Evropa je naučila lekciju

Napadom Nemačke na belgijski grad Lijež 4. avgusta 1914. godine počeo je Prvi svetski rat u zapadnoj Evropi. Upravo na tom mestu gde su pale prve vojne i civilne žrtve Velikog rata, tačno sto godina kasnije okupili su se predstavnici kraljevskih porodica i šefovi država i vlada preko 20 zemalja koje su učestvovale u krvavim sukobima. Iako tada na različitim stranama, ovoga puta svi su bili jedinstveni u poruci da je skupo plaćena lekcija iz dva svetska rata naučena i da je u Evropi i svetu neophodno sačuvati i ojačati mir, solidarnost,demokratiju.

Svečanu ceremoniju u Savezničkom memorijalnom centru „Cointe“ u Liježu otvorio je belgijski kralj Filip, prisećajući se reči svog pradede, kralja Alberta, koji je na dan kada je pre 100 godina Belgija dobila ultimatum Nemačke poručio: „Ako su sve naše nade izdane, ako smo primorani da se odupremo invaziji na našu zemlju i branimo naše domove, onda će nas ta obaveza, koliko god bila teška, zateći naoružane i spremna na najveće žrtve.“

Ko je tada mogao i da pretpostavi da se svet nalazi na početku rata u kome je poginulo oko 16 miliona ljudi, 20 miliona je ranjeno, a još deset miliona je prognano iz svojih kuća. Samo u Belgiji, koja je do kraja rata ostala faktički neutralna, poginulo je oko 41.000 belgijskih vojnika i 23.000 civila. „Rat je apsurd i nedostojan je ljudske rase. On je rezultat nedostatka dijaloga, tolerancije, inteligencije i kreativnosti“, čulo se sa govornice u Liježu, ali i činjenica da smo nažalost i danas svedoci takvih događaja u svetu.

Nekadašnji neprijatelji danas ujedinjeni kao prijatelji i saveznici

Istoga dana kada je 1914. godine Nemačka izvršila invaziju na Belgiju, Velika Britanija je, kao garant nezavisnosti Belgije, objavila rat Nemačkoj. U ime britanske kraljice Elizabete II, na ceremoniji u Liježu, na stogodišnjicu ulaska Velike Britanije u Veliki rat, govorio je njen unuk, vojvoda od Kembridža: „Mir u kome danas zajedno živimo kao saveznici i partneri predstavlja više od jednostavnog odsustva krvoprolića. Činjenica da su danas ovde predsednici Nemačke i Austrije, ali i druge nacije koje su nekada bile neprijatelji, svedoči o pravoj moći pomirenja. Ne samo da je rat između nas nezamisliv, već su nekadašnji neprijatelji kroz tri generacije radili zajedno na širenju demokratije, prosperiteta i vladavine prava širom Evrope, i promociji naših zajedničkih vrednosti širom sveta.“

Upravo je nemački predsednik Joakim Gauk, svoje obraćanje na mestu gde su Nemci pre jednog veka, prema njegovim rečima, „potpuno neopravdano napali neutralnu Belgiju“, počeo rečima zahvalnosti Belgijanicima koji su, iako dva puta pod invazijom nemačkih trupa, neposredno posle Drugog svetskog rata pružili ruku pomirenja: „Nismo danas ovde ujedinjeni samo kao predstavnici različitih zemalja, već smo ovde da bi podsetili jedni druge da delimo zajedničku odgovornost na ovom svetu. Mi moramo da budemo aktivni šampioni slobode, vladavine prava, tolerancije, pravde i humanosti. Dva velika rata su nas naučila teške i gorke lekcije. Hajde da pokažemo, ne samo kroz reči i sećanja, već kroz akciju sada i u budućnosti da smo našu lekciju naučili“, poručio je Gauk.

Nikolić: Srbiji više nije mesto u ratovima

Posle komemorativne ceremonije neki od prisutnih šefova država su u pratnji belgijskih domaćina obišli spomen-obeležja i grobove savezničkih vojnika poginulih u Belgiji tokom Prvog svetskog rata. Tako je predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, položio venac na groblju Robermont, na spomen obeležje poginulim i nestalim vojnicima Prvog i Drugog svetskog rata. Nikolić je položio i po jedan cvet na pet grobova srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata koji su sahranjeni na ovom groblju u Liježu.

„Impozantno je sedeti u društvu toliko monarha i predsednika država koji imaju zajedničku ideju i cilj, a to je da svom narodu obezbede bolji život, a svojim državama što veće prijateljstvo u svetu“, poručio je Nikolić. Predsednik Srbije smatra da je danas manja mogućnost za izbijanje slične tragedije nego što je to bilo u vreme početka Prvog ili Drugog svetskog rata. „Međutim, oprez nikad nije na odmet, posebno kod nas koji predstavljamo male države i male narode“, upozorio je Nikolić.

Na pitanje Dojče velea, koje je lekcije konkretno Srbija naučila iz velikih ratova koji razorili evropski kontinent u prvoj polovini 20. veka, Nikolić je odgovorio: „Srbija je naučila da više nema života za bacanje i da je mnogo toga izgubila u oba rata iako je bila na pravoj strani. Posle ratova se nekako dešavalo da naši saveznici pomognu i svojim i našim neprijateljima da brže izađu iz posleratne krize, nego što su pomagali nama. Mi se nismo svrstavali u blok koji bi bio smetnja za druge, nego smo bili sami i svoji. Možda je to bila smetnja. Srbija je izvukla pouku da, kako je rekao vladika Nikolaj: 'Zmiju gladi, ispod nje se vadi', više ne može da ima neprijatelje među velikim državama, posebno onima čije ekonomije mogu mnogo da joj pomognu. Srbija će tako i da nastavi. Nadam se da se nećemo nikada opredeliti ni na jednu stranu, a posebno ne kada dođe do ovako nekih sukoba koji bi mogli da se završavaju jako loše. Srbiji više nije mesto u ratovima zato što, čini mi se, više nema šta ni da izgubi“, izjavio je Nikolić prilikom posete vojnom groblju u Liježu.

Želja naših predaka, a to je Evropa mira, jedinstva i demokratije, danas je naša stvarnost. Na Evropljanima je da zarad svoje budućnosti pokažu da su naučili skupo plaćenu lekciju iz svoje prošlosti.