan zajedno sa nekoliko međunarodnih institucija - Savetom Evrope, Venecijanskom komisijom (za ustavne aspekte plana), OSCE i sa Ujedinjenim nacijama (za pitanja manjina i ljudskih prava). Stoga, plan je sveobuhvatan i politički uravnotežen, i podržale su ga sve osim jedne članice Saveta bezbednosti.
U ljudskoj prirodi je da ponekad morate da čekate 10, 20 ili više godina dok ne prihvatite nešto što ste isprva odbacili. Pokušavate druge načine, gubite puno vremena i resursa, podbacite i na kraju se vratite na prvobitnu ideju. Neki aspekti Ahtisarijevog plana mogli bi biti iskorišćeni u budućnosti.
Menjanje granica ili razmena teritorija nije bio deo Ahtisarijevog plana. Zbog čega se sada govori o tome na Balkanu?
Istina je da se razgovara o tome. Međutim, to nije bilo deo Ahtisarijevog plana zašto što to niko nije želeo. Razgovor o promeni granica je osetljiv i sa sobom nosi rizike. Ni međunarodna zajednica ni predstavnici evropskih institucija nisu pokrenuli razgovor o toj mogućnosti. Bila je to više lokalna debata. Smatram da moramo biti veoma pažljivi u razmatranju ove ideje. Ono što je jasno jeste da moramo da radimo zajedno - EU, SAD i druge zainteresovane strane kako bismo priveli kraju pitanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. Obe zemlje žele da se pridruže EU, što nije moguće dok ne reše bilateralna pitanja.
Vašington i Brisel se ne izjašnjavaju u javnosti. Da li su Vašington i Brisel napustili svoju prethodnu politiku nedvosmislene podrške suverenitetu Kosova i teritorijalnom integritetu?
To je pitanje na koje ne mogu da dam odgovor. Trebalo bi da pitate predstavnike EU ili Vašingtona. Ono što sam primetio jeste da je Zapadni Balkan ponovo tema o kojoj mi moramo da raspravljavamo. To nije trebalo da bude tako, ali nećemo da bežimo od svoje odgovornosti, pogotovo kada su u pitanju zemlje kojih se ovo tiče. Dakle, mislim da će se diskusija nastaviti na jesen, kada se ljudi vrate sa godišnjeg odmora, i možda se tada dobije neki odgovor.
Da li nastavljate da radite na pitanju Balkanu? Postoji li neki plan za Zapadni Balkan?
Pratim dešavanja u regionu. Smatram da se međunarodni fokus vraća na region Zapadnog Balkana iz nekoliko razloga. Uključeno je više igrača. Verovatno ste primetili da je objavljeno nekoliko studija i članaka na ovu temu. Izdvojio bih jedan koji je objavio Institut Istok-Zapad, sa nekoliko zanimljivih preporuka upućenih američkoj administraciji.
Da, bila sam prisutna kada su predstavili studiju. Međutim, tamo niko nije govorio o „promeni granica”.
Da, mnogi autori i stručnjaci koji su pažljivo proučili situaciju, izrazili su svoju uzdržanost i zagovarali oprez kada se govori o promeni granica. Prema ovoj studiji, promena granice nije baš popularno rešenje.
Postoji li plan UN za Kosovo?
Uticaj UN je ograničen. UN su izvršioci odluka, a ne donosioci. Države članice donose odluke, a UN ih sprovodi. UN su formalno vezane Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, usvojenom 1999. Međutim, kao poreski obveznik UN mogao bih da se zapitam da li je dobro da se oskudni resursi UN troše za sprovođenje ove rezolucije i održavanje mirovne misije UN na tom području. Na Kosovu nam godinama nije trebala mirovna operacija UN. Mirovna misija UN sama po sebi nije model rešavanja problema na Kosovu - to bi trebalo da rade Evropske institucije.
*Kaj Zauer je stalni predstavnik Finske pri UN. Od 2003. do 2004. je bio viši savetnik Harija Holkera u UNMIK-u, a 2004-2005. šef istraživačkog tima strateške analize UNMIK. Naredne dve godine je bio viši savetnik specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija za vreme misije UNOSEK u Beču.